Malinov omaž Džordanu: Od 1981. do 1998. malo toga se promenilo, zato je najveći
Vreme čitanja: 5min | pon. 18.05.20. | 13:31
“Moje iskustvo s Majklom opisuje skor 24-0, što uopšte nije loše“, smeje se član neponovljivog Drim tima
Dokumentarni serijal “The Last Dance“ izbrojao je svih deset epizoda, čime je završena jedna od dugo čekanih priča o karijeri Majkla Džordana i pogotovo njegovoj poslednjoj sezoni u Čikago Bulsima.
Dok su epizode prolazile, gotovo svakodnevno mogle su da se pročitaju i čuju sećanja Džordanovih saigrača i protivnika na parketu o zajedničkim momentima... A malo ko je imao takvu mogućnost da isprati rast po mnogima najboljeg košarkaša svih vremena i transformaciju iz talentovanog klinca u živu legendu svetske košarke kao Kris Malin.
Izabrane vesti
Starosna razlika između Malina i Džordana je svega nekoliko meseci. Bili su saigrači u dva srednjoškolska Ol star meča, kao i dva puta na Olimpijskim igrama. Svako ko je pratio NBA košarku devedesetih pamtiće okršaj Malinove Indijane i Džordanovih Bulsa u finalnoj seriji Istočne konferencije, koja se završila u sedam mečeva...
Član neponovljivog Drim tima se rado prisetio okršaja sa Džordanom i anegdota u momentima koje su zajedno proživeli... Za početak, vraća se film na srednjoškolske dane i momenat kada je prvi put video Leteće visočanstvo u nastajanju.
“Bilo je to 1981. godine, kada smo svi zajedno igrali na Mekdonaldsovom turniru – Patrik Juing, Majkl Džordan, Bil Venington i ja. Bila je to poslednja godina srednje škole. Tu utakmicu igralo je mnogo sjajnih igrača. Tada sam ga prvi put video. Bio je neverovatan. Trebalo je da bude izabran za MVP. Nije bio, ali ako me sećanje služi – postigao je 30 poena“, priseća se Malin i nastavlja:
“Bio je pravi atleta s mnogo energije, a to je kasnije preneo na celu svoju karijeru. Igrali smo jedan protiv drugom na Nacionalnom sportskom festivalu, zatim smo se sudarili još dva puta na koledžu, a onda smo igrali zajedno na Olimpijskim igrama 1984. i 1992. godine. Zajedno smo uradili mnogo toga, a on je nastavio da raste u Majkla kakvog danas poznajemo. Mogu da kažem da sam imao privilegiju da ga posmatram od prvog, do poslednjeg dana karijere“.
U samom dokumentarcu veliki je prostor bio posvećen tome kakav je Majkl Džordan bio saigrač dok je nastupao u Bulsima. A, kakav je MJ23 bio saigrač na drugim meridijanima?
“Totalno je drugačija atmosfera kada igrate na tim Ol star utakmicama ili u olimpijskom timu. Znatno manje vremena provedete zajedno. Manje je utakmica, više treninga. Kada sam imao priliku da igram s Majklom, nije bilo razloga da budem zabrinut, jer sam znao da ne možemo da izgubimo. Odigrali smo osam egzibicionih utakmica sa NBA timovima i čini mi se da smo dobili sve. Zatim smo odigrali još osam utakmica na Olimpijskim igrama. I 1984. i 1992. smo sve pobedili. Moje iskustvo s Majklom opisuje skor 24-0, što uopšte nije loše“, smeje se Malin i dodaje:
“Gledajte, svi znaju koliki je fanatik bio, koliko je jako gorela ta vatra u njemu i da je voleo izazove i utakmice. S njim sam samo doživeo dobre stvari. Ako ste na istom nivou posvećenosti, radne etike, discipline i koncentracije, nemate problem s njim. To se nikada nije promenilo. Video sam istu želju i 1981. i 1998. godine. Bio je neverovatno stabilan, zato je jedan od najboljih svih vremena“.
U jednoj epizodi “The Last Dance“ prikazani su snimci s jednog treninga Drim tima gde se Majkl našao u žestokom duelu sa Čarlsom Barklijem, što je samo pokazivalo koliki je bio njegov nivo posvećnosti.
“Kada ste okruženim takvim asovima, nekim od najboljih igrača svih vremena, shvatite zapravo koliko su veliki. Kakve su njihove dnevne rutine, radna etika, disciplina. Treninzi su praktično služili kao probe za okršaje na velikoj sceni. Majklova rutina bila je elitnog nivoa. Svaki trening shvatao je maksimalno ozbiljno. Nije bilo važno da li je u Čikagu, Monte Karlu ili Timbuktuu. On je radio maksimalno i bez popuštanja. Zato je jedinstven, jer svaki detalj mu je bio neverovatno važan. Kao da mu je to sve na svetu“.
Zajedno sa Džordanom, Malin je takođe video i koliko je važnu ulogu imao Skoti Pipen u godinama surove dominacije Čikago Bulsa, na šta je takođe stavljen veliki fokus tokom serije...
“Skoti je svakako jedan od najboljih igrača svih vremena. Igrao je košarku s toliko lakoće i elegancije. Sve što je radio na terenu bilo je čisto savršenstvo – od odbrane, napada, skokova, asistencija, poentiranja. Sjajan atleta, a njegova odbrana je čini mi se bila nešto izvanredno. Zato ga i jesu mnogi smatrali najboljim čuvarem na perimetru. To partnerstvo između Džordana i njega je nešto zaista neverovatno. Bili su surovi“, kaže Malin i u dahu nastavlja:
“Mnogo su utakmica dobili samo na dobru odbranu, gde su protivniku dozvoljavali jedva po osamdesetak poena. Jednostavno, uspevali su da zaključaju protivnika i mogli su da se adaptiraju na svaki stil igre, samo kako bi dobili utakmicu. Skoti je jako potcenjen, bez obzira da li ste ga gledali ili ne. Ako ste igrali s njim ili protiv njega, onda znate da nikako niste smeli da ga potcenite“.
Tokom devete epizode fokus je bio na pomenutoj finalnoj seriji iz 1998. godine...
“Imali smo zaista dobar tim te godine. Tokom tri godine koje sam proveo u Indijani, otišli smo u dva finala konferencije i jedno veliko finale. To je zapravo bio tim koji je bio vrlo uspešan i u četiri-pet sezona pre tog perioda. Moja uloga bila je mala, ali je bila od velikog značaja da odemo u finale. Leri Bird je došao kao novi trener, imali smo dosta uspeha. Te prve godine, naleteli smo na Majkla i otišli do sedme utakmice. Ta poslednja utakmica bila je tipičan primer fizičke, defanzivne bitke. Ali su se na kraju nekako provukli. Imali su prednost domaćeg terena, što je bio jako važan faktor. Sa mnom u timu bili su Mark Džekson, Redži Miler, Rik Smits, Antonio Dejvis... Zaista, imali smo sjajnu grupu momaka. Te 1998. išli smo do krajnjih granica i malo nam je falilo da ih dobijemo“.
Otkrio je Malin i šta mu je najvažnije u vezi odnosa sa Džordanom...
“Moram opet da pomenem tu 1981. godinu, kada smo se prvi put sreli. Od tada se malo toga promenilo. Bio je sjajan tip, dobar čovek. Uvek nasmejan, raspoložen za druženje. Jako mi je drago što sam mogao da vidim njegov rast ka zvezdama, ali isto tako što je odnos među nama ostao isti u budućnosti. Srećan sam zbog njega i svega što je postigao“.
Foto: ©Reuters, ©AFP