Kako su Klipersi uhvatili Nagetse u zasedi i spremili hladnu osvetu

Koliko god su se Klipersi (Pauel lično) potrudili da u narednim posedima sve upropaste, priči je bio kraj. Ali ovu utakmicu nisu prelomili ziceri koje su igrači promašili, jer su ih - naročito Nagetsi - promašili sijaset. U ovom smeru energiju svih na terenu kanalisao je Tajron Lu određenim idejama koje je pripremio za prvi "biti ili ne biti meč" ove serije.

Klipersi su jako loše šuterski otvorili utakmicu. Šutirali su 1/10 za tri poena i delovalo je da ne mogu da kupe trojku, čak ni iz otvorenih pozicija. Ali je istovremeno delovalo da ih to ne opterećuje previše. Na način na koji su Nagetsi targetirali slabije odbrambene igrače Klipersa, oni su im uzvratili na ovom meču. Bekovi su ulagali mnogo energije da naprave blok Džejmsu Hardenu na osam-devet metara od koša, kako bi izazvali preuzimanje i ostavili Bradu samog protiv MPJ-a ili Džamala Mareja. On je to po pravilu kažnjavao i tako obojici poremetio ritam - Marej je odlično otvorio utakmicu sa 12 poena, ali se na dve četvrtine makar pretvorio u spavača; uticaj MPJ-a na utakmicu bio je minimalizovan jer stručni štab nije imao luksuz da ga drži na terenu zbog odbrane koju (ni)je igrao.

Klipersi su gotovo čitavu drugu četvrtinu proveli sa niskom petorkom na parketu, gde je u određenim defanzivnim posedima Jokića čuvao Batum i u prvo vreme uspevao je da ga zbuni i zadrži. Ostali igrači iz niske petorke su preuzimali i mnogo radili u odbrani, sprečavajući Nagetse da nameste uglove dodavanja koje žele i kreiraju potencijalne mismečeve. Ipak, Jokić je proradio i iskoristio prostor koji je imao u reketu, zatrpavši koš Klipersa do poluvremena. Bez njega i Rasela Vestbruka koji je ubacio devet poena bez promašaja iz igre, Klipersi bi se ranije odvojili.

To im je za rukom pošlo tek u trećoj četvrtini. Napad Denvera je bio kao veliki pasus bez jednog jedinog veznika - niz totalno neartikulisanih elemenata. Batum se spustio na niže igrače i pravio velike probleme u individualnoj odbrani, a Klipersi su vršili timski veliki pritisak i terali Denver na veliki broj izgubljenih lopti.

U jednom trenutku odnos postignutih poena iz grešaka rivala bio je 23:10 u korist Klipersa, iako je Denver tokom čitave sezone u tom segmentu bio jedna od najboljih ekipa.

Dejvid Adelman nije mogao da pronađe nikakvo rešenje za petorke bez Jokića, a ključni faktor iz prethodne utakmice, Džamal Marej, nije bio u svom elementu. Nakon prve četvrtine iz igre je šutirao 4/11 i iako je polupao tri blokade i zabeležio po osam skokova i asistencija, nije bio kontinuirana napadačka pretnja, što utiče na način na koji protivnici koncipiraju odbranu.

Nagetsi su značajno bolje od rivala šutirali za tri poena i kada god bi Klipersi napravili veću razliku, dozvoljavali su Adelmanovom timu (sic) da kroz nekoliko otvorenih šuteva uspe da se održi u životu. Zanimljivo je da su Kristijan Braun, Rasel Vestbruk i Pejton Votson šutirali 5/9 za tri poena i bili pretnja sa perimetra, što inače nije toliko čest slučaj.

Bogdan Bogdanović (©AFP)

Sa druge strane, od igrača uloge, zapaženu rolu je imao Bogdan Bogdanović. Ako je u prve dve ili tri utakmice bio neprepoznatljiv zbog nesigurnosti koja ga je ophrvala, u svim narednim - a naročito u ovoj, šestoj - Bogdanović je neprepoznatljiv u drugom smislu. Mi smo, gledajući ga godinama, navikli da on ima jasne napadačke uloge i da nije Bogdan taj koji će da radi "prljav posao".

U ovoj plej-of seriji preuzeo je baš takvu ulogu. Fizički je na velikom nivou trošenja jer ide svom silinom na svaki ofanzivni skok, pravi blokove Hardenu, pojavljuje se ako zatreba kao sekundarni kreator, uzima šuteve koje mu Harden namesti ili neko od saigrača uvali, igra dobru odbranu i stalno je na ruci protivnika i na ivici da spusti rampu.

Možda još uvek deluje malo brzopleto u nekim situacijama, ali je bio jedan od igrača koji su svaku priliku koristili da napadnu Denver u leđa i potenciraju završnicu na obruču, izvlačeći u najgorem slučaju faulove Nagetsa i kažnjavajući njihovu svaku grešku.

Utakmica je imala potencijal da se pretvori u onu četvrtu iz ove serije - kada su Nagetsi vodili i 20 razlike pa se izvukli prikucavanjem u poslednjoj desetinki. Ipak, Adelmanov tim nije bio blizu dramatičnog kraja i to bi pre svega moglo da se pročita u kolonama sa učincima dva najvažnija tandema.

Jokić i Marej su na poluvremenu imali osam ubačenih poena više zbirno od Hardena i Lenarda, a završili su utakmicu sa devet postignutih poena manje. Harden je na veliki broj uspešnih prodora nadovezao i nekoliko važnih trojki, a Lenard radio ono što najbolje radi tokom čitave serije - pogađao poludistancu, kao da je programiran, usput prikucavši nekoliko lopti i pogodivši dve trojke.

Posle onog prikucavanja Gordona u utakmici broj četiri i gotovo rutinske pobede u petoj utakmici, Nagetsi su imali prednost od 3:2 i momentum na svojoj strani. Izjednačenje u seriji i majstorica, evociraće uspomene iz babla u Orlandu. Za jedne su crne i dodatni motiv za osvetu, a za druge podsećanje za šta su sve sposobni i šta sebi ne smeju da dozvole.

Rezultat je 3:3, ovu šestu pišite Tajronu Luu, trener Klipersa časti.