Ko je košarkaški Ngolo Kante kome se klanjaju Gober i Furnije: Zarađuje 130.000 evra, vredi suvo zlato

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Berlina)

O prolazu Francuske u finale Evrobasketa sportska javnost ima podeljeno mišljenje. Garantovana medalja Trikolora čak se delimično i potcenjuje.

Razloge ne moramo da navodumo jer su toliko puta pomenuti kroz analize, tekstove, razgovore... Svakako je nepravedno umanjivati uspeh Francuske jer nije birala da se Džedi Osman i Simone Fontekio “zalede“ u istoj situaciji, niti da joj protivnik u polufinalu bude Poljska koja nije uspela fizički da se oporavi od generacijske pobede nad Slovenijom. Uostalom, radi se o bronzanoj selekciji sa Mundobasketa 2019. i olimpijskom vicešampionu.

Niko ne spori da je Španija imala daleko teži put do finala, sve je čar takmičenja po turnirskom sistemu. Drugo je to što Francuska, uprkos strašnom talentu, nije igrala potpuno u skladu sa realnim kvalitetom.

Uprkos izostanku asova poput Nikole Batuma i Nanda de Koloa, budućeg prvog pika Viktora Vembanjame i još nekih igrača reprezentativnog kalibra, sastav prvog finaliste Evrobasketa je i te kako kvalitetan. I šarenolik. Satkan je od petorice NBA igrača, među kojima je trostruki najbolji defanzivac lige i jedan od najkvalitetnijih centara na svetu, zatim nekoliko bitnih evroligaških košarkaša, te plejmejkera koji je igrao elitno takmičenje i krila koji je najbolju košarku sa ove strane Atlantika doživeo iz prvih redova kao gledalac. Ne (još) kao član nekog kluba.

Ko bi rekao da će upravo taj poslednji, kome u rezimeu još ne stoji radno iskustvo na najvišem nivou, biti jedan od nosilaca igre Francuske kojoj je zlato nadohvat ruke? Teri Tarpi je za mnoge bio potpuni anonimus do pre nekoliko dana. Ne treba da se osećate loše ako niste znali ništa o njemu, jer je i za širu javnost u Francuskoj njegovo pojavljivanje na konačnom spisku Vensana Kolea predstavljalo veliko iznenađenje. Međutim, iskusni stručnjak znao je tačno šta želi od dugogodišnjeg košarkaša Le Mana i upravo to je dobio. Možda i više od očekivanog. Tarpi je sada redovan starter i svaki minut na parketu opravda.

Toma Ertel: Nismo ovo očekivali, naša odbrana napravila je odličan posao

Ponitka posle Francuske: Ubili su nas, uništili! Sad da probamo da odigramo najbolji meč u nedelju...

Francuska pored fudbalskog, originalnog Ngola Kantea dobila je i njegovu košarkašku verziju, defanzivnog specijalistu kome se poveravaju najteži zadaci – da čuva najbolje protivničke napadače. Prošle večeri briljantno je pokvario veče Mateušu Ponitki koji je posle NBA tripl-dabla sa 26 poena, 16 skokova i 10 asistencija ostao na tek sedam poena (3/10 iz igre, 0/3 za tri), dva završna dodavanja, jednoj uhvaćenoj i četiri izgubljene lopte.

“Ponitka je sjajan igrač i do početka susreta Slovenije i Poljske spremao sam se za novi susret sa Lukom (Dončićem). Mateuš je u nekim stvarima sličan Luki, obojica su jako talentovani igrači. Imao sam odgovornost da preuzmem Ponitku i uradim sve što mogu da ga zaustavim. On je sjajan igrač, on čini ekipu boljom. Nije slučajnost što je imao tripl-dabl i ne bi ostvario tako nešto da nije toliko dobar. Poštujem ga jako i drago mi je što sam mogao da budem sa njim u duelu“, rekao je Tarpi po plasmanu u finale.

Fizički ne toliko dominantan kao njegovi saigrači, ali zaraznog osmeha, ušao je u nacionalnu selekciju na mala vrata, sada je slavljen širom zemlje zbog svojih igara tokom dosadašnjeg Evrobasketa. Prihvatio je javna poređenja sa Čelsijevim vezistom i na društvenim mrežama čak otkrio da mu je on omiljeni fudbaler.

Svoj prvi veliki iskorak napravio je već u 2. kolu protiv Litvanije. Tarpi je počeo utakmicu i ostvario jak uticaj u odbrani. Na šest minuta do kraja, u trenutku kada je Francuska imala tri poena zaostatka (57:60), Tarpi je ukrao loptu i pogodio trojku iz ugla za izjednačenje. Odmah zatim odigrao je strašnu odbranu na Ignasu Brazdeikisu sa blokadom. Litvanija se ozbiljno mučila da izvuče nešto od igrača za koje je Tarpi bio zadužen. Ubrzo je ponovo dobio igru brzih prstiju i posle “krađe“ omogućio Tomi Ertelu da pogodio važan šut za 69:64.

