Majk Džejms za kraj jedne ere: Niko sa Monakom ne bi uspeo ovo što sam ja! To sa nasleđem i titulom je glupost

Kraj jedne ere. Prečesto se možda koristi, ali izraz je to koji najbolje opisuje period koji je Majk Džejms proveo u Monaku. Period tokom kojeg je Amerikanac postao košarkaš sa najviše poena u istoriji Evrolige, ujedno i košarkaš sa najvećim indeksom korisnosti, pride se pozicionirao u vrhu mnogih drugih statističkih kolona.

I prodor do samog vrha istih izvesno će nastaviti već naredne sezone, samo u drugom klubu. Sa Monakom je završio. Sinoćnjim porazom od Olimpijakosa u plej-ofu, američki plej je odigrao i poslednju evroligašku utakmicu u dresu francuskog kluba. A, tim povodom govorio je za Basket Njuz, osvrnuvši se na poludecenijski boravak u Kneževini, aktuelnu, vrlo turbulentnu sezonu, kao i na to šta budućnost donosi.

Osvrnuo se Džejms, za početak, na petogodišnji ciklus u Monaku tokom kojeg nijednom nije uspeo da osvoji Evroligu, ali ga je zato svake godine odveo u plej-of. Dva puta i na Fajnal-for, jednom u finale. Sumnja Amerikanac da bi iko drugi mogao da uradi isto sa francuskim klubom.
"Iskreno, ne znam. Nisam još zapravo seo i razmislio o tome”, rekao je Džejms u intervjuu za Basket Njuz na pitanje kako bi opisao svoj petogodišnji put u Monaku. “Mislim da je to nešto o čemu ću razmišljati tokom leta. Bilo je dobrih i loših trenutaka, ali gledajući unazad, ne znam da li bi iko drugi mogao da dođe ovde i uradi ono što sam ja uradio sa ovom grupom momaka u ovih pet godina. Oni su doprineli, odigrali su svoju ulogu, ali mislim da niko drugi ovo ne bi mogao".

Zvuči prepotentno, ali zapravo ne preteruje. Jer Džejms je u prethodnih pet godina bio daleko najefikasniji košarkaš u Evroligi (postigao 535 poena više od prvog iza Saše Vezenkova u pomenutom periodu), zabeležio najviše asistencija, odigrao najviše minuta, imao najveći indeks korisnosti što je dovelo do toga da dva puta bude uvršten u idealan tim Evrolige, pre dve godine i da se okitim MVP nagradom.
"Vidite mnogo timova koji dođu iz Evrokupa i samo nestanu. Vrate se dole. Ne uđu u plej-of, ne odu na Fajnal-for, ne takmiče se. Kada pogledam unazad i razmišljam o takvim stvarima, teško je biti ljut zbog onoga što smo postigli, iako možda nismo ostvarili ono što smo objektivno mogli ili imali šansu, ali ko bi drugi to uspeo?".

Izostao je taj trofej Evrolige, makar jedan, da nagradi konstantnost koju je Monako prethodnih godina pokazao u elitnom takmičenju. Konstantnost koja se između ostalog ogleda u podatku da je Monako, otkako je u sezoni 2016/17 uveden novi sistem takmičenja (da svako igra sa svakim), treći po procentu pobeda u ligaškom delu takmičenja. A, u poslednjih deset sezona samo je pet klubova stizalo do plej-ofa više puta od Monaka (pet).
"Videli smo mnogo klubova iz Evrokupa i mnogo timova koji troše ogroman novac. Ali mi smo išli u plej-of svake godine tokom ovih pet godina, a dva puta smo bili na Fajnal foru. Tako da ne mogu baš da budem ljut. Izgubili smo od Olimpijakosa dva puta i od Fenera jednom. To su timovi koji će biti u Evroligi dugo nakon Monaka i nakon svih ostalih, to su stabilni timovi. Moramo to da prihvatimo s ponosom. Bili smo zaista dobar tim pet godina, a to je teško postići”.

xStefanosxKyriazis IPAxSportx xipx IPA_51973772 IPA_Agency_IPA51973772

Ponosni bi košarkaši Monaka mogli da budu i na aktuelnu sezonu, bez obzira na to što ih je Olimpijakos počistio u plej-ofu. Malo ko ih je u njemu video sredinom takmičarske godine, s obzirom na kadrovsku situaciju, odlaske igrača i pre svega finansijske probleme…
"Niko drugi nije prošao kroz ono kroz šta smo mi prošli ove godine, i znate, doći uopšte do plej-ofa i biti u stanju da se takmičimo je... Znam da će zvučati užasno, ali za nas je to uspeh ove sezone. To nije nešto čime bih želeo da se zadovoljim ili budem srećan, ali ima mnogo timova koji su potrošili mnogo novca, nisu imali nikakvih problema ove godine, a nisu ni ušli u doigravanje. A mi jesmo sa sedam-osam igrača”, podseća Džejms.

