Kad od plana ne ostane ništa: Željkova izjava tera sve da stave prst na čelo

Nekada je dovoljno tako malo da bi se reklo sve. Nije smak sveta to što se izgubilo od aktuelnog šampiona Evrope, ali jeste zabrinjavajuće to što košarkaši Parnog valjka uporno ponavljaju iste stvari, što dopuštaju da im se na istim detaljima potkradaju greške koje naposletku direktno utiču na konačni ishod. Počev od slabog zagrađivanja na defanzivnom skoku što je Partizanova živa rana duže vreme, pa je Panatinaikos uspostavio potpunu dominaciju pod oba koša (41-29 u ukupnim skokovima, 14-17 u Partizanovom reketu) iako Matijasa Lesora nije bilo na parketu, do toga da su u odbrani ponovo duvali jaki vetrovi pa su protivnički košarkaši imali i po dva-tri otvorena šuta u istom napadu...

Možemo da govorimo o izostanku Vanje Marinkovića i Mitra Bošnjakovića, kao i sitnim povredama koje vuku ostali prvotimci, opet ni Panatinaikos nije imao svoje vedete Kostasa Slukasa i Lorenza Brauna uz pomenutog miljenika partizanovaca, plus Kostasa Adetokunba i Marijusa Grigonisa. Dakle, nije da su crno-beli izašli pred streljački vod u OAKA areni. I pre mesec dana slika je bila potpuno drugačija. Samo, to u ovakvom ritmu Evrolige deluje kao davna prošlost. Partizan je sinoć ostavio utisak inferiornosti koji u miksu sa očiglednim manjkom želje kod pojedinaca tera ekipu dalje ne od plej-ofa, već i plej-ina. Iako je na papiru sve još nadohvat ruke. Kada od 40 minuta budete konkurentni ni celih deset, niste spremni da radite velike stvari.

GLEDAJ EVROLIGU I KLADI SE UŽIVO

Da se ne bi govorilo samo o teoretskim šansama, već o konkrentnom plasmanu, nešto ozbiljno mora da se okrene u funkcionisanju ekipe. Željko Obradović najbolje zna na koga je mislio kada je govorio o manjku želje i energije, a trenerska mu je dužnost da uradi sve kako bi taj trend promenio. Uostalom, on je birao igrače i sastavljao ekipu, doneo u hodu i nepopularnu odluku da promeni ceo roster kako bi započeo nešto novo i opet zadržao ambiciju visokog plasmana. Mada to je nešto što je u našem košarkaškom okruženju vremenom postalo norma, da se ne priznaje ništa drugo osim odlaska korak dalje i(li) trofeja.

Partizan Mozzart Bet do kraja ligaške faze ima još osam gostovanja i šest utakmica pred svojim navijačima. Logično, da bi uopšte moglo da se razmišlja o narednoj fazi, crno-beli moraju da počnu da pobeđuju i van svog dvorišta. Lako je to reći, ne i sprovesti u delo. Pogotovo jer raspored nije baš naklonjen timu iz Humske...

Setiće se mnogi da su pre dve sezone, kada je plasman na Fajnal for promakao kroz prste sticajem brojnih okolnosti, pobede na strani bile zaštitni znak ekipe Željka Obradovića. Prošle godine nikako, a ni sada ne deluje da će biti tako. Štaviše, Partizan Mozzart Bet je dozvolio da se i u njegovoj kući šepure timovi koji, uz dužno poštovanje svakom, nisu proteklih meseci pokazali da su realna konkurencija za plasman u gornju polovinu tabele. Rezultat svega toga je Partizanov boravak na 13. poziciji, uz stalno postavljanje istog pitanja - zašto je (ponovo) odigrao loše?

Vreme polako curi i ligaška faza se približava završnoj trećini. Ako Panatinaikos nije bio realna meta, Asvel i Armani u predstojećoj duploj nedelji trebalo bi da budu. Opet, ako Partizan želi da i dalje bude u konkurenciji za narednu fazu. Bar smo proteklih meseci videli da svako može svakog da dobije i da ovo nije vreme izrazitih favorita.

Uz malo više koncentracije i takta, da je ostalo bar nešto od plana koji su struka i igrači spremali, možda bi i PAO bio na listi pobeđenih rivala. Ovako, neka se Atina i jedna od najslabijih defanzivnih partija crno-belih više ne ponove. U suprotnom, ova sezona mogla bi da bude nalik prošloj...