Koleove slutnje bile opravdane, 40 poena u lice Goberu i Vembanjami dokaz moći Srbije

Pobedničko raspoloženje košarkaša Srbije posle utakmice u Lionu bilo je potrebno da se na pravi kolosek postavi ceo tim pred odlazak u Abu Dabi na još dve izuzetno kvalitetne provere i pokaže koliko je minuli rad bio ozbiljan i kvalitetan.

Nije bilo vremena za preterano radovanje jer je odmah posle utakmice upriličena svečana ceremonija povlačenja dresa sa brojem '9' koji je svojevremeno nosio veliki Toni Parker, mada nije bilo ni potrebe, jer je osećaj unutrašnjeg mira, kao i injekcija samopouzdanja iliti vere u sebe daleko važniji. Srbija napušta Lion sa pobedom u džepu i jasnijom slikom gde smo bili dobri, kao i šta može bolje. Pobeda kao takva zadovoljila je apetite srpskih košarkaških poklonika, ali to je samo jedna ploča na putu ka konačnom cilju.

Selektor Svetislav Pešić bi verovatno i sada rekao da nema razloga da se "puvamo", u želji da spusti loptu i skine pritisak sa leđa igrača. Ipak, nema razloga da se ne kaže da je srpski tim u Lionu izgledao na momente superiorno protiv domaćina Olimpijskih igara i da je naterao jednog od najiskusnijih Evana Furnijea da uzbuni tamošnju javnost i naglasi kako nešto nije u redu. Što se nas tiče, bilo je više dobrih, nego loših stvari i u danima do utakmice sa Australijom (utorak, 18.00) biće verovatno o svemu tome reči u svlačionici i tokom video analiza.

KAKO JE SAMO KOLE BIO U PRAVU...

Uoči susreta Vensan Kole isticao je kako njegov tim mora da bazira igru na tranziciji jer igračima "nedostaje moć prodora, za razliku od našeg protivnika". Slutnje trenera sa decenijom i po dugim stažom u kontinuitetu na klupi Francuske bile su apsolutno opravdane, pošto je Srbija utakmicu dobila upravo igrom iz prodora i realizacijom u zoni reketa. Čak 40 od ukupno 79 poena Srbija je postigla iz neposredne blizine koša i kada uzmete u obzir da je većina došla pored bar jednog od dvojice ponajboljih defanzivaca NBA lige, Rudija Gobera i Viktora Vembanjame, ovaj statistički podatak dobija još više na težini. Da stavimo stvari u pravi kontekst, Trikolori su imali 12 poena iz reketa!

Istina, centar Minesote je brzo upao u zamku Nikole Jokića i zbog brzih faulova Kole je morao da menja taktičku postavku tako da Vembanjama bude još više zadužen za NBA šampiona iz 2023. godine. To je nesumnjivo poremetilo taktičku koncepciju Francuske, ali u svemu tome nas najviše treba da zanima to što je takav rasplet bio rezultat naše igre. Jokića nije mogao da sačuva momak čiji zenit tek dolazi, a ni iskakanja sa strane pomoći, kao ni udvajanja - čak i trojica u napadu Srbije pred kraj prvog poluvremena - nisu bila dovoljna da se zaustavi najbolji košarkaš današnjice!

Jokić je sam izvukao 14 poena iz reketa, uz još tri pogotka sa penala. Bogdan Bogdanović i Aleksa Avramović dodali još po osam iz prodora, plus još pet poena sa linije slobodnih bacanja. Obojica su dovoljno iskusni i kvalitetni da znaju kako da napadnu svaku odbranu, pa čak i kada su u njoj tornjevi poput Vembanjame i Gobera. Bogdanović je imao nekoliko za oko prelepih realizacija i to jednu baš pored Vembija preko koga je bacio loptu iz prodora na drugi obruč taman toliko da ovaj ne može da blokira. Avramović je, pisali smo već o tome, zajedno sa Vanjom Marinkovićem i Ognjenom Dobrićem bio pogonsko gorivo ekipe, te pre svega jedan od najodgovornijih za odbranu visokog intenziteta u presingu što je dovelo do 11 ukradenih lopti - Francuzi imali šest - i nekih lakih poena što je takođe potkrepljeno statistikom jer smo iz grešaka protivnika ubacili 23 poena, tri više od Francuske. Avramović je ponovo 'hapsio' po terenu i imao tri ukradena poseda, a sada su već dobro poznate slike kada (i dalje) Partizanov bek krene sa driblingom u punom trku, da nema stajanja dok se akcija ne završi.

Čim su srpski košarkaši provalili 'caku' počeli su sve više da razotkrivaju defanzivne slabosti francuskog sastava što je kasnije rezultiralo sigurnom pobedom. Od samog početka utakmice opredelili smo se da na igru Francuske iz tranzicije odgovorimo istom merom, takav ton postavio je Ognjen Dobrić u početnoj fazi susreta kada smo se mi još privikavali na atmosferu i takmičarske uslove. Na kraju je Srbija imala respektabilnih 66 odsto realizacije za dva (20/30) što, ponavljamo, na ekipu sa Vembanjamom i Goberom, te Jabuseleom i Lesorom daje posebnu dimenziju.

