Kari Pešić: Ljut sam, nismo dobili respekt od sudija

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza)

Bila je to košarkaša simfonija. Verovatno jedna od najboljih partija našeg nacionalnog tima od 1945. godine, pa do danas. Amerikancima su klecalala kolena, bili su izudarani od strane srpske konjice.

Bio je Kari Pešić blizu drugog trijumfa nad američkim drim-timom, ali je morao na kraju da stisne ruku Stivu Keru. Ne i arbitrima meča. Imali su američki igrači ozbiljno gruku, pamtiće se onaj faul za šest poena ili oni koraci Lebrona Džejmsa. Morao je takve anomalije da prokomentariše selektor Srbije Svetislav Pešić.

„Ljut sam, jer nismo dobili respekt od sudija. Znate da u Srbiji postoji ona izreka da ko gubi ima pravo da se ljuti. Ljut sam, jer nismo dobili respekt od sudija. Ja to moram da kažem, jer ako najbolji igrač na svetu za 37 minutu šutira četiri slobodna bacanja. Ako naš najbolji poenter igra 32 minuta i šutira samo jedno bacanje. Onda to znači da su se dešavale čudne stvari. Ne umanjujem njihovu pobedu, želim im sreću. Ali večeras su se čudne stvari dešavale“, rekao je selektor Srbije.

U dahu je pričao trofejni stručnjak.

„Miran sam. Ponosan sam, ali i razočaran. Nismo dobili respekt, ne kao košarkaša nacija, već kao ekipa. Uvek sam govorio igračima da ako ćute, ako se bore i bacaju kopačkom u stomak, sudije će vas nagraditi. To mi večeras nismo imali. Tako smo završili veličanstvenu utakmicu“.

Pokušao je trofejni stručnjak da ostane miran. Svestan da je utakmica protiv Nemačke jako blizu.

„Za manje od 48 sati igramo utakmicu za medalju, i odmah napuštam miks zonu. Moram u hotel. Naravno da sam ponosan kako smo igrali, naročito posle utakmice sa Australijom gde smo stigli 24 razlike. To nas je koštalo mnogo snage, ali videli ste koliko smo mentalno jaki. Uspeli smo u tome da jedne ili dve lopte odluče pobednika. Ja uopšte nisam ljut, ponosan sam na ono što smo uradili, uz sve probleme koje imamo. Videli ste da je Milutinov imao temperaturu dva dana, isto i Jović. Smanjila nam se rotacija, dali su koliko su mogli. Hajde da pokušamo da ih oporavimo. Ne tražim opravdanje...“.