Litvanija bez pola tima i medalje od 2015, narod nije verovao, Maksvitis jeste i lansirao je artiljeriju sa preko 45 odsto u šutu za tri poena

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Manile)

Sedmi na Olimpijskim igrama u Riju. Deveti na Evrobasketu u Istanbulu. Deveti na Mundobasketu u Kini. Za Igre u Tokiju se nisu kvalifikovali. Prošlogodišnje Evropsko prvenstvo završili su kao petnaesti.

Jedan od najčešće korišćenih nadimaka za Litvaniju je “Drugi drim tim“, ipak rezultati poslednjih godina sve su, samo ne dostojni takvog zvanja. Otkako su nas izbacili u onom ružnom i tesnom polufinalu u Lilu, Litvanci nemaju sreće sa sportom koji u zemlji nosi prefiks “nacionalni“. U tom periodu reprezentaciju su vodili Dainijus Adomaitis (2016-2019) i Darijus Maškolijunas (2019-2021), pre nego što je palicu uzeo Kazis Maksvitis. Treneri su se menjali, rezultati su postajali sve lošiji. Sa Maksivitisom pretrpljen je debakl na Evrobasketu. Gledati na sebe kao na košarkašku silu, a takmičenje završiš mnogo pre nego što najvažniji deo počne, jeste za takvu ocenu. No, ljudi u Savezu nisu želeli da seku preko kolena, Maksvitis je imao podršku igrača i to je na kraju dana bilo najvažnije.

Pred ovogodišnji Mundobasket problemi su se samo nizali. Domantas Sabonis, Lukas Lekavičijus, Rokas Gedraitis, Marijus Grigonis, Arnas Butkevičijus i Arturas Gudaitis su u mesecima pre konačnog spiska otkazali učešće. Kada je jedan od Maksvitisovih pomoćnika Kestutis Kemzura napustio tabor reprezentacije nekoliko sedmica pre starta priprema, prrva zvezda Litvanije na društvenim mrežama je samo kratko prokomentarisala: “Ko je sledeći“.

Bio je to jasan znak da je nešto trulo u reprezentaciji Litvanije. Čak i je narod masovno počeo da iskazuje zabrinutost zbog svih izostanaka, onda i uverenje da ekipa koja se okupi ništa neće da uradi ni u Manili. Nacija koja živi za košarku prestala je da veruje u svoje idole...

Sada, Litvanija je kao neporažena stigla do četvrtfinala i u utorak je čeka utakmica protiv Srbije (RTS, 10.45) za prvo polufinale od 2015. godine i Lila, gde smo poslednji put odmerili snage baš na pretposlednjem stepeniku. Mnogi se pitaju kako je moguće da je Litvanija toliko “osiromašena“ uspela da se prošeta do četvrtfinala i na tom putu spakuje Amerikancima 110 poena. Ma kakvi bili, Ameri su uvek Ameri i nikako nije za potcenjivanje to što je selekcija sa Baltika napravila.

Nepisano pravilo je da reprezentacija diše Žalgirisovim plućima. Da li kroz prisustvo selektora koji je ujedno i trener najvećeg litvanskog kluba, ili velikog broja igrača koji su prošli kroz sistem nekadašnjeg šampiona Evrope. Maksvitis je jedan od onih kome je uz angažman na klupi Zelene šume dodeljena i selektorska uloga, ali ne može da se kaže da ova Litvanija ima previše dodirnih tačaka sa Žalgirisom. Osim u nekim osnovama, naravno.

Kao što smo naveli, ekipa mu veruje. Ne samo kao treneru, već i kao čoveku. On to igračima vraća tako što uspeva da ih ubedi da mogu da izvuku više nego dosad i uspeva mu u tome. Podelio je jasne uloge, nema mnogo komplikovanja u igri koja je u svojoj bazi timska, a iako u sastavu nema baš velikih šampiona, svlačionicom vlada pobednički duh.

