Jovanovićevo "ništa lično": Ponosan sam na Ciboninu mladost, žal samo zbog trofeja

Početkom prošlog februara je Vlada Jovanović doneo iz Beograda u Zagreb velike ambicije sa velikim hrvatskim klubom. Jer bez obzira što je poslednjih godina oronula, Cibona uistinu jeste veliki klub čije prostorije krase po dva trofeja prvaka Evrope i Kupa pobednika kupova, jedan FIBA Kup Radivoja Koraća i sijaset pehara šampiona i osvajača kupa Jugoslavije i Hrvatske. Nije se se uplašio sumnjičavih pogleda sa obe strane graničnog prelaza Bajakovo, niti je želeo da zadire u bilo kakvu istoriju, osim košarkašku. Bez obzira što je stigao u nevreme (na pola sezone), odmah se prihvatio posla, svestan da će veliki plodovi rada doći. I došli su. Naravno ne odmah, mada je u kratkom roku uspeo Ciboni da iscrta put ka spasu na Jadranu. A, onda je tokom leta, sa upravom kluba promenio kurs. Značajno je snizio starosni uzrast prvog tima, ali je gotovo obrnuto proporcionalno povisio igračke standarde.

Cibona se od trome ekipe transformisala u poletnu, što je bilo evidentno još na turniru u Opatiji, na koji su se nadovezali trijumfi sa starta sezone u ABA ligi, ispraćeni i pojedinim hvalospeviva u javnosti nekim novim mladim Vukovima (kako je nadimak kluba)...

"Dobro smo formirali ekipu, na vreme. Počeli smo nešto ranije s pripremama u odnosu na konkurente, kvalitetbno smo odabrali pojačanja, ali isto tako smo i dobro radili, što su i ispratili ti početni rezultati koji su ulili klincima samopouzdanje", priseća se Jovanović za Mozzart Sport početka sezone koji ne samo da nije nagoveštavao brzi razlaz dve strane.

Naprotiv, ambicije su rasle...

"Nije bilo ni tada lako, jer smo mlada ekipa, pa posle tih 3-0 u ABA ligi i osvojenog turnira u Opatiji neke želje i priče oko celog kluba su se pomerile na viši nivo u odnosu na ono što je bilo realno. Ja kao trener koji sam svaki dan sa ekipom, prvo sam pokušavao momke da uverim da je pred njima mnogo posla i rada, da treba da ispravljamo greške, dok su neki ljudi (van kluba) i javnost bili nerealni u smisli koliko smo zaista dobri. Pojašnajavao sam im da je ovoj ekipi neophodna podrška ne samo kada je dobro, nego i kada se dese neki lošiji rezultati. Kada smo pravili dogovor za ekipu, unapred smo očekivali i pojedine velike pobede velike, ali smo bili svesni da će biti i neočekivanih poraza, jer sve je to deo odrastanja tima..."

Čini se da hrvatska javnost ipak nije imala strpljenja za to odrastanaje, posebno kada je poraslo interesovanje drugih timova za momke koji su do juče bili na marginama hrvatske košarke. Odjednom se tražila svaka greška Jovanovića, čak i kada ih nije bilo...

"Nije moje da pričam o tome. Meni kao treneru je drago da je po mom dolasku, Cibona od jedne od nastarijih ekipa u ABA ligi postala klub s najmlađom petorkom i drugim najmlađim timom. Bili smo kvalitativno bolji nego prethodnih sezona. Igrači su počeli da se razvijaju. Žao mi je jedino što nisam uspeo da se borim za trofeje, zbog kojih sam i došao u Zagreb. Nije bilo realno da pričamo u tom momentu o borbi za pehar u ABA ligi, jeste u domaćim takmičenjima. Ali sve rezultatske ciljeve u polusezoni smo ispunili."

Nova uprava, izabrana početkom 2022. ipak je odlučila da se zhavali srpskom stručnjaku veoma brzo po dolasku u klub, iako je prvobitno davala podršku Jovanoviću, doduše ne javno, kada se deo javnosti obrušio na njega. Taj nesklad odrazio se i na sam tim.

"Pokušao sam i sebe i ekipu da sklonim od toga, odnosno da se ne bavimo stvarima na koje ne možemo da utičemo, da budemo pravi svaki dan. Ali, na svaki tim, posebno mlad, uticaji sa strane ostavljaju trag. Ne mislim da je to bilo presudno, ali je bilo nekih posledica."

Konačna posledica je je otkaz Jovanoviću. Preko telefona. Praktično bez obrazloženja, što je uzrokovalo mnoga nađanja, čak još od njegovog dolaska kada je bila primetna medijska kampanja protiv srpskog stručnjaka...

"Nikada se nisam bavio vankošarkaškim stvarima, niti ću. Da jesam ne bih prihvatio poziv Cibone. Pre raskida rekli su da imaju drugačiju viziju. Svestan sam svog posla. Njihovu odluku ne shvatam niti lično niti bilo kakav drugi način. Jednostavno, to je deo posla, profesionalzma. Ne kajem se zbog svoje odluke da dođem u Zagreb u kom nisam nimao nijedan problem. Naprotiv. Stekao sam prijatelje, upoznao sjajne ljude od Mirka Novosela, legende i stanovnika Kuće slavnih koji je bio na treninzima i lično mi pružio podršku, zatim ostalih hrvatkih trenera, poput Nevena Spahije, koji su istakli da su uvek tu ako im zatrebam za bilo šta... Bilo je to iskustvo i škola za dalje."

Jovanović je tokom rada u Ciboni uočio i jedav veliki problem. Sportski.

"Mlada ekipa igra dva takmičenja. Tako se recimo desilo da 4, 6, 8, 10. i 12. decembra igramo utakmice, pa u pojedinim momentima smo izledali kao pionirska ekipa. Zaboravili smo na odgovornost... A onda smo pred Cedevitu Olimpiju imali pet dana za rad, što se videlo i na meču koji smo odlično odigrali, iako smo bili praktično bez tri startera. To su neke stvari na koje mora da se obrati pažnja, zbog igrača pre svega, zbog košarke, potpuno nebitno da li je Vlada ili neko drugi trener."

Bez obzira na otkaz, Jovanović je otišao iz Zagreba uzdignutog čela.

"Ponosan sam što je posle dugo vremena Cibona ima gro mladih igrača, naročito iz svog pogona. Za pojedine se nije mnogo znalo, a neki su sada postali reprezentativci, drugi su se afirmisali. I to su i razlozi zašto sam preuzeo Cibonu. Možda je moglo da bude bolje i bilo bi bolje. Kažem, ostaje žal što nisam došao u situaciju da se bormo za trofeje, što je i bila zajednička ambicija, jer tokom prošle godine nije bilo realno. Ponosan sam i na to što je mnogo hrvatskih stručnjaka i ljudi iz košarakškog sveta prepoznalo koja je moja filozofija, namera i razumelo proces. Ali i period koji je potreban da se on prođe", završava Jovanović.