MICIĆEVA TROJKA JAKO BITNA, VANJA I PETRUŠEV IZ DRUGOG PLANA

Pitanje je opet šta bi se desilo, da na kraju nije proradio i šut. Trojka Vasilija Micića na dva i po minuta do isteka vremena, u momentu kada je Francuzima zapalila poslednja iskra nade za preokret, može da ima daleko opsežniji doprinos od samog koša koji je opet značajno uticao da se Srbija ponovo rezultatski odlepi. Delovalo je da plejmejker Šarlota još nije u optimalnom stanju i taj hitac može i te kako mnogo da znači na polju samopouzdanja i dizanja radnog elana. Micić je po završetku klupskih obaveza bio na 'servisu' u Minhenu kako bi sanirao sve probleme i bio spreman za početak reprezentativne akcije.

Prvi test položen! Majstor Jokić navlačio Vembija i Gobera na tanak led, Vanja i Aleksa pluća Srbije

Furnije upozorava: Loše od početka do kraja, biće potrebno mnogo promena

Još to nije Vasa kakvog smo godinama pratili u dresu Efesa, pa i u opremi Šarlota posle trejda iz Oklahome, ali dobio je jak vetar u leđa da uhvati ritam. Baš kao i Filip Petrušev, koji je zajedno sa Bogdanom Bogdanovićem u toj završnici pocepao mrežicu Francuske i odlepio nas na sigurnu distancu. Momak koji se poslednjih dana sve više povezuje sa povratkom u Crvenu zvezdu držao je nivo kvaliteta u oba smera, prepoznao je koje su njegove situacije da napadne koš, a pre svega bio aktivan na skoku i u odbrani gde je ukrao dve lopte. Kako je pozicija 'četiri' trenutno možda i najkraća ako izuzmemo prisustvo Nikole Jokića, dobar i raspoložen Petrušev - kakvog smo imali protiv Litvanaca u Manili - je i te kako potreban Srbiji, pogotovo u svetlu priča da je stanje Nikole Jovića ipak lošije nego što je u prvi mah izgledalo, te da su njegove šanse da otputuje na Olimpijske igre sve tanje.

Vanjin slučaj jedan je od najlepših za priču. Govorio je i sam povratnik u redove Partizan Mozzart Beta da ga je selektor Svetislav Pešić "vratio u život" i da mu je reprezentacija udahnula novu energiju koju je preneo na klub i tako stvorio krug iz kojeg izlazi sve bolji. Bio je jedan od tihih heroja Srbije u Manili, vratio se u Baskoniju gde je odigrao najbolju sezonu karijere i sada se dobro vidi koliko je važan deo tima. Posebno u odbrani, ali i da svojim hicima dodatno optereti rivala.

A, ŠTA MOŽE BOLJE?

Viktor Vembanjama u napadu (©AFP)

Ima naravno i stvari koje treba i mogu da se poprave. Pre svega, broj izgubljenih lopti. Srbija je ponovo bila na visokom broju grešaka, tačnije 16. Protiv Holandije smo imali i 17. Naravno, ovo je period kada takve stvari mogu da se tolerišu, ali već sada treba da stvaramo navike koje će da nas vode ka manjem broju izgubljenih poseda iliti davanja previše jeftinih šansi rivalima za lake poene. Uspeli smo te propuste da kompenzujemo izuzetnim nivoom zalaganja u odbrani, što je Francuze dovelo do 18 direktnih grešaka. Čak i defanzivni skok sa kojim smo se dosta mučili upravo zbog prisustva Vembanjame i Gobera, pa i Bilala Kulibalija te ostalih atleta Francuske, uspeli smo da izađemo kao pobednici. Oni su imali 18, mi 16 ofanzivnih skokova i opet smo dali više poena iz sekundarnih napada - 19, za razliku od 17 rivala.

Jedan detalj posebno bode oči, a to su slobodna bacanja. Promašili smo ih ukupno deset (13/23), Jokić sam pet (3/8), ali nas to nije koštalo pobede. Razlog ovako slabom procentu realizacije najverovatnije leži u umoru ekipe koja je tek izašla iz početne faze priprema, tako da bi taj deo igre trebalo da bude sve bolji, odnosno da imamo više smirenosti i koncentracije kada počnu Olimpijske igre.

Jedini detalj u kojem je Francuska bila daleko bolja od nas jesu poeni sa klupe. Oni 42, mi 26. Nije alarmantno, ali jesmo imali određenih problema u napadu kada Nikola Jokić nije bio na parketu. Sada to nije važno, ali realno je da je potreban nešto veći doprinos celog tima na Igrama jer ne treba da se oslanjamo toliko na jednog čoveka, makar to bio i najbolji na svetu. Jasno, najveću porciju šuteva uzeće Jokić i Bogdanović, za njima Micić, Gudurić i ostali, a kvalitet svakog pojedinca biće neophodan Srbiji da bismo napravili dobar rezultat u Lilu i Parizu.

Prvi test je otkrio dosta toga, ali sve će biti dosta jasnije posle Australije i SAD naredne sedmice. Biće to prave košarkaške poslastice i odlična šansa za selektora Pešića da otkloni dileme koje možda i dalje postoje.