Kruno Simon se priseća najdraže uspomene u Efesu: Emocije su me savladale kada je Vasa postao MVP

Kada je posle decenije nastupa u svim selekcijama KK Zagreba, Krunoslav Simon, otišao i inostranstvo preko Španije, Rusije, Italije i na kraju Turske malo ko je mogao da pretpostavi, a najmanje on sam, da će postati istinska legenda Anadolu Efesa, srce i duša dvostrukog evropskog šampiona koji će sada imati tu čast da se dres sa brojem 44 zauvek povuče iz upotrebe.

Zvanična ceremonija zakazana je za 1. decembar kada Efes bude dočekao Olimpijakos u Evroligi. U prvim redovima biće Simon, nekada je na tom parketu plesao sa košarkaškom loptom, sada će biti tu kao navijač, a uskoro i zvanično – legenda kluba.

"Znao sam već neko vreme da će mi Efes povući dres, ali kada je došlo zvanično obaveštenje, opet nisam mogao da verujem. Malo je reći da mi je čast ili da sam mogao ovako nešto da očekujem kada sam dolazio u Efes 2017. godine. Proveo sam prelepe godine u Istanbulu, ostvario prijateljstva i samo mogu da večno budem zahvalan klubu na ovakvom potezu“, priča Krunoslav Simon za EuroHoops.

Simon će tako postati tek drugi košarkaš kojem će Efes prirediti takvu čast, pošto je pod svodovima Sinan Erdem dvorane i dres bivšeg makedonskog internacionalca Petra Naumovskog koji je u dva mandata proveo šest godina kao član najtrofejnijeg turskog kluba i osvojio četiri titule i pet kupova u Turskoj, kao i FIBA Kup Koraća.

„Ne mogu sebe da stavljam u prvi plan zaista. Toliko momaka je prošlo kroz ekipu, košarka je timska igra, a i da budem iskren, imali smo Šejna Larkina i Vasilija Micića, dva momka koja godinama dominiraju i čiji dresovi će sasvim sigurno biti povučeni. Sada je moj red jer sam prvi otišao, ali ta dva momka su nešto posebno, drago mi je što sam bio njihov saigrač i što sam mogao da pomognem ekipi. Uživao sam igrajući košarku“.

Plavi dres Krunoslava Simona odlazi u večnost: Od večeras broj 44 pod svodovima Sinan Erdem dvorane

Ako izuzmemo Zagreb na startu karijere, nigde se nije zadržao kao u Istanbulu. Punih pet godina.

„Naravno da će te dve titule šampiona Evrope uvek ostati urezane u sećanje, ali meni se lično drugačije dve situacije izdvajaju u sećanju“.

Ova dva detalja ilustruju kakav je Krunoslav saigrač i čovek.

„Prva situacija je poraz od CSKA 2019. godine kada smo igrali prvo finale. Nikada neću zaboraviti lica saigrača u svlačionici, bukvalno su dali sve od sebe, poslednji atom snage, tada sam video da je samo pitanje trenutka kada ćemo postati šampioni Evrope, a drugi momenat za mene lično vrlo emotivan je trenutak kada je Vasilije Micić dobio MVP nagradu“.

Ostavio je srpski plejmejker poseban utisak na hrvatskog internacionalca.

„Bio sam tu kada je Vasilije došao, mogu slobodno da kažem na mala vrata u klub i onda je uspeo da dođe do toga da bude najbolji plejmejker Evrope, da osvaja nagrade, donosi trofeje. Sjajan momak. Ostalo mi je u sećanju taj emotivan trenutak kada je dobio MVP nagradu, toliko mi je bilo drago zbog njega, i mene su emocije uhvatile, kao da sam ja osvojio nagradu, tako sam se osećao“.

Epizodu u Efesu je završio na najbolji mogući način – titulom šampiona Evrope. Oprostio se od kluba, ali ne i od košarke.

„Igram sada u Cedeviti junior, međutim pravi debi tek sledi. U prvom kolu sam polomio ruku, bio sam na rehabilitaciji, tako da tek zaista treba da zaigram. Još uvek volim košarku i želim da budem na terenu“.

Svestrani košarkaški as imao je poruku za kraj.

„Mnogo toga dugujem košarci, još uvek igram samo iz ljubavi. Da nije košarke nikada ne bih mogao da predsatavljam državu na Olimpijskim igrama, da proputujem svet, da osvajam trofeje, košarka je predivan igra, a dokle god osećam ljubav i strast prema njoj, ja ću je igrati“.