Kodi je sedmi strani 'izdajnik': Više ih je preletalo iz Partizana u Zvezdu

Već sada može da se zamisli kako će navijači Partizana dočekati Kodija Milera Mekintajera u većitom derbiju u kojem crno-beli budu domaćini. Sa "noževima u zubima". Američki košarkaš je uradio ono što je dosada u istoriji rivalstva dva najveća srpska kluba uradilo 60 igrača, ali je tek šesti stranac koji se osilio da to učini. Da posle jednog, obuče dres i drugog beogradskog velikana i tako uradi nešto što se u ovdašnjim okvirima smatra veleizdajničkim činom.

Tu odluku su svojevremeno doneli i Lorens Roberts, Terens Kinsi, Džejms Gost, Kori Volden, Kevin Panter i Matijas Lesor. Odabrana grupica igrača koja će barem po tom segmentu (neki i po drugim) ostati upamćene i ocrnjena.

Nije Miler Mekintajer ostavio bog zna kakav trag u crno-belom dresu. Štaviše, taj period mu je ostao u lošem sećanju, onaj koji i dan danas lično karakteriše kao mesto gde mu je karijera otišla stranputicom pre nego što se lani u dresu Baskonije ponovo vratio na pravi put. Odigrao je polovinu nesrećene korona sezone pre nego što je došao Sašo Filipovski i zahvalio mu se na saradnji. Ali je dotada bio jedan od boljih pošto je u ABA ligi imao prosek od 12,6 poena, 3,1 asistenciju i 2,9 skokova, dok je u Evrokupu beležio 13,4 poena, 3,4 uhvaćenih lopti i 4,8 dodavanja. Zato od svih preletača "zaslužuje" najmanji gnev nekadašnjih simpatizera. Ali, teško da će ga izbeći. To se u navijačkom kodeksu ne prašta, ma koliko u pitanju bio inostrani igrač koji je profesionalac i igra za novac. Teško je shvatiti da ne mogu svi biti Žofri Lovernj ili Čarls Dženkins.

Prvi je barijeru probio Roberts. Bilo je to leta 2009. godine, momak iz Hjustona je na Mali Kalemegdan stigao u septembru 2008. posle dugog perioda bez takmičarske košarke. Bio je to rezultat rastanka sa Olimpijakosom posle samo tri meseca, iako je potpisao dvogodišnji ugovor. Na sve to, Roberts je u Zvezdu stigao nedugo pošto se oporavio od operacije kolena, pošto je vreme provedeno bez angažmana posvetio da sanira povrede. Pod komandom Svetislava Pešića krilni centar nije odigrao spektakularnu sezonu, ali nije bio ni toliko loš, pošto je u ABA ligi beležio 9,3 poena i 5,8 skokova, odnosno 12 poena i 8,1 skok, uz 1,4 “krađe“ i 1,3 asitencije u Evrokupu. I sam je kasnije priznao da mu je godina rada sa legendarnim Karijem dosta pomogla da unapredi karijeru. Ali, rezultata nije bilo.

Po rastanku sa Zvezdom Roberts je pokušao da pronađe NBA angažman. Stigao je u trening kamp Indijana Pejsersa, ali nije ostavio jak utisak na probi. Dva dana pošto se razišao s Indijanom parafirao je jednogodišnji ugovor s Partizanom. Bio je to njegov potez karijere. Naime, ta sezona mu je bila najbolja u karijeri, koja je krunisana najboljim rezultatima u novijoj istoriji Partizana osvajanjem triple krune, uz učešće na Fajnal foru Evrolige! Roberts je tu sezonu završio sa 13 poena i 6,5 skokova, uz 1,4 asisrtencije u ABA ligi, te devet poena, 7,4 skoka, 2,3 završna dodavanja i 1,1 ukradenu loptu u Evroligi.

Nikada kasnije nije imao statistiku ni blizu one koju je je beležio kao igrač večitih, što je i sam priznao. Mnogo godina kasnije govorio je da je pre potpisa za Partizan dugo razmišljao o posledicama ovakve odluke, da je razgovarao i sa nekim saigračima o tome šta da radi, te da je na kraju u Humsku 1 stigao zbog sportskih motiva.

