Kako je Lebron mogao da prokocka sve zbog neobuzdanog ega, nezrelosti i nepoštovanja

Kada je pretrpela novi debakl na svetskoj košarkaškoj sceni, Lebron Džejms je pokrenuo inicijativu da američka reprezentacija u Pariz dovede najboljih dvanaest, timčinu nakrcanu najvećim zvezdama današnje košarke. Ispunila se želja Kralja Džejmsa da poslednje Olimpijske igre u karijeri odigra rame uz rame sa Stefom Karijem, Kevinom Durentom, Entonijem Dejvisom, Džoelom Embidom i ostalima, pa je sa punim pravom američka reprezentacija apsolutni favorit za zlato.

Međutim, da li ste znali da je Džejmsova zaostavština u reprezentativnoj opremi mogla da se pretvori u prah i pepeo još davne 2008. godine? O ovoj temi svojevremeno je do detalja pisao svima dobro poznati insajder Adrijan Vojnarovski, u vremenu kada je novinarstvo izgledalo potpuno drugačije od onoga što poznajemo danas.

Bilo je to u vreme pred Olimpijske igre u Pekingu. Lebron Džejms je tada uveliko razrađivao plan sa Dvejnom Vejdom i Krisom Bošom da zajedno naprave nešto veliko u Majamiju. Mnogi tvrde da je već tada, dve godine pre nego što je Džejms doneo "odluku", bilo jasno šta se sprema i da je Klivlend taj period do rastanka živeo početak kraja.

Dok je Lebron kuvao jednu od najvećih marketinških zavrzlama u sportskoj istoriji, u američkim košarkaškim krugovima vodila se drugačija polemika - šta sa Džejmsom u reprezentaciji? Od tadašnjeg selektora Majka Šiševskog, do direktora Džerija Kolanđela i drugih uticajnih figura, problem Lebronove nezrelosti i nepoštovanja postao je goruća tema američke reprezentacije pred Igre u Pekingu. Bile su to godine kada se američka selekcija mučila, porazi od Jugoslavije u Indijanapolisu, Argentine u Atini i Grčke u Saitami naterali su vodeće ljude američke košarke da okrenu potpuno novi list. Tako je i nastao čuveni "Redeem Team (Tim za iskupljenje)" čije je vezivno tkivo bio ne Lebron Džejms, već Kobi Brajant.

Dok je Šiševski u Mambu gledao kao nekog ko može da uzdigne američku selekciju posle godina u kojim je zlato bilo samo misaona imenica uprkos kvalitetu, oko Lebrona Džejmsa počeo je da se stvara narativ kako njegovi monumentalni talenti nisu vredni onoga što on u svlačionicu donosi kao osoba. Niti je bilo živaca da se bavi njegovim detinjarijama.

Imala je američka košarkaška selekcija asove sa strašnim egom poput Majkla Džordana, Lerija Birda, Kobija Brajanta, Šakila O'Nila i ostale, ali svedoci tog vremena tvrde da ni sa jednim košarkašem reprezentativni program nije imao toliki problem uklapanja kao sa Lebronom Džejmsom.

Istorija je za jednog od najboljih svih vremena mogla da bude potpuno drugačija, da se te 2008. godine nije doveo u red. Navodno, toliko je bio nadobudan i bez trunke poštovanja, da ga nije zanimalo da nauči bar imena ljudi u stručnom štabu, dok je pride stalno prosipao pred ljude razne zahteve i ponašao se prema njima kao prema slugama.

