M. MiškovićKarakter šampiona: Niksi su ovim zaslužili prsten
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | čet. 11.06.26. | 13:42
Istorijska partija franšize iz Njujorka ostaće upamćena kao najveći preokret u NBA finalima, ali takođe predstavlja dokaz da psihološki aspekt u sportu neretko može biti ključan, naročito u borbi za trofej
Nemaju šampionsku tradiciju, nemaju pravu super zvezdu u ekipi, ima mnogo boljih timova od Niksa… Nakon sinoćnje utakmice je apsolutno jasno – zaslužili su. Nikakve dileme više nema, jer ovo što je franšiza iz Njujorka uspela da uradi u utakmici broj četiri finalne serije je u maniru velikih ekipa. Najvećih. Onih dostojnih da se zovu „svetski šampioni“, kako tu u Americi vole da kažu.
I ne, ne isključivo iz košarkaškog aspekta, već i iz onog drugog, često potcenjenog u modernom sportu – psihološkog. O današnjim igračima se neretko, svesno ili nesvesno, govori kao da su u pitanju mašine. Oni su tu da odrade posao i „sudi“ im se isključivo na osnovu urađenog na terenu. Retko ko pomisli šta se dešava u glavi košarkaša iz Njujorka, koji dolaze iz jednog od najvećih i najpoznatijih svetskih gradova, a Velika jabuka na NBA prsten čeka pune 53 godine. Nakon vođstva od 2:0 u seriji 90 odsto Njujorčana je titulu praktično upisalo u svojim „tefterima“, a da li je to na terenu baš toliko izvesno? Pa, i nije baš.
Izabrane vesti
Nakon što su Sparsi dobili treću utakmicu, jasno je da je pritisak koji su košarkaši Niksa nesporno osećali, samo porastao. A onda dolazi četvrti meč, minus 27 na poluvremenu, i šta? Velika većina ekipa bi se praktično pomirila sa sudbinom da je meč rešen i da će tim koji u svom sastavu ima vanzemaljca Viktora Vembanjamu doći do izjednačenja u seriji, te bi se mentalno već okrenuli petoj utakmici. Ali ne i ova ekipa Niksa. I to je zaista odlika istinskih šampiona. Ne isključivo po rezultatima, već po psihološkom pristupu.
KLADI SE NA POENE, SKOKOVE I ASISTENCIJE NBA IGRAČA
Sećate se Rolan Garosa 2021. i preokreta Novaka Đokovića, prvo protiv Lorenca Musetija, a zatim i protiv Stefanosa Cicipasa u velikom finalu, od 0:2 u setovima do konačnih 3:2. Nešto slično su izveli Niksi u utakmici broj četiri, jer nisu hteli da odustanu. To je možda čak i veći poduhvat kada govorimo o timskom sportu, jer ako jedan košarkaš „potone“, za njim će verovantno i cela ekipa, a održati veru svim igračima da je preokret ove vrste realan u finalu NBA lige je vraški težak poduhvat. Treba biti dovoljno ambiciozan, dovoljno lud, nazovite to kako želite.
A, deluje da su i Sparsi bili ubeđeni da se sprema izjednačenje. A kako i ne bi, kada su Vembi i družina odirgrali prvo poluvreme kao iz snova. Dvadeset i sedam poena prednosti na poluvremenu, a 29 u jednom trenutku u trećoj četvrtini, znači da su Niksi oborili rekord kada govorimo o najvećem preokretu u istoriji finala najjače lige na svetu. I to za čak pet poena, jer su Boston Seltiksi nadoknadili minus od 24, davne 2008. u seriji sa Lejkersima.
Jasno da je ključan bio početak posledne deonice, te praktično momenat kada se Karl Entoni Tauns „uključio“ u utakmicu. Bila je to ludačka „step back“ trojka kojom je razliku spustio na 12 poena, da bi zatim uspeo da ugura i loptu i Vembanjamu u koš, čime je doveo svoju ekipu na jednocifren minus. Deluje da su tada svi u legendarnom Medison Skver Gardenu shvatili da preokret više nije fantazija, već realnost. Ne treba mnogo govoriti o strastvenosti Njujorške publike, jer im je jedna „iskrica“ dovoljna da potpuno polude i daju vetar u ledja svojoj ekipi. Dobro, da ne preterujemo, nije to navijanje u evropskom smislu i shvatanju sporta, ali za američke standarde „offense“ i „defense“ povika je svakako atmosfera koja pravi razliku.
A kada se već Hose Alvarado „izvrteo“ kao čigra u reketu San Antonija i položio loptu za minus četiri na nešto više od tri minuta do kraja utakmice, bilo je jasno da je Sparsima „ušla voda u uši“. Tu već možemo da se vratimo na Đokovića i Cicipasa, odnosno momenat kada srpski teniser izjednačava na 2:2 u setovima, a tada već i Grku postaje jasno da preokret više nije pitanje taktike i momentuma, već neminovan ishod koji ga praktično čeka bez obzira šta uradio. Naravno, ne u bukvalnom smislu, ali u glavi igrača – definitivno da.
Nedelja, 02.30: (1,55) San Antonio (13,0) Njujork (2,75)
Alvarado i Branson su vezali trojke, a Portorikanac je verovatno bio iks faktor ovog duela, ako izuzmemo u obzir stalne protagoniste franšize iz Njujorka – Taunsa, Bransona i Anunobija. Ova utakmica je zaslužila filmski završetak, a takav je i dobila, nakon pogotka Anunobija iz odbojke za veliko slavlje u Gardenu.
Jasno je da nije vreme za glorifikovanje franšize iz Njujorka, makar ne još uvek. Finale nije gotovo, Niksima fali još jedna pobeda, a peta utakmica je na programu u Teksasu. Možda već nakon nje bude priče o novoj šampionskoj generaciji iz Velike jabuke, ali svakako da im se priznanje treba odati već sada – ipak se najveći preokret u istoriji NBA finala ne viđa baš svaki dan.
tagovi
Obaveštavaj me
NBA