Dolazak Tarensa Kinzija u Crvenu zvezdu kao zamena Rajanu Tompsonu u decembru 2015. godine predstavljao je pravi šok za navijače oba kluba. Dugo se krio taj posao, a onda kao grom iz vedra neba Zvezda je objavila njegov potpis do kraja sezone. Iako se na Malom Kalemegdanu zadržao pola godine, za to vreme učinio je da se među pristalicama crveno-belih ni ne spomene da je nekada igrao za Partizan, jer je ostavio toliko dubok trag. Bio je jedan od najvažnijih faktora za osvajanje Jadranske lige i Superlige Srbije, a pre svega za plasman Crvene zvezde u četvrtfinale Evrolige, što je dosad najveći klupski uspeh od povratka u elitno klupsko takmičenje. Kao igrač crveno-belih imao je 9,6 poena, 2,2 skoka, 1,9 asistencija i 1,1 ukradenu loptu u Evroligi.

Zbog svog bespoštednog zalaganja u obe faze igre i energije koju je donosio ostao je upamćen kao veliki profesionalac, koji je kasnije u nekim objavama na društvenim mrežama izjavljivao kako mu nedostaju Crvena zvezda i navijači.

Za njega slobodno može da se konstatuje kako je i u Partizanu bio jedan od omiljenih likova u tvrdom navijačkom jezgru. Sezona 2013/14 mu je bila najbolja u karijeri i u Evroligi je na 16 utakmica beležio 14,8 poena i 4,6 skokova. Protiv Lokomotive iz Krasnodara je poslednjeg dana januara 2014. zabeležio rekorde karijere od 32 poena i indeks 38! Bio je oličenje atraktivnog igrača s nepresušnim izvorima energije.

Džejms Gist je za Partizan igrao u sezoni 2010/11, a za Crvenu zvezdu nepunu deceniju kasnije – u takmičarskoj 2019/20. Gist je u Partizan stigao posle rastanka sa San Antonio Sparsima gde je igrao Letnju ligu, ali nije dobio ugovor. Rastanak se dogodio 19. oktobra 2010, da bi samo devet dana kasnije žvrljnuo na godinu dana s Partizanom. U svojim razgovorima s medijima u Srbiji govorio je da je u Partizan stigao “ljut na Sparse“ što mu nisu dali NBA ugovor, posle čega je sezonu 2010/11 posvetio dokazivanju da može da igra košarku na najvišem nivou. U Partizanu je imao 11,4 poena i 6,9 skokova, uz 1,6 asistencija i po jednu ukradenu loptu i blokadu tokom 14 utakmica u Evroligi. U ABA ligi je bio na 12,1 poenu po utakmici. Sa Partizanom je osvojio tri pehara, a proglašen je za najkorisnijeg igrača Kupa Radivoja Koraća.

SAMO U MOZZARTU: BONUS 24% ZA EURO 24

Njegov boravak u Partizanu ostao je upamćen i po tromesečnoj suspenziji zbog toga što se ispostavilo da je igrao dopingovan. Posle testiranja 1. juna 2011. – posle prve utakmice finala protiv Hemofarma – ispostavilo se da je bio pozitivan na zabranjenu suspstancu karboksi THC. Nije tražio B uzorak, priznao je da je pušio marihuanu, ali zbog poraza od FMP u polufinalu Superlige, ne kako bi poboljšao igru.

Posle gotovo decenije vraća se u srpsku košarku i potpisuje za Crvenu zvezdu posle rastanka sa Panatinaikosom gde je igrao sedam godina i potvrdio zvanje jednog od najboljih defanzivaca na svojoj poziciji i pik'n'rol igrača. Boravak u Crvenoj zvezdi nije se završio dobro. Ne samo što nije igrao ni blizu onoga što je pružao u Partizanu ili Panatinaikosu, već se šuškalo o tome da je atmosfera u turbulentnoj sezoni bila dodatno zakomplikovana zbog njegovog ponašanja, zbog čega je jedno vreme bio na ledu. Kada je dolazio na Mali Kalemegdan izjavljivao je da ovim potezom ne želi da uvredi Partizan, ali da on “želi da igra Evroligu, a Crvena zvezda je u Evroligi“. Kod Milana Tomića nakratko je bio ponajbolji igrač Crvene zvezde, po dolasku Dragana Šakote pada skroz u drugi plan. I na kraju odlazi tako što je sam potvrdio na društvenim mrežama da više nije Zvezdin igrač, posle čega je ubrzo potpisao za Bajern Minhen gde je povratio bar deo forme iz najboljih dana.

