Mala matura

Ako su pripremne utakmice bile predškolsko obrazovanje, ABA Superkup, Cibona i Ulm polazak u školu i nagoveštaji dobrog učenja, onda je svakako rutinsko dobijanje Budućnosti u Podgorici završetak početnog ciklusa, nešto poput male mature. Ima još prtine ispred, dugačak je put, ali deluje vrlo dobro. To je siže dosadašnjeg dela sezone i Crvene zvezde koja nema poraz pod Milanom Tomićem - 11 utakmica, 11 pobeda.

Njegovi učenici su položili s najvišom ocenom najteži ispit do sada. Međutim, rano je još, a one najvažnije bitke su jako daleko.

Sam Tomić kaže da je Zvezda sada negde na 50% razvoja, on to zna najbolje. Ali da stavimo sinoćnje razmontiranje Plavih u kontekst - Zvezda je tek četvrti put u istoriji ABA lige slavila u Morači. Ima 17 poraza tamo u okviru Jadranske lige. Ona pobeda sa Kalininim košem je bila prva posle više od 10 godina čekanja. Ovo je četvrta svih vremena. Možda po igri i najubedljivija svih vremena.

Reč “matura” sama po sebi nagoveštava sazrevanje. Onda će se kao jedna od važnih tačaka sezone pamtiti ovaj meč. Prosto je neverovatno sa kakvom glavom su igrači Zvezde ušli u ovaj duel, išli kroz njega i na kraju prošli tako lagano. Delovalo je kao da to rade po 100. put, a ne da su se nedavno okupili i upoznali.

Otići u Podgoricu koja je pod takvom euforijom zbog Evrolige da je to teško opisati, u krcatu, renoviranu Moraču, i učiniti da se tokom većeg dela čuje samo škripa patika… To govori samo za sebe. Ljudi u Podgorici dobro poznaju košarku, pa su otprilike videli u kom se smeru kreću stvari.

Budućnost je ovaj derbi dočekala kao favorit. Igrala je na svom terenu, tokom leta je napravila evroligaški tim, ali ono što su sinoć Plavi pokazali uopšte nije bilo reprezentativno. Delovali su pogubljeno. A u košarci sve to zavisi od tebe, ali i od tvog protivnika.

Zvezda je bila tim. Budućnost skup pojedinaca. Tu je bila razlika. U brojkama - ceo tim Aleksandra Džikića je imao 10 asistencija, sam Džo Regland - 11.

Zvezda ukupno imala 21 asistenciju…

Ako smo Tomića uporedili sa učiteljem, onda je on od početka zauzeo strog stav. U meču protiv Cibone kada stvari na parketu nisu bile dobre, bila je upečatljiva rečenica sa tajm-auta: “Svi igrate samo za sebe. Samo bam, bam, bam. Za statistiku. Kod mene će igrati samo oni koji igraju za tim”. I nekako od tog momenta sve je krenulo baš u tom smeru. Zvezda počinje da liči na tim, a u Podgorici je to bila razlika.

Sama pobeda će možda doneti veću psihološku prednost Zvezdi nego što je to u bodovima i brojkama. Sezona je duga, svašta može da se dogodi do kraja. Ali kada možda i najozbiljnijeg takmaca dobijete dva puta za manje od mesec dana, i to na njegovom bunjištu, poslali ste mu jasnu poruku.

Najviše od svega obećava mentalna zrelost i stabilnost ekipe. To može da bude ključ u najvažnijim borbama. Još je rana faza sezone, bilo je i loših igara (Olimpija i Cibona), ali ovo protiv Budućnosti je novi nivo do kog je Crvena zvezda uspela da dođe.

ZVEZDIN LETNJI ŠOPING - 79 od 87 POENA DALI STRANCI

Oba tima su prethodnog leta značajno izmenili svoje sastave i pojačali ih strancima. Budućnost je maltene prva obavila sav posao i dovela Erona Krafta, Edvina Džeksona, Kotija Klarka i Erla Klarka. Nedavno je stigao i Alen Omić kao dopuna. Crvena zvezda je od stranaca dovela Bilija Berona, Majka Cirbesa, Majkla Odža, Stratosa Perperoglua, Mohameda Fajea, Džoa Reglanda.

Hajde da uporedimo poene i doprinos koji su ovi stranci iz dva tima dala sinoć u Morači.

Sve zbirno stranci Budućnosti ubacili su 36 poena od ukupno 71. Stranci Crvene zvezde dali su 79 od 87 poena Crvene zvezde! Od domaćih igrača samo je Dobrić dao šest poena, a Čović dodao dva. I to je to. Zvezda jepravila ekipu da bi dobila “instant” rezultat i očigledno joj dobro ide. O toj promeni filozofij u sklapanju tima pisali smo još početkom avgusta.