Jonas Valančijunas (©FIBA Basketball)

Sve polazi od Jonasa Valančijunasa. Maksvitis nema u svlačionici velikana iz Kaunasa igrača kvalitetom ni blizu centra koji već 16 godina ne propušta FIBA takmičenja u svim kategorijama reprezentacije. Oko njega je uspeo da sagradi homogenu ekipu, koja radi mnogo kako bi njemu olakšala da radi ono što najbolje zna – da “zida“ ispod koša, hvata lopte i donosi lake poene. To je suština. Centar Nju Orleans Pelikansa igra možda i najbolji turnir u karijeri, na pragu je prosečnog dabl-dabla sa 13,6 poena i 9,2 skoka. Osim u uhvaćenim loptama, individualna statistika nije blizu vrha ovogodišnjeg Mundobasketa, ali bez njega Litvanija ne bi mogla da diše istim plućima. Razlog zašto Valančijunas izgleda tako dobro i pre svega korisno za ekipu leži u činjenici koja će verovatno mnoge da iznenadi – nema Domantasa Sabonisa. U razgovoru sa litvanskim kolegama pre utakmice, stalno se provlačila ista misao – da nijedan selektor nije znao kako da upari Valančijunasa i Sabonisa, da iz obojice izvuče najbolje. Maksvitis je igrom slučaja pronašao prečicu do Valančijunasove idealne uloge – usamljenog centra i oko njega streljački vod.

Koliko je dobra stvar, toliko je i prokletstvo što Litvanija istovremeno ima dvojicu tako kvalitetnih NBA centara. Različitih su karakteristika, jer Valančijunas operiše više u reketu, dok se Sabonis neretko izvlači gore, ali obojica traže loptu, visoku minutažu i važnu ulogu na parketu. To jednostavno nije moguće. Sada je Valančijunas uz Milutinova i Vučevića jedna od najopasnijih klasičnih “petica“ na turniru.

Kuzminskas za Mozzart Sport: Srbija ima najveći IQ, pobeda u polufinalu 2015. najvažnija u karijeri

Maksvitis: Srbija nas neće dočekati sa crvenim tepihom i cvećem

Dobru zamenu dobio je u Donatasu Motejunasu. Centar Monaka vratio se u reprezentaciju posle šest godina pauze i popunjava minute kada je Valančijunas na klupi. Statistički je to 7,5 poena i 4,8 skokova za 15 minuta, međutim svako ko prati litvansku reprezentaciju reći će da je njegovo prisustvo u svlačionici važnije od silnih brojeva. Dobar je za atmosferu, iskusan i neko kome je Maksvitis dodelio mentorsku ulogu. Pritom, sasvim je prihvatio ono što mu je selektor ponudio i ne žali se na manjak lopti ili minuta. Zna šta se od njega očekuje i on to daje.

MOZZART Izazov - pogodi najveću kvotu uz jednog košarkaša Srbije u plusu i jednog košarkaša Litvanije u minusu

Uz Motejunasa za centarsku rotaciju važan je i Tadas Sedekerskis. Dugajlija iz Baskonije donosi Litvaniji neophodne defanzivne kvalitete, koje je demonstrirao u okršaju sa Crnom Gorom. Primarni zadatak bio mu je da čuva Nikolu Vučevića, a as Čikago Bulsa sveden je na 19 poena uz 4/13 iz igre, četiri skoka, te po dve asistencije i ukradene lopte. Svoj zadatak je ispunio i zbog toga, između ostalog, ima veliko poverenje od selektora, pa je trenutno treći po broju odigranih minuta. Ovo mu je inače prvi veliki turnir u dresu Litvanije.

