Kapiten

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Istanbula)

Odahnuo je selektor Aleksandar Đorđević kada je na protiv Turske dobio priliku da vidi pravog Stefana Jovića na delu. Agresivnog, otresitog, aktivnog, željnog lopte i nadigravanja sa svakim ko bi mu stao u gard. I dobio je prirodnog lidera. Plejmejkera spremnog da postane mašinovođa ove generacije i preuzme zadatke od Stefana Markovića, delom i Miloša Teodosića. Pokretačku snagu i realizatora svih taktičkih zamisli projektanta sa klupe. 

Prethodnih četrdeset i osam dana poslužili su selektoru Đorđeviću da, zajedno sa svojim saradnicima, pripremi još jednog učenika za veliku ulogu. A onog trenutka kada je Miloš Teodosić definitivno ispao iz svih kombinacija za ovogodišnji Evrobasket, postalo je jasno - Milan Mačvan će preuzeti kapitensku traku. Doduše, ta ista traka prvobitno je bila namenjena Marku Simonoviću, ali je igra sudbine pokazala Đorđeviću koga da postavi za prvog asistenta među igračima. 

Odmeren u izjavama, zreo, realan, konstantno u razgovoru sa selektorom, Milan Mačvan je zaslužio kapitenski poziv i za kratko vreme dokazao se kao odličan mentor ove generacije, psihološka spona između taktičara na klupi i košarkaša na parketu. I drugačiji tip zamene za Miloša Teodosića.
"Nama je svaki igrač bitan. Mi smo uvek bili primer kako ekipa treba da igra, kakva nam je hemija. Stalo mi je da sve funkcioniše kako treba. Videli ste da svi imaju svoje uloge. Na kraju je i Marko Gudurić ušao u ritam, Branko Lazić je odigrao dobru odbranu kad treba, Vladimir Štimac je bio vrlo dobar. Svi igrači su podjednako bitni i to je ono što je uvek krasilo Srbiju", biranim rečima Mačvan je posle meča sa Velikom Britanijom istakao važnost svakog igrača u sistemu koji pokazuje da rane nastale usled brojnih kadrovskih udaraca - lepo zarastaju.

Scena sa treninga, veče pred utakmicu sa Turskom, gde Milan Mačvan i Aleksandar Đorđević stoje na centru terena, nadgledaju ekipu, usput i razgovaraju o taktičkim i tehničkim stvarima, o najsitnijim detaljima koji bi mogli da presude meč protiv domaćina ovog šampionata, pokazatelj je koliko je iskusni krilni centar ozbiljno shvatio dodeljenu ulogu. Da vodi računa da posluša svaku selektorovu reč i prenese je saigračima. Da udeli pohvalu, kao što je to učinio posle meča sa Turskom, kada je javno istakao Stefana Jovića i Bogdana Bogdanovića kao heroje velikog trijumfa. Ali i da ukaže šta je to što treba ispraviti, zarad boljeg rezultata.
"Imamo prostor za napredak, pravimo neke greške, a verujemo da će biti bolje kako takmičenje bude odmicalo. Zato sam posle Letonije i Rusije rekao da smo tek na početku turnira. Mi planiramo da igramo ovaj turnir dugo. A da bismo tu ostali moramo da ispravimo te neke greške iz igre. Odnosno, ako hoćemo da se nadamo najvišem plasmanu", izjavio je Mačvan posle upisana dva boda protiv tima Džoa Pruntija. 

U nezvaničnim razgovorima može se čuti da je Mačvan uvek tu da udeli savet mlađim saigračima, da ih pogura da izvuku promil energije više iz sebe, odnosno da je među inicijatorima internih razgovora o kojima je nedavno pričao i sam Aleksandar Đorđević, gde se prave revizije učinjenog i planovi za dalje. To je uloga kapitena u svojoj biti. 

Ali, nije to jedino što krasi momka iz Vukovara. Samo pogled na statistiku iz dosadašnje četiri runde pokazuju da je treći strelac ekipe (38 poena), odmah iza Bobana Marjanovića (42) i neprikosnovenog Bogdana Bogdanovića (84). Treći skakač Srbije (18 uhvaćenih lopti), a ispred njega samo su Ognjen Kuzmić (19) i Vladimir Lučić (23). Takođe i treći najkorisniji igrač u timu (47 indeksnih poena), a društvo mu prave Stefan Jović (67) i Bogdan Bogdanović (83). Naposletku i treći asistent Srbije sa 10 podeljenih završnih dodavanja, gde su ponovo Bogdan Bogdanović (17) i Stefan Jović (29) na čelnim pozicijama. 

Izvan golih, statističkih podataka, kriju se i dobre partije u kontinuitetu. Počev od pripremnog meča sa Rusijom, kada je bio najbolji strelac (17) i kada su upravo njegove tri vezane trojke slomile Baćuške, preko dabl-dabla protiv Letonije (14p, 10sk) i fantastičnog svekupnog učinka, pa do nedavnog susreta sa Turskom, kada je „otvarao“ i širio protivničku odbranu i ostavljao prostor saigračima da lakše poentiraju. Što je, doduše, činio i sam. A nije promaklo ni to da je njegovo iskustvo značajno poremetilo Tursku, jer su stalno imali pretnju više. 

Dobio je nedavno i pohvale od selektora Velike Britanije, Džoa Pruntija, uz konstataciju da je u grupi potcenjenih i da svojim kvalitetom menja tok utakmice. Ne treba podsećati da je Mačvan nekada bio najtalentovaniji klinac Evrope i zlatni dečko mlađih kategorija srpske selekcije. Ipak, činjenica da je visinom i građom ostao na nepopularnoj poziciji „četiri i po“, odnosno da nije ni klasična petica, ni četvorka, uticalo je donekle da ne napravi karijeru kakva mu se dugo predviđala.

Na kraju, bilo je i onih što su odmah iskazali sumnju u to da je Mačvan pravi čovek da ponese titulu kapitena. 

A on samo ćuti i radi svoj posao. Kapitenski. 

(FOTO: Fiba.basketball)