Krunoslav Simon za MOZZART sport pred meč sa Zvezdom: Da ovo prođe, pa da se vidimo u punoj dvorani
Vreme čitanja: 5min | sre. 25.11.20. | 15:46
Hrvatski reprezentativac još pamti duel u "Areni" iz 2013. godine
Zdravstveni problemi onemogućili su Anadolu Efes da dođe u Beograd s najačim timom kome je pre dve sezone u finalu za malo izmakla evropska titula na terenu, dok ga je proletos na putu do kontinentalnog trona zaustavila pandemija korona virusa. Ali, sutra će u duelu sa Crvenom zvezdom (19.00) na parketu "Pionira" biti Krunoslav Simon, ove sezone ne samo statistički (peti najkorisniji igrač Evrolige) najbolji košarkaš Efesa, koji ni sam ne može da prebroji koliko je tačno odigrao mečeva s crveno-belima u Beogradu. A i kako bi, jer je vojevao košarkaške bitke na Jadranu, kao član Zagreba, zatim evroligaške dvoboje, u dresu Lokomotive, milanske Olimpije i poslednjih sezona sa Efeseom. Ipak, jedan duel mu se urezao u sećanju.
Izabrane vesti
"Bilo je to na početku sezone 2013-2014. Zvezda se posle mnogo godina (14) vratila u Evroligu. Arena je bila puna. Sjajna atmosfera, verovatno najbolja u kojoj sam igrao. Imali smo odličan tim. Na kraju smo i pobedili", priseća se Simon za MOZZART sport.
Beograd je pak znao da ceni, prvo njegov talenat kao igrača Zagreba, a kasnije i kvalitet koji je demonstrirao, jer se često, pred dolazak timova u kojima je igrao, mogao čuti glas opreznosti: Imaju Simona...
"Drago mi je ako tako smatrate, jer volim da igram u Beogradu. Specifičan je ambijent. Uvek morate da budete na maksimumu. Takođe imam tu i mnogo prijatelja, pa se uvek radujem što ću ih videti."
Nažalost, prijatelji će ga u četvrtak gledati samo na TV ekranima, jer će, posle skoro dve decenije duge istorije duela sa Zvezdom, Simon prvi put zaigrati u tišini "Pionira", koju će parati samo sudijska pištaljka, bat lopte, škripa patika i glasovi saigrača i trenera.
"Uh, teško je bez publike, jer košarka, odnosno sport uopšte se igra zbog publike. A, mi svi, od početka sezone igramo u praznim dvoranama koje su do marta bile pune na svakom meču. Ali, dobro je da se uopšte igra, posle one pauze. Mislim da je i kvalitet, pošto smo se uigrali u prvih nekoliko kola, dobar i da bar uz TV ekrane publika može da uživa. A, onda kad sve ovo prođe, da se ponovo svi nađemo u dvoranama."
Publika, ona koja voli košarku, bez navijačkih strasti, poslednje dve godine uživala je u igrama Efesa. Probio se tim Ergina Atamana do finala Evrolige 2019. godine. Mnogi su pomislili da neće moći da ponovi taj uspeh u prošloj sezoni, a Simon i društvo su se vratili jači, namereniji da osvoje evropski titulu. I ove sezone, bez obzira na sve probleme koje imaju kao i ostale ekipe, gađaju vrh...
"Pa, tri godine smo skori isti tim, koji dopunjavamo, s jednim do dva igrača po sezoni. Odlično se poznajemo međusobno, izgradili smo sjajnu hemiju, svima nam odgovara Atamanov stil. Imamo veliku timsku širinu. Sve su to sjajni momci, odlični igrači koji su se potpuno podredili ekipi, od neverovatnog Šejna (Larkina), Danstona, Vase (Micića) koji je potvrdio raskošan talenat. Došao je kao bek ap plejmjeker, ali od prvog meča se izborio za jednog od lidera i pozyicionirao se među najboljim orgnizatorima igre u Evroligi. Nažalost, letos se povredio, pa sada hvata ritam. Ali polako, sve će doći na mesto."
