Kako su četiri teška promašaja stvorila jednog od najvećih košarkaša svih vremena (VIDEO)

Dve godine bez Kobija Brajanta - prosto su proletele. I danas je teško pomiriti se sa činjenicom da jedan od najvećih košarkaša svih vremena nije među nama. Ostavio je neizbrisiv trag, pa i njegovo ime i dalje puni novinske stupce. Ali kako je sve počelo? Kako je Brajant slabost pretvorio u snagu i utabao stazu za stvaranje jedne od najimpresivnijih karijera u svetu sporta...? Za sve su "kriva" - četiri promašaja.

Bila je to prva Kobijeva sezona u NBA. Kao ruki je sa Lejkersima stigao do plej-ofa, a u polufinalu zapadne konferencije je na drugoj kraju terena bila Juta sa Karlom Malounom i Džonom Stoktonom. Sastav iz Solt Lejk Sitija važio je za jednog od najvećih favorita u šampionskoj trci i u petoj utakmici serije sa Jezerašima je imao meč loptu.

Brajant je bio rešen da dobije meč, pokazao spremnost da preuzme odgovornost na samom početku. Iako je uz sebe imao igrače poput Šekila O'Nila, Nika van Eksela i Roberta Orija, osetio je da on mora da "reši". Nije uspeo.

U četvrtoj deonici i produžetku je promašio ceo obruč u čak četiri navrata. Može se reći da su Džezeri na njegovim promašajima izgradili razliku i na kraju došli do trijumfa (98:93) i plasmana u konferencijsko finale. Nekoga bi taj momenat slomio, poslao u pogrešnom pravcu - ne i Kobija Brajanta.

Na samom početku je pokazao kakvu mentalnu snagu poseduje, pa je neuspeh iskoristio da se motiviše i bude bolji. Nije hteo da poveruje da šutevi koje je uzeo nisu izvodljivi, već je procenio da njegovo telo jednostavno nije spremno. Naravno, bio je u pravu - "er bolovi" su se očas pretvorili u cepanje mrežice.

Prisetio se te serije i promašaja u jednom intervjuu pre tri godine.

"U srednjoj školi odigrate maksimum 35 utakmica. U NBA je to jedna za drugom, jedna za drugom, jedna za drugom.. Nisam imao noge za to. Kada pogledate šuteve, svaki je bio korektan, ali i kratak. Zar ne? Morao sam da ojačam, da treniram drugačije".

Odmah po okončanju sezone totalno je izmenio režim treninga.

"Program sa dizanjem tegova sam prilagodio sezoni sa 82 utakmice i kada je došao plej-of noge su bile jače i lopta je pronalazila put do koša. Gledao sam na to racionalno, shvatio da mi noge nisu bile na potrebnom nivou i rešio da će naredne godine sve biti kako treba. Tako je i bilo", rekao je Kobi.

Naučio je lekciju, prepoznao mane i od utakmice u Juti 1997. godine shvatio da svaku slabost može da pretvori u vrlinu ukoliko dovoljno naporno radi. U nastavku karijere je tokom svakog meča, plej-ofa, finala - grizao za pobedu. Od slabašnog tinejdžera, očas se pretvorio u "ubicu" koji umesto velikih promašaja redovno šalje otrovne strele u srce protivnika.

Tri godine od četiri promašaja u Solt Lejk Sitiju osvojio je i prvu NBA titulu. Ostao je istorija.

Draga košarko, hvala ti