Kecmaaaan! I vredi koš! Jao! Ne, pa nemoguće, ne, ne, ne, ne... (VIDEO)

Košarkaški klub Partizan imao je kroz istoriju i važnijih utakmica, ali nema dileme, finale Jadranske lige sa Cibonom u Zagrebu odigrano 25. aprila 2010. godine u Zagrebačkoj areni, meč je koji će se pamtiti dok je "sveta i veka". Svoje ime u galeriju Partizanovih besmrtnika tog popodneva u hrvatskoj prestonici upisao je Dušan Kecman. Trojka sa više od pola terena 0,6 sekundi pre kraja ne samo da je naterala kompletnu publiku u Zagrebu da zanemi u neverici, već je danima, pa i nedeljama bila tema i na vodećim svetskim sportskim medijima, a navijačima Partizana nepresušan izvor inspiracije i ponosa.

Utakmica je bila izuzetno tvrda, Cibona je uspela da uspostavi ravnotežu u skoku, međutim osim Tomasa i Gordona, nije imala raspoloženih igrača u napadu. Ova dvojica praktično su sami igrala protiv crno-belih i postigli ukupno 62 od 74 poena svog tima?! Partizan je, s druge strane, izgubio previše lopti, no sve loše ispravio je Kecman tim poslednjim, atologijskim košem, za četvrtu regionalnu krunu beogradskog sastava.

Imao je srpski šampion priliku da sve reši i ranije, pa ipak, domaćin je na volšeban način pronalazio način da ostanu u životu. Tako je Marko Tomas u finišu produžetka, kad je Partizan konačno došao do opipljivije prednosti i poveo sa četiri razlike, pogodio fantastičan šut sa distance. Roberts nije uspeo da realizuje dva slobodna bacanja i onda je Vujošević u poslednjem napadu Cibone odlučio da brani minimalnu prednost. Usledilo je deset sekundi koje su donele više uzbuđenja nego mnoga prvenstva za celu sezonu. Cibona je pokušala da organizuje napad za pobedu, lopta je došla do Bogdanovića koji se našao u samom uglu iza linije za tri poena. Iz gotovo očajničkog pokušaja uspeo je da pogodi trojku za prednost Cibone od 74:72 i delirijum u publici.

Klupa Cibone već je bila spremna da slavi, pošto su igrači i stručni štab počeli da utrčavaju u teren. Ipak, ’Cibosi’ su požurili sa slavljem. Dušan Kecman na 0,6 sekundi do kraja šutirao opalio je praktično sa linije za tri poena na Partizanovoj polovini terena i posle odbitka o tablu doneo titulu na neverovatan način.

"Uvek se naježim kad gledam. Još nisam svestan kako sam to uradio. I danas me ljudi sreću i govore 'svaka čast, to se ne zaboravlja'. Kako vreme bude odmicalo, biću još svesniji da će to ući u jedan deo istorije košarkaškog sporta", rekao je Kecman nekoliko godina nakon tog čuvenog koša.

On je podsetio i da je sezonu pre pomenute, u dresu Panatinaikosa, zajedno sa Dušanom Šakotom vežbao "lude" šuteve preko celog terena, sa tribina i slično...

"Sećam se da je ostalo 0,6 sekundi do kraja i video sam da mogu da šutnem, iako su svi pognuli glave. Kako sam je uhvatio, poslao sam je ka košu. Sećam se kad je ušla da je bio muk pola sekunde, kao da je neko ugasio ton, pa ga upalio na naše slavlje", naveo je Kecman, koji je gotovo identičnu trojku postigao te sezone protiv rimske Lotomatike.

Ovoj u Zagrebu poseban 'šmek' te večeri dali su hrvatski komentatori...

CIBONA - PARTIZAN 74:75

(14:15, 17:16, 13:13, 16:16, 14:15)

Hala: Zagrebačka arena

Gledalaca: 16.000

Sudije: Pukl, Boltauzer i Javor (Slovenija)

CIBONA: Vrbanc, Gordon 31 (5sk, 4uk), Bogdanović 5, Radošević, Vukušić, Andrić 2, Bagarić, Udrih 5, Tomas 31.

PARTIZAN: Roberts 13 (14sk), Mekejleb 7, Kecman 7, Milošević, Rašić 11, Mitrović, Božić 11, Marić 14 (11sk), Veseli 8, Đekić, Vraneš 4.