Kapiten Jelena Bruks: Podići trofej pred našim narodom, ima li šta lepše?

Heroj prethodnog Evropskog prvenstva za košarkašice 2019. godine na kome se završnica igrala u Beogradu bez dileme je bila Jelena Bruks. Slike sa tromesečnim sinom Mateom na dodeli medalja i dalje se vrte po društvenim mrežama i medijima, kao jasan dokaz odanosti nacionalnom timu. Naša košarkašica je tada pomerila granice izdržljivosti, a kao nagrada za ogromne napore je stigla bronzana medalja.

Dve godine kasnije Jelena ponovo proživljava posebne trenutke u dresu reprezentacije. Ovog puta posle ceremonije u Valensiji u rukama nije držala Matea, ali jeste trofej namenjen evropskom šampionu. Prvi put je imala čast da podigne zlatni pehar, jer pre šest godina u Budimpešti kada su ove devojke takođe osvojile najsjajnije odličje, nije bila u ulozi kapitena.

Ljubitelji košarke u Srbiji će igračicu koja je ogroman trag u nacionalnom timu ostavila još dok je nosila na leđima prezime Milovanović, moći da gledaju na još samo jednom reprezentativnom takmičenju. Posle Olimpijskih igara ostaće samo na klupskoj sceni, a njeno odgovorno mesto preuzeće neko novi.

„Prezadovoljna ću otići u reprezentativnu penziju, to je sigurno“, poručila je Jelena Bruks u razgovoru za Mozzart Sport. „Imala sam tu čast da podignem trofej kao kapiten pred našim narodom na dočeku, pre toga i u Valensiji ispred mojih saigračica. Ima li šta lepše? Stvarno je fenomenalan osećaj, teško je i objasniti. Ne dešavaju se ovakve stvari svaki dan“.

Sonja Vasić: Ja po svetu ponosno nosim ime Srbije na grudima

Iako na šampionat izabranice Marine Maljković nisu otišle sa nekim velikim obećanjima, uspele su na putu do zlata da ostvare savršen skor od šest pobeda. Kao najvažniju izdvojile su onu koja je zabeležena protiv domaće selekcije pred popunjenom dvoranom.

„Kada smo pobedile Španiju u četvrtfinalu, znala sam da imamo velike šanse da uzmemo trofej. To je reprezentacija koja nam je dugo bila noćna mora. Znamo da će posle ovakvog prvenstva da se vrate i da će pokušati u Tokiju da poprave stvari. A posebno će se pripremiti za nas, to je sigurno. Ipak, mi imamo trofej u rukama, tako da...“.

Taj pehar neće zadovoljiti naše reprezentativke, koje su uvek gladne pobeda. Medalja sa Olimpijskih igara bila bi ostvarenje još jednog sna za ovu generaciju.

„Mislim da će nam sada u Tokiju biti još teže. Mi same sebi ne stvaramo pritisak posle osvajanja Evropskog prvenstva, ali je jasno da će sve ostale ekipe sada na nas da gledaju drugačije. Treba da odemo u Japan sa mnogom većim samopouzdanjem i da svakoj utakmici pristupimo ozbiljno kao što smo to radile u Valensiji“.

Jelena Bruks (©Starsport)

Kad se prevrti film nekoliko dana unazad, kao jedan od trenutaka koji su obeležili prvenstvo izdvaja se završnica duela sa Belgijom. Polufinalni susret je rešen u dramatičnom finišu, iako je dugo delovalo da će naše devojke bez neizvesnosti privesti utakmicu kraju...

„Znam da je u Srbiji bilo srčanih udara i svega, žao mi je zbog toga. Ali, sigurno da nikome nije bilo teže nego nama na terenu. Bitno da smo upisale pobedu, pa kakva god ona bila. To je bio duel koji nas je delio od sigurne medalje i uspele smo da ga dobijemo i uđemo u finale. Ja sam se nervirala što naša igra nije bila onakva kakva treba da bude u tom trenutku. Na tom meču je moj zadatak bio da zaustavim Emu Meseman, bila sam potpuno fokusirana na tu igru u odbrani. Nije uspela da da koš preko mene, a na utakmici pre toga je ubacila 33 poena... Ja joj nisam to dozvolila“.

Kada su preživele Španiju i Belgiju, naše košarkašice su mnogo lakše izašle na kraj sa Francuskinjama. Kontrola je bila potpuno u njihovim rukama, pa rivalke nisu imale čemu da se nadaju. Pobeda u finalu je izmamila osmeh i „ledenoj“ Marini Maljković, koja je završila u naručju svojih igračica...

„Smejala se Marina i 2015. godine kada smo bila šampionke. Ovo zlato joj verovatno ima poseban značaj, kao i svima nama, jer je napokon pala i Španija. Kada smo slavile u Budimpešti na EP onda smo u završnici zaobišle Crvenu furiju, a izgubile smo od njih u grupnoj fazi. Sada je sve bilo fenomenalno, skor 6-0, posle onako teških priprema“.

Iako napominje da je pripremni period bio naporan, Jeleni je sve to lakše podnela u odnosu na situaciju u kojoj se našla dve godine ranije.

„Sigurno da mi je 2019. pripremni deo bio mnogo fizički i psihički naporniji. Kako meni sa Mateom, tako i celoj ekipi, jer se prvenstvo igralo kod kuće. Malo opušteniji budeš kada igraš na strani, a kad si domaćin znaš onaj podatak da organizator već dugo nije uspeo da uzme zlato. Mi uvek dajemo sve, ali definitivno je pritisak na domaćem terenu veći nego kad je prvenstvo u inostranstvu“.

Ruku pod ruku sa Sonjom Vasić će napustiti nacionalni tim posle Olimpijskih igara. Za razliku od Jelene koja nastavlja svoju misiju u Šopronu, Sonja stavlja tačku na vrhunsku košarkašku karijeru.

„Sećam se kad smo počele sa prvim zajedničkim pripremama još sa 12 ili 13 godina, mislim da smo bile u Požarevcu ili Karatašu. Prvo prvenstvo smo igrale sa 15 godina i onda se okupljale svakog narednog leta. Dugo trajemo... Taj duo je u reprezentaciji baš dugo. Mnogo toga smo doživele zajedno, osvajale medalje, prvenstva. Kada se ona vratila u reprezentaciju počele su medalje da dolaze na seniorskom nivou. Našem sportu će nedostajati takva legenda. Ona je primer kako treba da se igra košarka i kako treba da se uživa na terenu. Nas dve smo definitivno uživale zajedno“.