Cibes je imao indeks korisnosti 25, Beron 24, Perperoglu 18, Regland 14… Dakle, ogromna razlika je u doprinosu stranaca Zvezde i Budućnosti. Delovalo je u pojedinim momentima da su Zvezdini strani igrači već igrali negde zajedno, pa su tako uigrani samo obukli crveno-beli dres.

Džo Regland se pokazao kao lider i kao čovek koji i sa temperaturom probija odbranu Budućnosti poput šila. Drži sve konce u rukama zasad. Stratos Perperoglu je odigrao kao igrač koji ima tri Evrolige u vitrini, Majk Cirbes da je oživeo (njegova najbolja partija do sada), Bili Beron da je namestio ruku i da može da pogodi iz trka, Mohamed Faje da može da pomogne atleticizmom, a Majkl Odžo da je fizički jači od svakog protivika. Svi zajedno kao tim potpomognuti domaćim igračima i vođenjem utakmice Milana Tomića, dali su rezultat koji je bio na semaforu.

To je glavni utisak sa prethodnog duela. Možda to ne bude slika u narednim mečevima, teško je održati taj nivo, ali sinoć je bilo baš tako.

Sa druge strane, Budućnost mora dobro da se zapita šta će i kako dalje. Same reči Džikića sa konferencije za medije dovoljno toga kažu. Nije bilo borbenosti, nije bilo srca. Jedini dvocifreni kod Plavih bili su domaći igrači - Gordić i Ivanović, uz Alena Omića. Strani igrači - u najmanju ruku upitni. Od Džeksona koji deluje kao da nije tu, preko uspavanog Kotija Klarka (nula poena), mekanog Krafta, do Erla Klarka i njegovih previše promašenih šuteva.

Neuigrano, rastrzano, uplašeno…

ŠTA BI BUDUĆNOST DA NIJE BILO SLOBODNIH BACANJA?

Kao što rekosmo, bilo je mučenja protiv Olimpije u Laktašima, Cibone u Beogradu, pa i na početku utakmice protiv Ulma u Evrokupu. Međutim, ovo što je Zvezda pokazala u Podgorici je nešto drugačije i novo. Takva je to bila lakoća pokreta, neretko su Zvezdini igrači išli sami u kontranapade i polagali, ali i probijali odbranu Budućnosti kao vruć nož kroz puter. Bilo je i zakucavanja, a da oko koša nije bilo igrača Budućnost u radijusu od tri metra.

Sa druge strane, Budućnost je svaki poen morala krvavo da zaradi. Praktično da nije bilo lakih poena. I kada bi delovalo da Plavi mogu do njih, odmah bi usledio pametan faul. Odbrana je delovala čvrsto i solidno, mada može da bude još bolja i tu deluje da tu, uz građenje koša i skok, ima najviše prostora za napredak.

Veoma važan podatak je da je Budućnost imala 43 slobodna bacanja! Plavi su dali 31 poen od 71 sa slobodnih bacanja. Plavi su gađali za dva poena 11 od 32 (34%) i za tri šest od 26 (28%). Prilično tanko. Ivanović je osam od 10 datih poena dao sa bacanja, Omić sedam od 11, Džekson je svih šest poena dao sa linije slobodnih bacanja…

Da nije bilo čak 43 penala, razlika bi sigurno bila i veća. Sa druge strane, Zvezda je izvela 16 slobodnih bacanja. Jedini statistički parametar u kom je Budućnost bila bolja je skok (35:28). O asistencijama smo već sve rekli…

DOMAĆI ZADATAK - ODRŽATI NIVO IZ PODGORICE

Zvezda je uspešno položila prvi veliki ispit. A najvažniji domaći zadatak koji će igrači dobiti od Tomića je da zadrže ovaj nivo igre do kraja sezone što svakako nije lako.

Igraće na više frontova, imaće ABA ligu, Evrokup, kasnije i domaći kup, pa Superligu. Deluje da Milan Tomić ima dovoljno dugačku klupu i veliki izbor među igračima da sve to izvede sa najmanje moguće oscilacija. Valjalo bi po crveno-bele da Čović i Simanić krenu da pružaju bolje partije jer će Reglandu i Fajeu biti potrebna zamena tokom sezone. Da ne pričamo o uvek prisutnoj pretnji od povreda.

Najbolje od svega po Zvezdu je što se vidi da ovo nije plafon, što postoji još neiskorišćenog potencijala. Od pomenutog dvojca, preko Ristića, Lazića, Dobrića, pa i Davidovca koji još nije imao priliku da igra kod Milana Tomića.

Foto: ABA liga