M. ĐinđićKum je predugo čekao
Vreme čitanja: 7min | uto. 23.06.26. | 10:46
Pet Rajli povukao najveći potez posle više od dve decenije, dočekao je i Majami trejd superzvezde
Sunce uvek sija na Floridi, ali to ne znači da uvek obasjava dvoranu Hita, pošto je Majami dugo bio u hladovini. Da, igrali su finale 2023. godine posle čudesnog posla koji je napravio najbolji trener NBA lige Erik Spolstra i neverovatnog plej-ofa koji je imao Džimi Batler - uz pomoć saigrača koji su odigrali dobro tada doigravanje i više nikada - ali nekako svi znaju da je to bila situacija koja se viđa jednom u sto godina. Postali su tek druga ekipa u istoriji NBA lige koja je kao osmoplasirani tim igrala veliko finale, prva koja je uspela da se domogne serije za titulu iz plej-ina, što je stvarno sjajno i pominjaće se u knjigama rekorda, ali... Šampionski trofej nisu podigli, naredne tri sezone nisu uradili apsolutno ništa, ekipa je izgledala veoma slabašno i svi su upirali prstom u Peta Rajlija.
Ne može se reći da popularni 'Kum' nije baš ništa uradio jer je bilo trejdova kojima je pokušavao da ojača ekipu, makar kada su u pitanju igrači uloge, ali to nikako nije moglo da zadovoljni navijače Majami Hita, što je i logično. Tražili su svi odmah posle finala da se Džimiju Batleru dovede pravi Robin za Betmena koji je tu glavni ili ako je moguće da imaju dva Betmena, međutim od tog posla nije bilo ništa. Umesto da se nadogradi tim koji je igrao finale, u međuvremenu je sve puklo jer je i Džimi Batler bio nezadovoljan time što ekipa cupka u mestu uspeo da se posvađa sa Petom Rajlijem, a kada se neko posvađa sa njim, on je svoje završio tu gde je 'Kum' glavni. Umesto da budu jedni od glavnih na Istoku, uspeli su da za dve, tri godine propadnu i Pet Rajli je bio glavni krivac za sve, makar su tako pričali mnogi. Zato se postavilo konačno pitanje – da li je došlo vreme da ode? Ako nije, može li još nešto da napravi, za kraj, za poslednji ples njegov kao Boga i batine u Majamiju?
Izabrane vesti
Davno beše taj jun 1995. godine kada je putem faks mašine poslao dopis Njujork Niksima da je sa njima završio i prihvatio ponudu od Majami Hita koja se ne odbija. Mlada franšiza, pritom na Floridi, pun potencijal za sve što je ikada sanjao – da bude apsolutno sve, i predsednik i generalni menadžer i trener... Tada najbolji trener NBA lige, uz Fila Džeksona, brzo je postao biznismen i naučio kako se radi posao kada su u pitanju trejdovi i potpisi igrača. Tačnije, nije naučio posao, već je napravio svoju metodu, a znao je da opusti ruku kada je bio mlađi. Prvi veliki posao napravio je kada je iz Šarlot Hornetsa doveo Alonza Morninga u trejdu za Glena Rajsa, Meta Gajgera, Kalida Rivsa i pik prve runde na draftu 1996. godine, što je na kraju bio solidan plejmejker Toni Delk. Zanimljivo je da je ispod njega sa 17. mesta biran Džermejn O'Nil, za kog će Pet Rajli mnogo kasnije takođe trejdovati i promašiti sa tim izborom...
(1,55) Monako (14,5) Pariz (2,70)
Bilo je raznih trejdova koje je pravio u to vreme, od kada je došao pa sve do 2005. godine i najveće razmene u njegovom mandatu u Majamiju. Pokušavao je sve i svašta da doda na tadašnju moćnu ekipu sa Timom Hardavejem i Alonzom Morningom, pokušao je sa Edijem Džonsom, bilo je tu još nekoliko solidnih trejdova, ali nikada onih velikih i to je očigledno oduvek bio problem sa Petom Rajlijem. Napravi jedan vrhunski trejd i onda glavnom igraču ne dovede tog drugog da se upotpuni i da se napravi šampionski tim. To ih muči poslednjih desetak godina, to ih je mučilo i prvih deset godina, a između... Bio je taj jedan trejd. Poslednji veliki kao što je ovaj za Janisa Adetokunba. Prošlo je više od 20 godina kada je poslednji put odlučio da rizikuje i krene po superzvezdu, što su mu zamerali evo više od dve decenije.
Samo da se razumemo – priča se isključivo o trejdovima. Potpisi Lebrona Džejmsa i Krisa Boša bili su dolasci slobodnih agenata u to vreme, da ne dođe do zabune. Kao i sve pre njih i posle njih, igrači koji su došli tako što su potpisali kao slobodni agenti se ne računaju u ovu priču jer je bilo i drugačije vreme za Majami. Dok je tu toliko dugo bio Dvejn Vejd, mogao je da privuče koga hoće da dođe da igra sa njim u ekipi koja je već bila šampion pod njegovim vođstvom, pa je eto na kraju i došao jedan od najboljih igrača u istoriji košarke i osvojio dve šampionske titule. To je druga stvar, a iako zvanično može da se navede da je dolazak Lebrona Džejmsa bio trejd – realno se ne računa. Tražio je Kralj tada da se njegova ekipa ispoštuje kako ne bi otišao tek tako za džabe, pa je Majami poslao u Kavse dva pika prve runde i dva pika druge runde, koja na kraju ništa nisu ni donela Klivlendu. U principu, to je bio potpis uz bakšiš Kavsima da ne bude da je sve bilo ni za šta.