Ono što ponovo krasi igru ove selekcije jeste moć šuta za tri poena. Litvanija je jedina ekipa na turniru sa bar 45 odsto šuta za tri poena i to ne na malom uzorku jer ispaljuje prosečno 25, a pogađa bezmalo 12 trojki. Sledeća ekipa na listi je na 40 procenata. To je, na primer, dosta drugačie od onoga što radi Žalgiris pod Maksvitisom. Sa Valančijunasom koji opterećuje reket kao konstantna pretnja, ostatak ekipe ima mogućnost da gađa sa distance i tako stalno tera protivničke odbrane da se prilagođavaju njihovom napadu. To stvara problem onima koji čuvaju koš od Litvanije. Ekipe moraju da biraju između toga da zatvaraju reket poput naše selekcije, recimo, što direktno ostavlja više mogućnosti za šut spolja, ili suprotno, što onda daje Valančijunasu veći manevarski prostor. Mi smo protiv Italije kombinovali odbrane i često menjali pristup, čak rizikovali sa preuzimanjima gde bi naš niži igrač ostajao na višem napadaču, s tim da je on gotovo uvek imao nekoga sa strane pomoći da isprati i pomogne.

Svaki poen vredi više – Orlovi u borbu za polufinale ulaze sa dodatnim motivom

Kari Pešić: Nismo ni gledali Litvance protiv SAD, ali znamo da sutra igramo četiri utakmice, ne jednu

Uprkos tako dobrim procentima i broju ubačenih hitaca sa distance, niko se nešto posebno ne izdvaja. Na vrhu liste je Eimantas Bendžijus sa 1,8 pogodaka na 4,6 ispaljenih hitaca, slede ga Ignas Brazdeikis sa 1,6 ubačenih lopti na samo 2,6 pokušaja, Mindaugas Kuzminskas sa istim brojem koševa sa distance iz 3,2 šuta i Tomas Dimša sa 1,4 ispravna hica na 4,4 pokušaja.

Suštinski, konstrukcija litvanske ekipe je sledeća – Valančijunas kao superzvezda, nekoliko iskusnih pojedanaca poput Kuzminskasa, Motejunassa i Bendžijusa da drže balans i ostatak su mlade snage. Nekima su poverene ozbiljne uloge, poput Rokasu Jokubaitisu. U nedostatku iskusnijih plejmejkera, 22-godišnji momak dobio je ključ ekipe u ruke. Možda ga je trema udarila previše, jer je protiv Egipta na otvaranju šutirao 0/6 iz igre i ubacio samo dva poena, ali se brzo digao na noge. Sada je na 12,8 poena, 5,6 asistencija, 3,2 skoka i 1,2 ukradene lopte. Za nekog ko je tek zagazio u treću deceniju života pokazuje zrelost mnogo starijih igrača, pa je zato i dobio tako bitan posao. Bez Marijusa Grigonisa, Maksvitisov pulen Ignas Brazdeikis postao je neko ko donosi ozbiljnu porciju koševa kroz 11,4 poena, dok iz igre šutira 54,8 odsto, a za tri impresivnih 61,5 procenata! Od selektora ima punu slobodu na terenu da šutira po volji, mada je on ne zloupotrebljava. Ne ide glavom kroz zid i pametno bira situacije. Prošlogodišnje loše iskustvo na Evrobasketu pomoglo mu je da brže sazri, zbog čega sada deluje stabilnije i kao neko kome saigrači mogu da povere teške šuteve.

Mindaugas Kuzminskas (©FIBA Basketball)

Ostali su uglavnom tu da sa klupe donesu sve što treba ekipi, pre svega odbranu po specijalnim zaduženjima. Preporod karijere na dosadašnjem Mundobasketu doživeo je Mindaugas Kuzminskas. Gotovo da je bio zaboravljen u reprezentaciji, 33-godišnji krilni košarkaš Aetka treći je strelac Litvanije zajedno sa Brazdeikisom jer beleži takođe 11,4 poena, uz 50 odsto sa distance! Jedan od onih “ol-raund“ igrača koje treneri danas obožavaju.

Plazio se Amerikancima, a košta 20.000 evra?! Heroj dana Vajdas Karinijauskas: Šta kažete, najgora Litvanija?

