Kokoškov: Imam želju da vodim Srbiju, ali neka Sale još mnogo, mnogo godina bude selektor

Kada je seo na klupu Finiksa prošle godine Igor Kokoškov uspeo je da se upiše u istoriju NBA Lige i to kao prvi strani trener jednog tima u ovom takmičenju. Prethodno je nekoliko sezona uspešno radio kao pomoćni trener nekoliko ekipa u NBA, a među najvećim uspesima mu je i osvajanje zlatne medalje sa Slovenijom na EP 2017. koju je predvodio kao selektor. Svoja iskustva Kokoškov će preneti srpskim stručnjacima na košarkaškoj klinici u Beogradu.

Pred početak ovog događaja, na kom će još da učestvuju još Sten Van Gandi, Milan Tomić i Aleksandar Lukman, Kokoškov je iskoristio da ispriča svoje utiske o brojnim košarkaškim temama, počev od ABA Lige, najjačeg regionalnog klupskog takmičenja, preko NBA, Sakramento Kingsa, reprezentacije Srbije...

Koliko ste imali priliku da pratite ABA ligu i kakvo je vaše mišljenje o ovom takmičenju?
"Nisam mnogo vremena proveo uz ABA ligu zbog brojnih obaveza koje sam imao sa svojim timom u NBA, ali generalno pratim zbivanja u evropskoj košarci i samim tim u ABA ligi. Odavde sam potekao, ovo je moja zemlja i Srbija je pre svega košarkaška nacija. Manje sam gledao utakmice nego prethodnih godina, ali do mene stižu informacije o samoj ligi i košarci kako u Srbiji, tako i regionu, ali ne bih se stručno izjašnjavao, jer nisam bio toliko upućen u samu organizaciju i nisam ispratio utakmice onoliko koliko sam to želeo. Ono što mogu da kažem to je da mislim da je došlo do osveženja i da će košarka na našim prostorima biti sve bolja".

Koji je vaš utisak o igračima sa ovih prostora iz ABA Lige koji igraju u NBA?
"Nikola Jokić je u pet najboljih igrača na svetu, to je impresivan napredak i on je sebe apsolutno uvrstio u najboljeg igrača na svetu što je zaista impozantno i želim mu svu sreću jer je zaista po svim kriterijumima jedan od najboljih koji igraju tu igru i to samo po sebi sve govori. Bogdanović i Bjelica su vrlo, vrlo standardni, i u pravim godinama da budu u NBA. Predviđam im i želim dobre sezone. Teodosić nije bio dugo u NBA, ali da je došao ranije sigurno bi ostao, a svakako je za to vreme ostavio trag i reakcije su bile jako pozitivne".

Postoji podatak da je ABA Liga takmičenje sa najvećim brojem NBA skauta. Možete li da objasnite taj fenomen?
"Jugoslovenska škola košarke je davno, davno uspostavljena i ako su je dugo negirali, ona postoji i visoko je cenjena, a ABA liga je preuzela tu staru Jugoslovensku ligu, talentovane igrače i dobre turnire što je i logično da onda i privuče NBA skaute. To jedna liga koja se prati i neverovatan broj talentovanih igrača se tu takmiči, a mnogo njih je kasnije došlo u NBA. Tako da sa aspekta nekog ko je deo NBA zaista im želimo svu sreću, jer proizvodi igrače koji kasnije dolaze kod nas".

Kako vam se čini evropska košarka u odnosu na NBA?
"NBA je organizacioni i finansijski 20 godina ispred nas, sve je nažalost usmereno ka tom pravcu, tako da mislim da oni poseduju jednu veliku armiju igrača koja se osposobi za igru mnogo ranije nego ovde. Imaju najbolji sistem i produkciju mladih igrača, u smislu da veliki broj mladih ljudi igra košarku i u srednjoj školi i na koledž nivou, tako da uz tu produkciju i marketing, a povrh svega finansijsku moć koju NBA ima, taj posao ide samo napred. Sa tog aspekta kažem da su u velikoj prednosti. Jer, imamo mi talentovane igrače i fenomenalne trenere, ali oni su finansijski, organizaciono i marketinški 20 godina ispred nas. Ali sve se menja i sve se kreće, tržište se menja tako da ja verujem u evropsku košarku".

U kom pravcu očekujete da se nastavi to kretanje, s obzirom na to da već godinama postoji problema na relaciji FIBA i Evroliga?
"To utiče jako na kvalitet košarke u Evropi, na žalost to je konflikt koji postoji, a što je on veći to je bolje za NBA, jer imaju dodatnu proizvodnju igrača, tako da sa našeg aspekta, kada govorim ispred NBA, to nas apsolutno ne dodiruje jer znamo da će mladi igrači igrati, baviti se košarkom, ali dolaziti na kraju u NBA. E sad to je daleko od dobrog za našu evropsku košarku, ali ne vidim rešenje u skorije vreme, a u međuvremenu mi kao srpski treneri ne treba da se bavimo globalnom politikom. Treba imati inicijativu, ali se pre svega baviti tekućim stvarima i raditi na igračima. Ono što znam je da se taj problem još dugo neće rešiti".