Širina istanbulskog tima o kojoj je Krunoslav pričao, vidi se upravo na njegovom primeru. Preuzeo je na sebe odgovornost dok se ostatak tima ne oporavi. Igra u životnoj formi, pa mnogi u Evroligi s razlogom strahuju da se ne probudi "zver" zvana Efes, kada oporave svi igrači.
"Prvo, igram sa vrhunskim igračima, što mi olakašava posao. Drugo, osećam se odlično, povrede su me zaobišle konačno. Sve se poklopilo ove sezone. Tačnije skoro sve, samo da ovaj virus stane..."
Virus je prekinuo pripremni turnir u Antaliji na kojem su se već upoznali sutrašnji rivali.
"Zveza je značajno promenila sastav u odnosu na prošlu sezonu. Došao je trener Saša Obradović o kome imam izuztno mišjenje. Lojd je jedan od najboljih igrača Evrolige, Obrajant se polako uklapa... Jesu izgubili nekoliko utakmica na "jedan šut". Ali, kada radite, sve vam se kad-tad vrati..."
Evroliga, čini se, nikad nije bila neizvesnija kao ove sezone. Tabela posle nepotpunog 10. kola izgleda sasvim drugačije nego što su mnogi pretpostavljali u septembru.
"Mislim da ljudi koji igraju sportsku prognozu, ako pogode dve, tri utamice po kolu, mogu da upale baklje i proslave. Eto, koliko je sezona neizvesna. Dodajte tome da, zbog praznih dvorana, praktično ne postoji domaći teren. Pa najbolji primer vam je "Pionir", u kome ne možete da poredite mečeve pred praznim i punim tribinama. Ali, ne bih (još) mnogo obraćao pažnju na tabelu, jer ima još mnogo da se igra. Biće zanimljivo da vidimo da li Bajern koji je sjajno počeo, može da izdrži u visokom ritmu, ili da li će se podići Himki. Ako vežete dve do tri pobede, preskačete ne mali broj mesta na njoj. Važna je konstantnost..."
Konstantnost nedostaje reprezentaciji Hrvatske koja je presokčila Svetski kup u Kini prošle sezone. Sada, kao ostale nacionalne timove, očekuje je borba za Evrobasketu 2022, u kojoj će imati pomoć i Simona. As Efesa odlučio je da se samo dan pošto odigra meč sa Zvezdom priključi drugovima iz reprezentacije u istanbulskom "balonu" gde Hrvatsku očekuju dueli sa sa Turskom (27. novembar) i Švedskom (29. novembar).
"Neću moći da igram protiv Turske, jer je samo dan posle meča sa Zvezdom, pa bih morao praktično iz aviona na teren, što je veliki rizlik. Ali, u timu sam za Švedsku. Znate da nas nije bilo na Svetskom kupu i bila bi velika šteta da propustimo Evrokup."
Izbegava Simon da priča o odluci da igra za nacionalni tim, iako je kao košarkaš sa evroligaškim statusom mogao da preskoči novembarski "prozor"...
"A šta bih vam rekao ili objasnio? Igranje za reprezentaciju je, mislim za svakog košarkaša, nešto posebno. Ili možete da igrate, ili ne", kratak je bio as Efesa koji se košarkaški dugo zadržao u rodnom Zagrebu.
Punih 14 sezona, od čega 10 profesionalnih (2000-2012), igrao je za KK Zagreb iako je kao ogromna većina momaka iz regiona, daleko ranije mogao da se otisne u međunarodne vode.
"Uživao sam u Zagrebu, pravili smo odlične rezultate, imali sjajnu ekipu. Nikada nisam želeo da odem u inostranstvo pošto-poto, već ako se odlučim za takav potez, onda da to bude evroligaški tim, kao što je u to vreme bila Unikaha."
Posle Malage košarkaško umeće odvelo u Lokomotivu, pa milansku Olimpiju, a 2017. godine u Efes s kojim će opet večeras zaigrati protiv Crvene zvezde...
Piše: Đorđe MATIĆ