Važnoj pobedi nad Litvancima, koja je delimično anulirala loše veče protiv Nemačke na startu turnira, doprineo je sa osam poena, te po četiri skoka i ukradena poseda. Više od toga, dobio je neizmerno poštovanje svlačionice i potvrdu da radi odličan posao.

“Kako bismo napravili uspeh, moramo da shvatimo da je Tarpi savršen primer igrača koji zna kako da osvoji bitne lopte i kako treba da igramo“, izjavio je kapiten Evan Furnije posle derbija “grupe smrti“ u Kelnu.

Ključna krađa protiv Turske (©FIBA Basketball)

Da se njegov kvalitet ne ogleda po broju ubačenih poena najbolje se pokazalo u susretu osmine finala sa Turskom. Tarpi je prvoklasnom reakcijom u produžetku spasio Rudija Gobera i Francusku od eventualne katastrofe. Kada je novi član Minesote promašio oba penala uz 13 sekundi na semaforu, Turska je imala šansu da polaganjem dođe do pobede. Lopta je išla na Furkana Korkmaza koji je praktično sam vukao Turke do tog momenta, ali se onda pojavio Tarpi, naterao ga na dribling više i oduzeo mu loptu čime je definitivno poslao Francusku u četvrtfinale. Prethodno je celu utakmicu disao za vratom Džediju Osmanu i uradio pravu stvar pošto ga je ostavio na samo 11 poena i 3/10 iz igre (1/5 za tri).

“Svaki put kada vidim Terija na parketu, znam da će sve rupe u našoj igri biti zakrpljene“, ukazao je Gober veliko poštovanje saigraču koji mu je spasao živu glavu u krucijalnim momentima. “Postao je esencijalan deo tima. Donosi pozitivnu energiju u svlačionicu, podredio je sebe maksimalno ekipi i radi sve one male stvari za nas. Takav igrač nam je bio preko potreban. On je nešto poput Nikole Batuma, samo u drugačijem pakovanju“.

Još iz srednje škole nosi nadimak Spajdermen, koji je u svlačionici brzo prihvaćen. Vensan Kole ga je pozvao u francusku reprezentaciju na početku kvalifikacija za Mundobasket na nagovor njegovog pomoćnika Paskala Donadjea koji ga je poznavao još iz 2016. godine. Donadje je tada bio selektor B tima Francuske i imao je zadatak da isproba sve igrače do 25 godina koji su bili na radaru Saveza. Sve sa ciljem da se prvi tim opskrbi igračima koji mogu da iznesu tada pilot izdanje kvalifikacija za Svetski kup 2019. godine. Tada nije prošao, ali su ga dobro zapamtili. U međuvremenu Donadje se glasno zalagao da Kole proba Tarpija u razigravanju za Mundobasket naredne godine, a pošto je inao solidna izdanja našao se na spisku od 17 kandidata za Evrobasket. Malo ko je očekivao da će proći sve filtere, odnosno da će se naći među dvanaest putnika za Keln. Kasnije to otvoreno priznao i Evan Furnije u razgovoru za francuske medije.

“Neću da lažem, kada sam video spisak, pomislio sam: ’Ma, ovaj otpada’. Kako sam se samo prevario“, izjavio je šuter Njujork Niksa, na šta je Tarpi dodao:

“Kada su pripreme startovale rekao sam sebi: ’U redu, ako i ne odem na Evrobasket, nije strašno. A, ako odem, biće sjajno’. Tako sam sebi gradio samopouzdanje i radio ono što najbolje znam, da igram odbranu, da pokrivam skokove, podelim ekstra dodavanje, kradem lopte...“, poručio je Francuz američkih i litvanskih korena.

Tarpi je po završetku koledža Vilijam & Meri – proglašen dvaput najboljim konferencijskim defanzivcem – odbio poziv Boston Seltiksa da dođe na trening kamp, kako bi se odazvao pozivu B tima zemlje u kojoj je rođen i proveo samo prve tri godine života. Ostatak vremena proveo je u SAD, a u rodnu zemlju vratio se tek kada ga je Donadje kontaktirao. Kasnije je izašao na NBA draft, ali nije izabran.

“Srećan sam što sam dobio ovu šansu od selektora i što je zasad dobro koristim. Uradili smo svi zajedno odličan posao, ali još nismo gotovi jer želimo da osvojimo zlato. To nam je bio cilj od početka priprema i u svaku utakmicu smo ulazili sa razmišljanjem da želimo na tron. Što se mene tiče, dobio sam neverovatnu priliku da predstavljam svoju zemlju i pomognem saigračima da zajedno ostvarimo nešto veliko“.

Detalj sa utakmice protiv Poljske (©FIBA Basketball)

Njegov otac Terens je bio košarkaš, u Francuskoj je proveo deset godins. Nastupao je između ostalog za Le Man, klub u kojem Teri proteklih sezona igra tamošnje prvenstvo. Terens nije bio naročito dobar defanzivac, ali je želeo da to njegov sin postane.

