Kako je san Srba iz Beča postao stvarnost: Pre 15 godina nismo imali ni loptu, sad smo u ABA ligi

Novitet u predstojećoj sezoni regionalne ABA lige pored drugačijeg formata takmičenja jeste i ulazak dva nova kluba u jadransko društvo - Kluža i Beča. Za ovaj drugi to je ostvarenje višedecenijskog sna koji su još od ranog detinjstva sanjali Petar i Stjepan Stazić, vlasnici i pokretači tima iz austrijske prestonice. Koliko su toga prešli, šta sve izdržali i kako do ovog momenta došli u ekskluzivnom razgovoru za Mozzart Sport otkriva mlađi Petar koji je posle 15 godina uspeo da maštoviti san pretvori u najlepšu stvarnost.
"Ovo je ogroman uspeh za klub, grad i državu. Svi smo srećni, dobijamo dosta dobrih povratnih informacija, oseća se velika euforija svugde. Presrećni smo jer je jedan austrijski klub ušao u ABA ligu. Za mnoge ovde je to još uvek nadrealna situacija, ali veoma pozitivna", ističe alfa i omega bečkog kluba na početku razgovora za naš portal.

Kada se premota film na skromne početke i uslovima u kojima se gradio put do ovog trenutka, jasno je zašto su kod Stazića emocije toliko jake.
"Kada smo brat i ja krenuli sa ovom pričom, bukvalno nismo imali ni košarkašku loptu, a evo 16. avgusta ćemo proslaviti tačno 15 godina od kako smo započeli sa ovim projektom. I evo, dočekali smo da uđemo u ABA ligu što je bio dugogodišnji san koji se napokon ostvario. Veoma emotivno smo doživeli sve ovo, svaki uspeh koji smo napravili se slavio pet puta više pošto malo ljudi zna koliko je bilo teško na početku. Ulaskom u regionalno takmičenje smo dobili motivaciju kakvu smo imali na početku i zaista ovo je jedan novi početak za sve nas."

Onaj prvi desio se još 2010. godine.
"Mi smo kao klinci, ja tada sa 11, a brat sa 13 godina, došli iz Beograda u Beč i tu naravno krenuli i sa školom i sa košarkom. I verovali ili ne, još tada smo govorili i sanjali kako bi lepo bilo da imamo svoj klub i eto to što je isprva delovalo kao lupetanje, pretvorilo se u stvarnost. U avgustu 2010. godine smo osnovali klub i tada je veoma malo ljudi u to verovalo. Beč nije bio pre toga košarkaški grad, a niti Austrija kao država. Da smo otvorili možda skijaški klub, bila bi veća euforija (smeh). Međutim, ipak smo mi iz ovih krajeva tako da je kod nas košarka u krvi."

Petar sa bratom Stjepanom (Privatna arhiva)

Jasno je da je bilo mnogo prepreka na putu.
"Prve dve godine su bile baš jako naporne pošto je generalno provejavao osećaj nepoverenja u nas. Ključan detalj koji je celu priču digao na viši i ozbiljniji nivo jeste ulazak Ceptera u klub, gde smo ga dobili kroz neku našu emociju. Prepoznali su koliko je nama bitno da uspemo sa klubom i zajedno smo imali fantastične tri godine. Tada smo postali prvi put prvaci, prvi put smo igrali Euročelindž i onako generalno je to bio jedan jako dobar period."

Posle toga je došlo do podizanja infrastrukture na odgovarajući nivo.
"To je bila ogromna investicija i sa naše strane i sa strane Grada da se hala (Hallman Dome prim. aut.) dovede u normalu pošto je to bio jedan stariji objekat, a sada je definitivno najlepša hala u Austriji. To potvrđuju sve ekipe koje nam dolaze u goste. Manja je pošto može da primi tek 2.000 ljudi, ali je kao bombona, baš onako lepa. Pritom, dosta smo jaki u omladinskim selekcijama gde imamo preko 600 klinaca, što je ogroman broj. Od U10 do U19 tima, radimo veoma interesantne stvari i sa školama, tako da smo sigurno broj jedan što se toga tiče u Austriji."