Potom sledi priča Korija Voldena. Američki kombo bek je u Partizan stigao leta 2019. godine s etiketom najkorisnijeg igrača izraelskog prvenstva. U Partizanu je brzo kupio mesto u srcima navijača jer je bio među ključnim figurama sistema Andree Trinkijerija. Za pristalice crno-belih postao je miljenik posle partije karijere usred Bolonje kada je Virtusu spakovao 29 poena za 26 minuta i kumovao ključnoj pobedi koja je klubu trebalo da donese prednost domaćeg terena do kraja Evrokupa. Ta se sezona nije završila zbog pandemije virusa korona, a nedugo pošto je sve stalo Volden je postao meta nekoliko evropskih klubova. Između ostalog Virtusa, ali on je na kraju izabrao – Crvenu zvezdu!

Zajedno sa Lorensom Robertsom jedini je stranac koji je prelazio direktno iz jednog u redove drugog večitog rivala. Nikom u Partizanu nije bilo svejedno zbog ovog transfera, jer je Volden bio viđen za jednog od nosilaca igre čak i kada je Andrea Trinkijeri otišao u Bajern. Velika se prašina digla, naravno, a iz Humske su po ozvaničenju transfera potencirali na tome da je Volden “ponuđeno znatno više para u budućem klubu“. Sam igrač je pred sam kraj sezone rekao da su razlozi prelaska u Crvenu zvezdu rezultat želje za daljim napretkom i podizanjem lestvice. Sa crveno-belima je uzeo ABA ligu i Superligu Srbije.

Potom dolazimo do Kevina Pantera. Odbio je u leto 2021. ponudu milanske Olimpije da produži ugovor na ukupno dva miliona dolara za dve godine. Došao je u Partizan kao prvi strelac Manekena sa prosekom od 14,3 poena na blizu 40 odsto uspešnosti za tri. Za prethodne tri sezone je kao kapiten (prvi strani u istoriji kluba) vodio ekipu Željka Obradovića do istorijskih uspeha - četvrtfinala Evrolige i titule regionalne ABA lige. Zanavek će se pamtiti partija iz majstorice finalne serije jadranskog finala kada je spakovao 32 poena crveno-belima, kao i trojke protiv Reala u Madridu i Monaku u Monte Karlu. Stekao je status miljenika, mada je često znao da bude na meti kritika kada ekipi nije išlo. Pogotovo se to inteviziralo u prošloj takmičarskoj godini koja je bila rezultatski potpuno neuspešna. Ovog leta je potpisao za Barselonu, međutim svakako je ostavio jedan od najdubljih tragova u istoriji kluba kada su strani košarkaši u pitanju (mada on ima i srpski pasoš).

U Crvenoj zvezdi je igrao drugi deo sezone 2019/20 koja je okončana zbog pandemije korona virusa. Za kratko vreme postao miljenik navijača jer je doneo ono što je ekipi mnogo nedostajalo - poene. U 12 mečeva elitnog takmičenja pre prekida sezone bio je na bezmalo 16 poena uz respektabilnih 48 odsto za tri! Bio je ključni igrač nekih pobeda crveno-belih, igrao na momente i divlju košarku, ali Dragan Šakota je uspeo da ga ”otključa” i pomogne mu da dostigne evroligaški potencijal posle lošeg početka sezone u Olimpijakosu gde kod Dejvida Blata praktično nije imao nikakvu ulogu.

Šuškalo se kasnije da mu je Crvena zvezda nudila 500.000 evra da ostane i želeo je da ostane, a kasnije je sam otkrio da ga je u tome sprečio njegov agent. Na kraju se to ispostavio kao odličan savet.

U istoj sezoni kada i Panter, dres ekipe iz Humske je obukao Matijas Lesor koji je četiri godine ranije došao na Mali Kalemegdan kao talenat vredan ulaganja. Crveno-belo mu očigledno nije prijalo pošto je ostao obeležen kao onaj čiji je promašeni zicer u Podgorici protiv Budućnosti koštao tadašnju ekipu Dušana Alimpijevića titule u ABA ligi. Za celu sezonu je imao 8,8 poena i 4,4 skoka u regionalnom nadmetanju te 8,5 poena i 5,7 skokova u debitantskoj sezoni u Evroligi. Ipak, sledeći put kada se vratio u srpsku prestonicu, pokucao je na Partizanova vrata i ostalo je istorija. U crno-belom dresu i pod mentorstvom Obradovića je postao igračina i utabao sebi put ka evropskom tronu i zvanju najboljeg centra na kontinentu. Ujedno kod navijačkog plebsa stekao status božanstva. Jedini je od ove sedmorke uz Pantera koji se u jednom od dva "večita" zadržao više od godinu dana.

Sve u svemu, više je bilo onih koji su posle Partizana prelazili u Crvenu zvezdu. Odnos je 4:3, samo što su crno-beli zasada imali više koristi od preletača. Videćemo kako će biti sa Milerom Mekintajerom.