“Imao sam brze noge, reflekse, dobru osnovu da postanem kvalitetan igrač u odbrani. Vežbao sam mnogo kada sam bio mali, trenirao američki fudbal, bejzbol, fudbal... To mi je sve pomoglo. Na kraju sam izabrao košarku“.

Dobre partije za B tim Francuske na Stanković kupu Tarpiju su donele ugovor u drugoligašu Danenu. Posle samo godinu dana uzeo ga je Le Man za koji i danas igra. Doduše, sada na je pitanje je da li će ostati iako je nedavno produžio ugovor...

“Oduvek sam želeo da igram u najjačim takmičenjima, da nastavim svoj igrački napredak i pokažem sve što mogu protiv najboljih. Dosta sam napredovao u Le Manu, imao sam i nekih povreda, utakmica kada nisam igrao dobro... Ali u poslednje tri-četiri godine pronašao sam novo samopouzdanje, igram sve bolje kako vreme prolazi. Sada mogu da budem ono što zaista jesam kao košarkaš“, rekao je Tarpi u razgovoru za Mozzart Sport.

Kako sam priznaje – lično ga najsrećnijim čini to što je učinio svog oca ponosnim...

“On mi je trener celog života. Ne nužno u timu, nego kroz svaki dan života. Svakog leta i vikenda bili smo zajedno i radili mnogo na svemu. Sa mnom je na Evrobasketu sve vreme i siguran sam da je ponosan na ono što smo dosad uradili i na mene što sam deo toga. Mnogo mi je važno što sam krož dosadašnji život imao nekog sa kim sam mogao da radim na ostvarenju svojih snova. Znam koliko je i on želeo da budem ovde gde sam. Evo, jedan sam san ostvario prolaskom u finale. Nadam se da ću u nedelju ostvariti i ono što svi žele“.

Kaže da ga ekspresna slava nije promenila. I dalje je skromni momak koji govori francuski sa američkim akcentom, radnik koji je spreman da napravi sve kako bi ekipa igrala bolje, kako bi pobeđivala i na kraju – uzela evropsko zlato.

“Navikao sam na to, da ne budem zvezda tima godinama, već da budem neko ko će da pomogne ostalim saigračima da zablistaju i to mi ni najmanje ne smeta. Srećan sam što mogu da uradim toliko dobrih stvari za tim“, kaže Tarpi za naš sajt i nastavlja:

“Pokušaću da ostanem svoj, da se maksimalno pripremim da svoju rolu odradim maksimalno, od dobre odbrane, preko igre u tranziciji do realizacija napada. Ako to uspem, a mi pobedimo, biću zadovoljan“.

Gober i Tarpi (©FIBA Basketball)

Ne krije da mu je i dalje potpuno neobično da je drug sa Furnijeom i Goberom, igračima koje je do pre samo nekoliko sedmica gledao isključivo na televiziji i čija je vrednost u košarkaškom svetu daleko iznad njegove. Primera radi, Goberova godišnja plata iznosi 33.000.000 dolara, dok je Tarpi u Le Manu plaćen 130.000 evra.

“Po mišljenju nekih pojavio sam se niotkuda, ali ovo je ono za šta sam radio ceo život. Reprezentacija je prihvatila ono što mogu da ponudim u igri, sa i bez lopte“, kaže Tarpi, dok Kole dodaje:

“Uvek je u niskom stavu, spreman da reaguje. Zna svoju rolu i igra je do perfekcije. Takvi igrači su uvek potrebni reprezentaciji. Ne mogu svi da zablistaju i da igraju produktivnu košarku. Tražiti tako nešto od igrača bila bi velika greška. Tarpijev prijateljski odnos prema svima ukazao nam je da bi bio odličan dodatak za tim. Odmah je našao svoju rolu i pokazao da je puzla koja je nedostajala“.

Novi heroj nacije ističe i da se za svaki zadatak priprema drugačije. Jedino je suština ista – vera u ono što znaš da radiš i poverenje saigrača...

“Naučio da svako zahteva drugačiji pristup. Moja priprema za ovakve mečeve ide tako što pokušam sebi da ’napumpam’ samopouzdanje, da se psihički spremim za čvrstu i tešku borbu, to mi je neka normalna rutina. Sve je u veri, odnosno poverenju da će saigrači da ti čuvaju leđa ako nešto ne ide kako treba. Za mene je odlično što iza sebe ima odlične centre i pokretne bekove koji mogu sve da pokriju, tako da možemo da se rotiramo u odbrani“.

Hroničari dešavanja u francuskoj reprezentaciji kažu da je “lepak“ ove reprezentacije, da radi ono za šta je u svlačionici bio zadužen Nikola Batum. Do utakmice sa Poljskom bio je prvi “kradljivac“ Evrobasketa sa 2,2 presečene lopte u proseku. Svaku utakmicu dosad završio je među najboljima u redovima Trikolora. Povrede su ga sprečile da već sada ima bolju karijeru, ali ne odustaje.

Možda bi poput Mateuša Ponitke, koga hoće Virtus iz Bolonje i Baskonija, mogao dobro da se “proda“ u danima posle Evrobasketa...