Kapiten Radničkog: Bilo je ružnih scena, teških reči, povišenih tonova, ali to je moralo da se desi!

To da jedna ekipa upadne u živo blato iz kojeg ne može da se izvuče, da serija neuspeha preraste u agoniju bez svetla na kraju tunela, nije nikakva novost u sportu. Dešava se i mnogo kvalitetnijima, na neuporedivo višem nivou. Pogledajte, recimo, Čelsi. Ili fudbalere Partizana do pre neki dan.

Ali, kada je niški Radnički u pitanju, trenutna rezultatska kriza ima posebnu težinu, jer je klub u danima obeležavanja velikog jubileja – stogodišnjice postojanja, došao na ivicu ambisa u borbi za opstanak u Mozzart Bet Superligi Srbije. Čitava sezona je od samog početka išla naopako, ali niko nije mogao ni da sanja da će status člana elitnog ranga takmičenja biti u ovoj meri ugrožen.

Prvi put u sezoni ekipa je vezala tri uzastopna poraza, i to baš na početku plej-auta, i baš od direktnih konkurenata, koji su se u toj meri primakli, da su Nišlije trenutno u zoni igranja baraža. A čak i on deluje kao premija u odnosu na to kako tim izgleda na terenu. Negativna energija kulminirala je posle nedeljnog poraza od Mladosti iz Lučana (1:2), navijači su krivce pronašli u igračima, koje su dugo, ispod “jugoistočne” tribine, “ribali” nakon meča, a skandiranje “Igrajte fudbal” brzo su zamenili pogrdni i uvredljivi povici.  

Da apsurd dostigne vrhunac, Radnički u četvrtak dočekuje Vojvodinu u meču četvrtfinala Kupa Srbije. I, mada nijedan fudbalski parameter ne daje Nišlijama ni gram šanse u ovom duelu – jer, dok su oni u totalnom raspadu i sa već devet prvenstvenih poraza na Čairu ove sezone, Vojvodina je u silovitom naletu i ne zna za neuspeh već 20 utakmica u nizu, među kojima je i ubedljiva pobeda u Nišu (4:1) u prvenstvu pre dva meseca – ovo je trebalo da bude utakmica za njihovu dušu, koja može da izjednači najbolji klupski rezultat u nacionalnom kupu i dovede ih, makar formalno, na dva koraka do trofeja i grupne faze evropskog takmičenja. A ovako, postavlja se pitanje koliko Radničkom uopšte treba “obaveza” polufinala u nedelji između mečeva sa Javorom i Spartakom kod kuće u plej-autu, od kojih će mu zavisiti goli superligaški život.

Uobičajene pres konferencije na Čairu dan pred utakmicu sa Novosađanima nije bilo, ali one su ionako izgubile svaki smisao otkako je Dragan Šarac šef stručnog štaba, jer novinari ni kleštima ne mogu da izvuku više od dve, kao na plej-bek, stereotipne rečenice u najavi ili komentaru utakmice.

Javnost očekuje glas iz svlačionice i zato je Mozzart Sport kontaktirao onog ko je tamo prvi među jednakima, a golman Dragan Rosić, u maniru čoveka sa statusom reprezentativca Srbije, ljubazno se odazvao pozivu da prokomentariše aktuelni trenutak ekipe čiji je kapiten.

“Nema šta da se krije, bilo je mnogo ružnih i teških scena posle poraza od Mladosti. Apsurd je da je je nezadovoljstvo kulminiralo posle poraza u našoj verovatno najbolje odigranoj utakmici u poslednje vreme, ali to ne znači da nismo zaslužili svu tu salvu kritika zbog načina na koji smo nastupali na prethodnim mečevima i situacije u koju smo dospeli serijom poraza”, počinje priču čuvar mreže Nišlija.

Fudbaleri su se, kako to kaže izlizana fraza, pogledali u oči.

“Odmah posle utakmice protiv Mladosti. Sastanak u svlačionici trajao je jako dugo. Niko nije smeo da izađe dok svako nije rekao ono što ima. Bilo je i povišenih tonova, ali to je jedini način. I sad šta? Imamo li izbora? Ima li ko drugi da nas vadi iz ove pozicije, do nas samih? Rekli smo jedni drugima to što smo rekli, ali šta su reči? Evo, i dok ja sad vama ovo govorim, shvatam koliko je sve to besmisleno. Pa nismo mi tu da pričamo, nego da igramo fudbal. Šta, da obećamo da ćemo izaći na teren i dati 100 posto svojih mogućnosti? Pa, fudbaleri smo, profesionalci, to se valjda podrazumeva? Znamo šta nam je činiti, a utakmice koje predstoje daće mnogo iskreniji odgovor od bilo koje izjave koju bismo sada izgovorili”, direktan je 26-godišnji Užičanin.

Sledi utakmica protiv Vojvodine, a za Rosića tu nema nikakve dileme.

“Stvarno ispada kao da je, na ovoj poziciji na tabeli, taj Kup Srbije nekakav teret, ali tako bismo smeli da razmišljamo da nismo u ovom klubu i ovom gradu. Pa još u ovom momentu, na stoti rođendan kluba, naša je obaveza da probamo da, koliko god to nekome suludo zvučalo, u ovom takmičenju odemo što dalje i koliko-toliko spasimo obraz i sebi i Radničkom. To da ćemo kalkulisati, da ćemo možda izaći sa rezervnom postavom, od toga nema ništa! Igraćemo kao da utakmica sa Napretkom idućeg utorka ne postoji.”

Vojvodina jeste poslednji put poražena još 20. oktobra prošle godine od Crvene zvezde, ali zanimljivo, nakon pomenute pobede u Nišu, na debiju Radoslava Bataka na klupi, nanizala je četiri remija na gostovanjima – protiv Voždovca, Javora, TSC-a i u Kragujevcu. Takav ishod u sutrašnjem meču potencijalno bi doveo do penala, a njih je na Čairu bolje ne pominjati, jer je Radnički na takav način primio već 12 golova u prvenstvu ove sezone, eliminisan je od Gzire iz Evrope, mada je tako prošao Javor u šesnaestini finala Kupa Srbije.

Zanimljivo je da Rosić nije branio u tom porazu od Novosađana (1:4) poslednjeg dana februara.

“Takva je tada bila odluka trenera zbog situacije sa bonusima, ali sam sa klupe još bolje mogao da sagledam snagu Vojvodine, ali i sve naše slabosti u toj utakmici. Mogli su da nam daju i pet, šest komada. I opet, sve je u pristupu. Ako uđemo kao što smo tada, ili na mnogim mečevima nakon toga, pregaziće nas jednako ubedljivo. Ali, ako ponovimo neke stvari iz meča sa Lučancima, a neke greške ispravimo, ako to što je rečeno u našem internom razgovoru ima neku težinu, onda imamo šansu”, zaključio je razgovor za Mozzart Sport Dragan Rosić.

Utakmica Radnički – Vojvodina igra se u četvrtak od 18.30 časova na Čairu (TV Arena premijum 1), a sudiće je Miloš Milanović iz Ćuprije.

KUP SRBIJE, ČETVRTFINALE:

Sreda:

18.30: (11,00) Napredak (5,20) Crvena zvezda (1,25)

Četvrtak:

16.00: (5,40) Radnik (3,60) Čukarički (1,62)

16.00: (1,65) TSC (3,60) Novi Pazar (5,10)

18.30: (3,35) Radnički Niš (3,25) Vojvodina (2,10)