Kako je pojas spasao život Peteriju Koponenu: Završio sam sa 16 kopči na glavi, imao sam sreće

Peteri Koponen je igračku karijeri okončao na jesen 2022. godine, a oprostio se učešćem na Evrobasetku sa reprezentacijom Finske. Uticao je na brojne pozitivne promene u finskoj košarci i danas važi za najistaknutijeg košarkaša ove zemlje svih vremena, iako je Lauri Markanen na dobrom putu da mu preuzme tu titulu. Ipak, verovatno ni Jutin dugajlija ne bi sada imao toliko uspeha, da Koponen nije postavio temelje.

"Kada sam došao u reprezentaciju igrali smo B diviziju i utakmice je pratilo oko 1.000 ljudi na tribinama. Još se sećam kada smo dobili Srbiju pred oko 1.400 navijača u dvorani i kao da se ništa nije dogodilo. Sada, svaku put kada Finska igra na svom terenu, dvorane su pune sa po 14.000 i 15.000", rekao je Koponen u razgovoru za Eurohoops, a skinuo je i kapu Markanenu.

"Sada je tu Lauri. Klinci se ugledaju na njega. Mediji pričaju sve više o košarci koja je pronašla svoje mesto na medijskom nebu u Finskoj. Košarkaš je napredovala do mesta na kojem zaslužuje da bude".

Ipak, sve je moglo da bude drugačije da jedne noći u septembru 2016. godine Peteri nije stavio pojas. Na početku mandata u Barseloni je doživeo ozbiljnu saobraćajnu nesreću.

"Završili smo sa pripremama i otišli da proslavimo, imali smo timsku večeru. Kada sam se vraćao kući, pijani vozač je udario taksi u kojem sam se nalazio. Ničega se nisam sećao. Narednog dana sam se probudio u bolnici sa 16 kopči na glavi. Rekli su mi da sam imao sreće jer sam stavio pojas. A mnogo puta to nisam uradio. Sada ga stalno stavljam. Spasao mi je život", istakao je Koponen.

Iako je bilo predviđeno da provede oko tri meseca van stroja, vratio se daleko brže od očekivanog.

"Imao sam sreće što sam uopšte mogao ponovo da igram košarku. Prve procene lekara su bile da bih mogao da se vratim na teren za tri meseca, ali u Finskoj imamo specijalistu za vozače Formule 1, koji se bavi povredama glave. Konsultovao sam se sa njim, obavili smo neka testiranja i posle pet nedelja sam odigrao prvi meč, jer smo imali mnogo povreda. Čini mi se da sam odradio samo jedan trening sa ekipom", dodao je Finac i prisetio se kako je oporavak trajao:

"Nije bilo lako. Gotovo tri nedelje sam samo ležao u krevetu. Bez telefona, knjige... Ništa nisam radio kako bih odmorio mozak. Posle takođe nije bilo jednostavno, sve se brzo izdešavalo. Srećan sam što sa sam u redu i što sam mogao da igram košarku", zaključio je Finac, koji uveliko radi na trenerskoj karijeri koji je počeo kao šef struke "Next Generation" timova na juniorskim turnirima Evrolige.