Kakav intervju Barcokasa: Do 2030. možda ne bude trenera, sve će raditi veštačka inteligencija

Upozoravajuće. Možda malo i zastrašujuće. A opet dovoljno iskreno i emotivno da bismo reči Jorgosa Barcokasa morali da upamtimo i shvatimo ozbiljno.

Saglasni ili ne, tek, šef stručnog štaba Olimpijakosa iskače iz šablona. Nema protokolarnih reči, zaobilaženja tema, nego gađa suštinu i čak naglašava mogućnost da bi u periodu od pet godina treneri mogli da – nestanu.

Preciznije, da za njima neće biti potrebe, jer će ih zameniti veštačka inteligencija, koja je ionako uzela maha u svim sferama društva. Pogledajte samo koliko ljudi koristi ChatGPT i biće vam jasno koliko je 60-godišnji trener u pravu.

Uostalom, pehar Evrolige iz 2013, te još devet trofeja sa Olimpijakosom daju mu za pravo da uoči početka nove sezone tumači teme koje nisu striktno sportske. Ioako od njih počinje, jer njegovu ekipu mnogi vide kao ozbiljnog kandidata za tron.
„Postoje iščekivanje, optimizam i osećaj odgovornosti. Biti u Olimpijakosu je uvek velika odgovornost. Evoliga je svake godine sve teža. Takmičenje je izmaklo kontroli. Nema lake noći. Polako, evropska košarka sa više timova, više putovanja i neumoljivim rasporedom sve više se kreće ka NBA ligi. Javno mnjenje i sve što prati evropsku košarku bi trebalo tome da se prilagodi. Svi bi trebalo da shvate da su pobeda i poraz deo programa, a često gubitak čak i sa velikim razlikama. Svi će gubiti i svi će pobeđivati“, mirno govori Jorgos Barcokas u intervju grčkom Sport24 nekoliko nekoliko dana pre početka Evrolige, s tim da se kasnije dotaka i ozbiljnih društvenih pitanja.

Barckoasu će to biti sedma uzastopna sezona na klupi kluba iz Pireja.
„Želimo da igramo košarku na koju smo navikli. Hoćemo da igramo brže, a dolazak Vorda i Hola će nam pomoći u tome. To su dva igrača koje karakteriše velika brzina na pozicijama koje pokrivaju. Ako možemo da osvojimo više lopti, uradićemo to. Ovo se ne dešava preko noći, jer ne želimo da ovo pobegne od brze košarke. Nemojte brzati, biti neorganizovani, a posebno ne sebični. Želimo da igramo zajedno, ali želimo da igramo brže“.

Olimpijakos osvaja Evroligu, kvota 4,00

Kako ističe autor intervjua, Barcokas je poznat po skautingu igrača i popunjavanju tima, ali da osim košarkaških vodi računa i o ljudskim vrednostima igrača.
„Ne mislim da je to samo do mene. Većina trenera tako radi. Košarka se igra deset meseci u godini i to je dug period za igrača čija je motivacija sumnjiva. Svi smo ljudi. Moramo da se zapitamo u kakvom raspoloženju neko svakodnevno dolazi na teren da bude u službi tima. Čak i da se stavi ispod njegovog nivoa. Zato što svi imamo jak ego. Onda je pitanje kako će se nositi s tim za godinu ili deset meseci. To je veoma važno“.

(Star sport)

Baš zato nekadašnji trostruki najbolji trener Evrope želi da naglasi značaj upoznavanja ličnosti.
„Imam velike sumnje u to šta znači loš karakter. Mnogo puta sam čuo za igrača koji je bio problematičan dok smo skupljali informacije o njemu, a onda bi u se u Olimpijakosu ispostavilo da je najbolji dečak. Samo mu je bilo potrebno pravo okruženje da se oseća bezbedno i mirno. Nisam socijalni radnik, niti sudija da bih sudio ljudima kao ličnostima i karakterima. Želim da igraju za tim. Čak i ako se jednog dana svađamo sa igračima i trenerima, sledećeg dana zaboravimo na to i nastavljamo zajedno“.

Evroliga specijal: Crvena zvezda više od 2,5 pobede posle pet kola – kvota 2,10

Što se tiče konkretnih zadataka Olimpijakosa u smislu iskoraka u odnosu na prošlogodišnji sastav, jasno je šta navijači očekuju, posle blage rekonstrucije tima, u koju se, kao poslednji delić slagalice, smestio dosadašnji Partizanov bek, Frank Nilikina.
„To se mora dokazati rezultatima. Mnogo puta smo imali talentovan tim koji nije radio ono što je trebalo, a bilo je i manje talentovanih ekipa koje su se sasvim dobro snašle. Na primer, prošlosezonski tim nije bio najtalentovanija verzija Olimpijakosa, ali je bio veoma solidan i osvojio je prvenstvo Grčke, sa veoma dobrim nastupima u tri od četiri utakmice. Definitivno vidim mnogo talenta u aktuelnom kadru. Na treningu vidim faze koje me zaista iznenađuju, ofanzivno i defanzivno, ali ono što treba da uradimo je da postanemo solidni. Moramo biti ujedinjeni“.

Evroliga specijal: Partizan više od 2,5 pobede posle pet kola – kvota 1,85

Razvoj košarke je ubrzan i zato novinar opravdano pita kakva će biti 2030. godine. Barcokas je razoružavajuće iskren.
„Pre svega, ne znam da li će biti trenera ili će ih zameniti veštačka inteligencija, ako ne bude potrebe za trenerima. Veoma je rizično praviti predviđanja za pet godina od sada. Ovde ne možete praviti predviđanja ni za godinu dana unapred. Rekao bih za sebe da se prilagođavam podacima koji postoje i pratiću razvoj košarke. Idem na sledeći korak, gledam šta je potrebno u pogledu popunjavanja tima. Na primer, gledam da li nam je potreban još jedan trener, još jedan fizioterapeut, tri lekara, još jedan skaut u Americi. Hajde da vidimo šta nam je svima potrebno da bismo Olimpijakos učinili boljim“.

Ovo je savršena podloga da se tema proširi i van košarkaškog terena, na neke od društvenih fenomena.
„Verujem da je stvarnost, u koju smo svi previše uključeni putem društvenih mreža, potpuno virtuelna. Virtuelna stvarnost nema nikakve veze sa realnosti. Ono što zapravo vidim je ljubav i prihvatanje Olimpijakosa do te mere da više ne mogu da izađem napolje“.

A napolju svi svedočimo, na raznim tačkama planetu, nasilju. I to često maloletnika.
„Roditelji su krivi, a ne deca. Deca koja se bave aktima nasilja ili bilo čim drugim u suštini pokušavaju da odvrate pažnju svojim roditeljima. Dete koje ima potrebnu ljubav i interesovanje okoline neće raditi ekstremne stvari. Naravno, podrazumeva se da je obrazovano, čita knjiga i ide u školu. Neće raditi ekstremne stvari. Takve stvari se dešavaju kada dete pokaže da mu je nešto potrebno, a da mu nije dato“.

Na kraju, maltene kao i na početku, Jorgos Barcokas želi da živi kao nekad, u svetu koji sam kreira, a ne koji mu je nametnut.
„Svaka osoba ima drugačiji pristup stvarima. Za mene je emocija važnija od logike. Bolje je voleti ono što radiš nego ga ostaviti na osnovu logike. Dakle, za mene je emocija važna. Pogotovo u Olimpijakosu“, poentirao je trofejni trener za portal Sport24.