Kokoškov zdaj!

Kada bi sve zavisilo od sporta i sportista sigurno bi i dalje živeli zajedno. Nažalost, političari/kriminalci/tajkuni i bezbednjaci su svesrdno sa svih strana i odasvud učestovali u raspadu Jugoslavije, tada sportske svetske velesile.

I kao što to biva, onaj ko je najmanje kriv, sada je najzaslužiniji za vraćanje ljubavi, poštovanja. Konkretno, u pitanju je Igor Kokoškov.

Srpski stručnjak je uradio nešto neverovatno, proguravši Sloveniju, ekipu sastavljenu od "dva i po" dobra košarkaša do velikog finala Evrobakseta. I to pošto su u polufinalu poslali kući zlatne Špance sa oba predstavnika katalonske familije Gasol. Mala alpska država je momentalno pala u trans! Najveći uspeh od kada su odlučili da se otcepe od zemlje koja je gostodarila pod evrospkim i svetskim obručima. Naravno, njihov basket je skupo platio političke doluke, tako da su do sada bili bez ijednog večeg uspeha, medalje,. Nešto slično kao i Hrvati. A onda su uradili ono što je trebalo odavno - pozvali su pobednika na klupu. A ako je neko u evrospokoj košarci pobednik, to je Srbin. Odluka je pala da to bude Kokoškov - i nisu se prevarili.

Narod i mediji, ali i zvaničnici i sportisti šalju sada veliku podršku i ljubav generalu reprezentacije koja dolazi sa "sunčene strane Alpa". Novinari se utrkuju ko će više pohvala dati Igorovim Zmajčekima. Deluje kao da opet "guraju" ulazak u EU, kada parola "Europa zdaj" (Evropa sada!) nije silazila sa televizije i iz novina. Sada pevaju drugu pesmu... Kokškov zdaj!

"Veoma sam ponosan na Sloveniju, ovo se graniči za naučnom fantastikom", emotivan je legendarni Jure Zdovc,"Igor Kokoškov je našao način da iz ovih momaka izvuče maksimum. Igramo brzo i jednostavno. Odušeljen sam!"

A nekadašnji čuvar mreže fudbalske reprezentacije, Mladen Dabanović se javno na Tviteru pitao da li taj Kokoškov zna šta fudbala. Ne bi li preuzeo tim izgubljen pod, čini se previše čvrstom rukom Srečka Kataneca. 

Igora su, nakon ponižavanja Španaca slovenački novinari pitali da li bi prihtvatio njihov pasoš, na šta je on emotivno odgovorio:
"To je samo papir, dokument. On mi ništa ne znači, meni je mnogo važnije ono što osećam u srcu!"

Naravno, ne treba zaboraviti ni na "naše" Gorana Dragića, Luku Dončića i Alekseja Nikolića. Kao i Čačanina, Rašu Nesterovića koji je sada prvi čovek tamošnjeg saveza. To su momcu koji su tokom odrsatanja doživeli mnogo neprijatnosti zbog porekla, u to ne sumnjajte. Ali su ćutali i radili. I izborili se, za sebe, ali i istu tu deželu koja je neretko bila veoma surova prema njima. Zato ova priča donosi pomirenje, što sa istorijom, što među nama, (nekadašnjim) Jugoslovenima.

(foto: Action Images)