I zato je pitanje da li je Olimpijakos zaista bio toliko bolji ili je na krajnji rezultat serije (3-0) više uticala trenutna situacija u Monaku.
"Mislim, iskreno, mogla bi biti kombinacija svega. Šutiraš 10 od 58 za tri poena u prve dve utakmice. Ne znam koga bismo pobedili s takvim procentima. Možda ne bismo pobedili ni 'Espoirs' tim (mlade igrače), da smo tako šutirali, naročito s obzirom na to kako su se branili. Bilo je mnogo otvorenih šuteva iz mesta, i jednostavno, znate, ponekad vam ne ide. Čak i večeras, kada se činilo da ćemo se vratiti, lopta bi se čudno odbila pravo do nekoga ko je potpuno sam, oni pogode trojku i to je to. Jednostavno vam nekada nije suđeno, ali borili smo se. Borimo se već četiri meseca, od decembra. Šta nam iko može reći, iskreno?", pita se Džejms.

Smatra da je Monako dao sve što je mogao ove sezone.
"Osećam da smo dali mnogo ovoj sezoni. Vratio sam se ranije da bih igrao i pomogao. Došli smo do plej-ina, pa do plej-ofa, i šta smo još mogli? Na kraju krajeva, izgubili smo od prvog nosioca. Imali su ceo tim na raspolaganju, 16 igrača. Imali su duplo više od nas. Mislim da bi priča bila drugačija da smo bili kompletni i da je sve bilo normalno. Ali teško je takmičiti se kada je sve protiv vas”.

©MN Press

Gorepomenuta dostignuća Amerikanca svrstavaju u društvo najvećih u istoriji Evrolige i to što nema trofej u takmičenju ne umanjuje njegovo nasleđe, smatra 35-godišnji košarkaš.
"Mislim da je to sa nasleđem glupost. Mislim da ljudi tome pridaju previše značaja. Te priče da će me osvajanje titule staviti u drugu kategoriju... Kod nekih ljudi možda i hoće, ali kada se bude pričalo o Evroligi, moje ime će se negde spomenuti. A kada se bude pričalo o Monaku, sigurno će se spomenuti… Da, naravno, želim da pobedim. Uvek je bilo tako. Samo što ljudi pokušavaju da naprave priču koja im odgovara. Ali pobeđivanje je ono što radiš. Pokušaš da izađeš, da se takmičiš, daš sve što imaš, a kada ne uspeš... Na kraju dana, moram da idem kući i živim svoj život”.

Od naredne sezone na drugom mestu. Gde tačno još nije poznato, mada nagoveštaja ima gde bi mogao da završi. Kao slobodan igrač, Džejms će narednih nedelja biti verovatno najtraženiji igrač na evropskom tržištu, a jedan od klubova koji je najozbiljnije zagrizao za njega je Barselona.
"Uvek me neko povezuje sa nekim klubom. Zvali su me ljudi i govorili: 'Rekli su u Barseloni da sigurno ideš tamo i da radiš ovo ili ono'. Mislim da ljudi moraju da imaju o čemu da pričaju. Kada nema vesti, moraju nešto da izmisle”, nasmejao se Džejms. "Ne kažem da to nije moguće. Biću slobodan igrač, tako da je u tom trenutku praktično sve moguće. Ali smislićemo nešto.

Poveznica sa Barselonom mu je Ćavi Paskval, trener sa kojim je sarađivao tokom perioda u Panatinaikosu.
“Mislim da ljudi automatski pretpostavljaju da imam probleme sa svim trenerima iz nekog razloga. Mislim, Ćavi (Paskval) je moj čovek, očigledno. Kao i Spanulis, kao i Saša (Obradović), kao i mnogi drugi. Dobar sam sa dosta trenera, čak i onima kojima nisam igrao. Lako je povezati stvari i reći: 'O da, Barseloni možda treba plejmejker, Majk je slobodan igrač, Ćavi mu je bio trener i voli ga. O, vratiće se zajedno!' Mislim da je to samo laka veza koju ljudi prave, ali se nigde nisam obavezao”, uverava Džejms.

I mada bi mu naredni ugovor izvesno bio poslednji veliki u karijeri, Džejms pre više od finansija želi drugu stvar.
"Samo šansu za pobedu, zaista. Sve ostalo nije bitno u ovom trenutku. Samo šansa za pobedu i takmičenje. Ne moram da idem u redove favorita ili najboljeg tima ikada, samo želim da mi neko pruži priliku. I znate, ako bih mogao da živim negde gde je lepo, to bi bio plus”, nasmejao se Džejms.