Ako zavrtimo film još malo unazad, postoje tvrdnje da je Lebron Džejms bio nepodnošljiv 2004. u Atini i dve godine kasnije na Mundobasketu u Japanu, zbog čega su Šiševski i Kolanđelo insistirali na tome da se Kobi Brajant priključi timu za Amerikup 2007. godine, kada je i počeo ceo projekat "Redeem Team". Čak su njih dvojica verovali da će sa Brajantom u timu lakše do zlata nego sa Lebronom koji se našao u začaranom krugu. Naime, Džejms je bio okružen ljudima koji su stalno klimali glavom i nisu znali kako da mu kažu "ne". Zato su dobili naziv "Enablers" ili u bukvalnom prevodu "Omogućavatelji". Sve što je Džejms tražio, od njih bi odmah dobio. Suština je da niko nije smeo da kaže mladoj superzvezdi Klivlenda da odraste, niti je smeo da mu se suprotstavi. Zato su Šiševski i Kolanđelo hteli tome da stanu na put.

Za pobedu potrebno 100 poena; Petrušev oduševio; Da vidimo kako će Jokić i Milutinov zajedno

Gurović pun optimizma: Možemo da pobedimo Amere! Ne vidim kako će Embid da zaustavi Jokića

Još tokom Ol star vikenda 2007. godine, iz američke reprezentacije stiglo je pismo u sedište NBA lige da neće forsirati priču da Lebron Džejms mora da igra Olimpijske igre. Inicijalna kapisla bila su svedočenja ljudi prisutnih na Ol star vikendu, koja su do detalja opisivala nesnosno ponašanje Lebrona Džejmsa i njegovog poslovnog menadžera Maverika Kartera. U celu priču je morao da se umeša i tehnički sponzor Najki. Bili su izuzetno ljuti na Džejmsa zbog toga što njegovo ponašanje nije bila stvar unutar četiri zida, već je sve više ljudi pričalo o tome. U Najkiju nisu hteli da im se ruši slika idealne kompanije, okružene vrsnim asovima i idolima, pa su Džejmsu poslali jasnu poruku: Ili ćeš da se menjaš, ili nećeš da igraš!

"Cela Lebronova zaostavština je bila na ivici ambisa", rekao je neimenovani član jednog NBA tima, blizak sa onim što se dešavalo u američkoj reprezentaciji.

Najkijev ultimatum je urodio plodom, bar po pitanju reprezentativnog angažmana i ubrzo se Lebron značajno promenio. Postao je dosta tolerantniji prema trenerima i saigračima, pokazao veće poštovanje prema članovima stručnog štaba. Šiševski i Kolanđelo su doneli odluku da mu Džejson Kid bude nešto poput 'bejbisitera', neko ko će da bude stalno uz njega i da ga prevaspita. I tada vremešni Kid je dane i noći provodio sa Lebronom, u razgovoru i deljenju lekcija o tome kako status na terenu ne sme da poremeti ono što jesi kao osoba. Naučio ga je da pokaže više svesti, respekta i požrtvovanosti, da se ne razmeće pojavom i bude skromniji. Tako je Lebron Džejms 'izbegao metak'. Proces je bio dugačak i nimalo lak, ali u reprezentaciji su uspeli da ukrote tu drugu stranu Lebronovog karaktera.

U Klivlendu su se iz tog razloga nadali da bi ta promena kod Džejmsa mogla da utiče i na njegova razmišljanja o budućnosti u klubu. Smatrali su svi u Kavsima da je Lebron sazreo i naučio važnu lekciju tokom boravka sa reprezentacijom 2007. i 2008. godine, dok su se vlasnik Den Gilbert i generalni menadžer Deni Feri stalno pitali šta bi još trebalo da urade kako bi zadržali svoju najveću zvezdu. Nisu ni bili svesni da je Lebron maltene već tada znao da će 2010. godine u Majami, da ga Vejd i Boš čekaju raširenih ruku i da su sve uradili kako bi spremili teren za njegov dolazak. Navodno, Lebron se u svlačionici Klivlenda i dalje ponašao u neku ruku bahato, pred čelnike franšize iznosio je sve dužu listu zahteva, iako je deo njih bio svestan od potpisa novog ugovora neće biti ništa. Ali, to je druga priča...

Zamislite samo, američka selekcija bez Lebrona Džejmsa i njegovu zaostavštinu uprljanu sitnim ljudskim pobudama i neobuzdanim temperamentom...