Entoni Edvards: Svaka čast broju 22 iz litvanske reprezentacije, pošteno su nas dobili

Momci poput Tomasa Dimše, Margirisa Normantasa, Valdasa Karinijauskasa, Gabrielijusa Maldunasa i Deividasa Sirvidisa daju svoj doprinos sa klupe na različite načine. I svakom od njih je Maksvitis našao pravo mesto u timu. Karinijauskas je sada neko o kome se najviše priča, iako mnogi širom planete ne znaju pravilno ni prezime da mu izgovore. Zbog igre protiv SAD i njegovih 15 poena, zbog fotografije na kojoj se plazi Ostinu Rivsu, ali i one na kojoj posle trijumfa nosi kačket američke reprezentacije, koji je dobio na poklon pre starta utakmice.

Na treningu u ponedeljak popodne Karinijauskas je bio najtraženiji igrač među novinarima, domaćim i stranim, svi su želeli da sa njim naprave priču i čuju njegova razmišljanja posle instant slave. Istu je zaslužio onim što je pokazao na terenu i to je najveći kvalitet Litvanije – što je svako sposoban da iskoči, ali i da se svako podredi timu zarad višeg cilja.

Niko nam nije veći dužnik od Litvanije! "Skinuli" nam četiri medalje, dobijali Željka, Dudu, Saleta i Vujoševića

Valančijunas za Mozzart Sport: Gedraitis Zvezdi donosi mnogo trojki, Jokić se rađa jednom u 100 godina

O tome je za Mozzart Sport govorio i Mindaugas Kuzminskas, ističući da svlačionica možda nema individualni kvalitet, ali se energija poklopila i svi dišu kao jedan.

Litvanija je na dosadašnjem Mundobasketu beležila pobede sa prosečno 21,4 poena razlike i na tom putu pregazila Crnu Goru i Grčku, pa zatim maksimalno napumpala samopouzdanje u toliko pominjanom meču sa Amerima. Od tima u koji malo ko veruje čak i u domovini, Litvanija je postala ozbiljan kandidat za medalju i neko koga bismo mi možda radije i izbegli, iako je alternativa SAD.

Tokom dosadašnjih pet utakmica, Litvanci su izrasli u treću najefikasniju ekipu sa 96,4 poena, iza SAD sa 101,4 i Srbije sa 100,4 poena, te drugu najprecizniju sa 53,8 odsto iz igre, opet iza Srbije (55%), najbolje trojkaše sa 46,4 odsto i skakače sa 44,2 pokupljene lopte u proseku! Među pet je u blokadama i timskom indeksu korisnosti, a deset po asistencijama i procentu šuta za dva.

Kao što Kuzminskas reče za naš sajt, možda posle okršaja sa Srbijom sve ovo neće značiti ništa, ali Litvanija ponovo izgleda kao ozbiljan takmac za medalju. Ne samo na papiru, već i na delu, jer je sa lakoćom rešila utakmice protiv vrlo ozbiljnih rivala.

U danu pred duel sa nama, Maksvitis je igračima naredio da ne otvaraju sajtove i ne čitaju novine, a o Srbiji je jasno rekao: "Neće nas dočekati sa ružama i crvenim tepihom". Kada se podvuče crta, ovo što Litvanija ima je dovoljno da se napadne mesto na podijumu. Na našem primeru najbolje smo videli da roster sa 12 zvezda ne donosi automatski rezultat, već smo najbolje prolazili kada smo bili potcenjeni.

Sada je to bio slučaj sa Litvanijom, koju su mnogi u Srbiji priželjkivali zajedno sa Grčkom kao rivala u četvrtfinalu. Sada se ploča obrnula ili, ako ništa drugo, na istorijskog rivala sa Baltika gleda se sa mnogo više poštovanja. I možda trunkom straha.

Jer, ko ispadne sutra, ostaje sigurno bez medalje. Onaj drugi imaće dve šanse da se iste dokopa posle duže pauze. Nama su Litvanci “skinuli“ već četiri medalje u poslednjih dvadeset godina i baš ih dugo nismo dobili u nekom eliminacionom meču. Dovoljno je motiva da i mi pokažemo da nismo baš za otpisivanje unapred...