Ko, bre, ne zna? Daj pet zakucavanja!

Pravilo u Mozzart Kupu Radivoja Koraća da četiri stranca maksimalno mogu da igraju za bilo koju ekipu na završnom turniru ozbiljno je udarilo Crvenu zvezdu, ali i Partizan Mozzart Bet, dva evroligaška tima koja zavise od igrača van Srbije. Crveno-belima je to posebno teško palo jer na centarskoj poziciji imaju trojicu odličnih košarkaša, gde je trener beogradskog tima Saša Obradović realno morao da se odluči za samo jednog. Između Džoela Bolomboja, Donatasa Motiejunasa i Ebuke Izundua, odluka je pala na poslednjeg, nigerijskog košarkaša koji je u vrhunskoj formi i koji je čak bio MVP kola u Evroligi.

Mogao je da povede popularni Sale i neku četvorku u vidu Čime Monekea ili Semija Odželeja koji u niskim petorkama pokrivaju 'peticu', što na kraju nije bio njegov izbor - ispostaviće se tačna odluka. Kao rezervnog centra pored Izundua imao je Uroša Plavšića, srpskog reprezentativca koji je toliko osporavan od kada je obukao crveno-beli dres, a bilo je čak neki neumesnih komentara i tokom turnira u Nišu. Kada se zatvori knjiga na ovo izdanje Mozzart Kupa Radivoja Koraća, možemo da upotrebimo onu američku – "ko se smeje sada?!".

Sigurno ste gledali naš kultni film "Ko to tamo peva" - ako niste, onda svaka čast, oprobajte loto brojeve sutra - sećate se sigurno čiče koji hoće da se vozi 'džabe' jer nosi sinu u vojsku svaki dinar. Ne vredi mu to jer karta mora da se kupi. Neće kondukter da propadne zbog 'dve banke' jer 'vidiš da je sirotinja', ali ide ono čuveno – 'ko bre sirotinja?! daj pet karata!". Tako čiča vadi novčanik i novce, a tako i Uroš Plavšić vadi ono što najbolje zna u finalu na jugu Srbije – dominacija u reketu.

Ko, bre ne zna ništa?! Daj pet zakucavanja! Tako je i bilo. Pet puta sam u reketu, pet puta vrhunska dodavanja, pet puta 'džabe' poeni. Evo, izvolite. Pet zakucavanja, deset poena, čoveka koji je odavno otpisan i koji je na Mozzart Kup Radivoja Koraća otišao kao rezervni centar. Deset poena iz pet zakucavanja, lagano poentiranje iz reketa i dokaz da – eto, može. Ako ne može u nebitnoj utakmici ili negde gde 'ne gori', evo može u finalu.

Nije Uroš Plavšić neko ko je 'pao sa Marsa' ili 'pao sa kruške' kako kaže naš narod, niti je neko ko ne zna da igra košarku. Samo se pogodilo trenutno - mada i ranije slično - da je situacija takva i to je tako. Kada je trebalo, uspeo je.

Ako se pisalo toliko minusa, može li jedan plus za čoveka koji je izneo centarsku poziciju kada drugih nije bilo? Može li srpski reprezentativac da dobije jednu pohvalu od ljudi koji su prvi trčali da zapale tastature kada nije mogao?

Valjda može...