Najveći trejd koji je u karijeri napravio Pet Rajli sve do dana današnjeg bio je 2005. godine, kada je uradio baš ono što 20 godina kasnije traže od njega svi u Majamiju, ali nikako da uradi. Posle tri vezane titule u Los Anđelesu, Lejkersi su izgubili jedno finale Zapada i jedno veliko finale, a Kobi Brajant i Šakil O'Nil došli su do trenutka da se više ne podnose, da ne mogu da igraju zajedno i da ne mogu ni da se gledaju uopšte. Vremena su polako počela da se menjaju u gradu anđela jer je Kobi postajao glavni igrač ispred Šeka, a O'Nil kakav je, tražio je trejd. Tada se pričalo da Šek definitivno ide u Sakramento Kingse, ali je onda Pet Rajli uzeo telefon i pozvao stare drugare iz Kalifornije, kojima je kao glavni trener doneo pet šampionskih titula. Kako to obično bude u životu, naravno da su Lejkersi hteli da pregovaraju sa Rajlijem i da vide šta će im 'Kum' ponuditi, a već ih je omekšao dovoljno da je maltene posao već sređen.
Poslao je Brajana Grenta, Karona Batlera, Lamara Odoma i pik prve runde 2006. godine u Los Anđeles, koji je na kraju bio Džordan Farmar. Zanimljivo, Brajan Grent je sledeće sezone završio karijeru, Karon Batler je sledeće sezone trejdovan za Kvamea Brauna, dok je Džordan Farmar bio solidan bek sa klupe, a Lamar Odom kao najbolji šesti igrač lige uspeo da osvoji dve titule sa Lejkersima. Na kraju su i u Kaliforniji mogli da budu srećni tim trejdom, ali ne u tom trenutku već malo kasnije zbog jako bitnog Lamara Odoma. Majami je odmah dobio šta je tražio jer je O'Nil bio jedan od glavnih kandidata za MVP titulu - koju je osvojio Stiv Neš drugi put zaredom - a stigla je prva titula u istoriji franšize, pošto su savladali Dalas Maverikse 4-2 u velikom finalu.
Uspeo je tada Pet Rajli da dovede Šeka i osvoji šampionsku titulu još jednu kao trener - pošto je smenio dotadašnjeg šefa stručnog štaba Stena van Gandija i iz fotelje seo na klupu - i sve to tako što je ostavio sjajnog Dvejna Vejda, Alonza Morninga i Gerija Pejtona na klupi, Džejsona Vilijamsa... Bio je to savršen posao predsednika Majami Hita, pa je pitanje koje muči sve one koji navijaju za ekipu sa Floride – da li je moguće da narednih 20 godina to nije mogao da ponovi? Makar da proba, pošto nijedna sledeća superzvezda koja je bila glavna u Majamiju nije dobila ni približnog takvog saigrača, 'sajdkika' što kažu Amerikanci. Ili igrači istog/sličnog kalibra, ne moraju da budu pomenuti Betmen i Robin kao uvek osnovni primer za ovakva poređenja. Da li je moguće da jedan Pet Rajli nije mogao da izvede ponovo neku magiju?
Posle odlaska Lebrona Džejmsa, imao je i dalje svakako Dvejna Vejda i Krisa Boša. Nije se ništa desilo dalje, pa je najbolji igrač u istoriji franšize otišao, a krilni centar nažalost imao medicinskih problema zbog kojih je i završio karijeru. Imao je Džimija Batlera toliko dugo, koji ih je vukao do dva finala, bio jedan od najboljih igrača NBA lige kada se upale plej-ofa svetla i ni tu nije uspeo da dovede tog drugog da Baketsu bude ispomoć. Pravili su se neki sitni trejdovi, solidni potpisi, sve nešto po malo, ali nikada ništa konkretno. Kao da je odbijao Pet Rajli da po svaku cenu napravi nešto, da proba. Nije hteo da ide "all-in" na stolu punom čipova, sa asom i kraljem u ruci. Bio je rezervisan i Amerikanci kažu tvrdoglav.
Razvijanje mladih igrača, skupljanje pikova, potpisivanje slobodnih agenata za nešto sitnije ugovore, gledanje u Bema Adebaja kao franšiznog igrača i sve ostalo što je imao u planu Pet Rajli – jednostavno ne ide, nije dovoljno. Morao je da opusti ruku i ovoga puta kada je imao dva asa u ruci da uloži sve što ima. To je i uradio konačno, možda kao i poslednji veliki potez u karijeri NBA velikana. Jednog od najpametnijih trenera i rukovodilaca, koji je nažalost po Hit hteo da izgura nešto svoje toliko dugo.
Sada je shvatio. 'Igra' je mnogo drugačija nego u vreme kada je on harao NBA ligom u svakom smislu i na svakoj poziciji. Mora da se rizikuje, ne može više da se čeka. Zato sada ima Janisa Adetokunba u drugom najvećem trejdu koji je ikada napravio, pa možda se ispostavi kao najveći.
Kao 'Kum' što jeste, rešio je da sve stavi na svoje, baš kao Majkl Korleone u trećem delu trilogije, koji baš i ne vole ljubitelji kultnog ostvarenja, ali neki zaključak mora da postoji. 'Kum' je napravio nešto za amanet. Ponovo je zatresao tlo u Majamiju.
tagovi
Obaveštavaj me
NBA