Da li to znači da nije realna mogućnost da se jednog dana vratite u evropsku košarku?
"Evropska košarka je nešto što pratim kad god imam slobodnog vremena i uživam u njoj. Nažalost centralizacija svetske košarke je takva da se sve usmerava ka NBA. NBA je centar košarke i finansijske moći, ali i marketinške moći i prosto sve gravitira kao NBA. Tamo sam već 19 godina, sada će uskoro 20, ali nikada ne reci nikad, jer znam da postoji dobrih organizacija kada je u pitanju evropska košarka. Ima dobrih timova i ja sam kao profesionalac apsolutno otvoren za takvu mogućnost. Voleo bih na kraju krajeva, život je neka sublimacija mnogih iskustava i voleo bih da imam i to iskustvo, jer sam ja iz Srbije otišao direktno u NBA i preskočio taj korak evropskog tržišta, Evrolige i evropskih takmičenja, sem naravno takmičenja sa nacionalnim timom".

Kada je reč o reprezentaciji, postoji li želja da jednog dana sednete na klupu Srbije?
"Srpska reprezentacija ima, ne dobrog, nego fenomenalnog trenera i čoveka Aleksandra Đorđevića, zaista svi treba da budemo presrećni što je on odlučio da se bavi time i da ima energiju, entuzijazam i ambiciju da bude selektor. Ja mu želim da dokle god ta želja postoji kod njega bude na tom mestu. Rezultati su vrlo konkretni i vrlo opipljivi, pogledajte samo šta su uradili poslednje četiri godine. Moja želja za radom sa nacionalnim timom naravno da postoji, ali to nije želja u kratkoročnom planu i bože zdravlja neka Sale bude selektor još mnogo, mnogo godina".

Šta očekujete od reprezentacije Srbije u Kini?
"Ne bih izdvojio neka posebna očekivanja, pre bih im poželeo sve najbolje, da svi budu zdravi, da se odazovu pozivu selektora. Da naprave dobru atmosferu i da korak po korak može daleko da se dogura. Ne treba se baviti spekulacijama, jednostavno korak po korak od prvog okupljanja do prve kontrolne utakmice, odlaska na turnir. Jednostavno stabilnim i krupnim koracima ići napred i mislim da će biti jedno dobro leto za srpsku reprezentaciju".

Prvi ste evropski trener koji je vodio NBA ekipu. Koliko vam znači taj podatak i podstrek za budući rad?
"Često se šalim i kažem da je to odlična stavka za moja buduća pokoljenja, decu i unuke da kada me budu osporavali i rekli: “Ćuti deda, šta si ti u životu radio?!”, da im kažem “Sine, ja sam bio prvi evropski trener u NBA”. Lep je osećaj kada na najbolji način predstavljaš svoju zemlju, trenerski esnaf je ovde najbolji, a ja se trudim da najbolje predstavim sebe i celokupnu srpsku košarku, jer je ona moj osnov, pa da moja porodica, a i srpska košarkaška scena mogu da budu ponosni na mene".

Kakva je atmosfera u Kingsima i koji su ključni razlozi što ste odlučili da im se pridružite?
"Kingsi su jako talentovan i perspektivan tim, oduševljen sam njihovom organizacijom. Moja privatna odluka je, posle svega iz prethodne sezone, bila da prosto želim da radim. Suviše sam mlad, možda ne mlad godinama, ali treba da ostanem vezan za ligu, za takmičenje i utakmice. Tako da je moja odluka bila da se ne odmaram već da radim. Prethodna godina u Finiksu je bila jedno sjajno iskustvo. Neke stvari u životu kliknu, a neke ne, i tu nema prostora za neki gorak osećaj. Na sve gledam kao na dobro iskustvo i nastavljam dalje. Kingsi su nova stranica, imaju potencijal, imaju talenat i očekivanja su da naprave taj sledeći korak i budu pretendenti za play off i da idu dalje. Zaista mislim da je ovo za mene bila prava odluka, osim u profesionalnom smislu, blizu je Finiks gde živim trenutno i gde je moja porodica. Verujem da ću i ja svoj talenat i potencijal razvijati uz trenera Voltona. Njega ne poznajem tako dobro, ali se poznajemo kao kolege sa terena i u radu jedan protiv drugoga, tako da mislim da je najveći kompliment koji mogu da dobijem, da ti kolega sa kojim sam se do juče borio i bio “neprijatelj”, ponudi posao i poziciju njegovog asistenta i nekoga kome veruje".

Za kraj, ko je po vama najbolji igrač svih vremena sa ovih prostora?
"Igrače koje sam gledao kao svoje idole kada sam odrastao su Dražen Petrović i Saša Đorđević. U vremenu kada sam ja stasavao kao igrač oni su najbolji igrači koji su ikada igrali. Saša najbolji plej, i Dražen koji nije dovoljno dugo igrao da bi sebe uspostavio kao najbolji evropski igrač koji je ikada igrao, ali po mom skromnom mišljenju to i jeste".