Jokić o brojnim temama, ali i o Karmelu i broju 15: Znam da ga je nosio pre mene, bio je veliki igrač

Poslednju pobedu Denver Nagetsa na Nju Orleans Pelikansi potpisao je još jednom izvanrednom partijom Nikola Jokić. Ubeležio je novi tripl-dabl, zabavljao publiku u Pepsi centru fantastičnim potezima, ali nije ostao dužan ni novinarima posle susreta.

Poznat je po iskrenim i neretko šaljivim konferencijama za medije, a tako je bilo i ovog puta. Svi su bili u dobrom raspoloženju zbog nove pobede Nagetsa, 27. u tekućoj sezoni. Novinarima nikad nije dosta da čuju koju o Nikolinoj saradnji sa Eronon Gordonom.

"Izgleda da imamo dobru konekciju. On je uvek tu, na meni je samo da mu dodam", rekao je Nikola, da bi kao iz topa dobio novo pitanje - kako uspeva da ga proigra i bez gledanja?

"Video sam ga ranije, pa sam se nadao da se nije pomerio - nije"

I dok čitava dvorana po običaju aplauzima i ovacijama pozdravlja Jokićeve majstorije, on je fokusiran. Teško je setiti se bilo kakve reakcije sa njegove strane posle jednog poteza, ma koliko on bio bitan.

"Samo nastavim dalje. Nema vremena za slavlje. Danas smo postigli trojku, pa su oni uzvratili istom merom posle samo tri sekunde".

Ubeležio je Somborac i dva zakucavanja, što nije čest slučaj, ali je suvišno bilo pitanje - koje mu je bilo draže?

"Nemam pojma, ni ne zanima me. Koje god".

Pošto novinari obožavaju da pričaju sa Nikolom, nisu prestajali sa pitanjima, iako su uveliko prečeščljali sva dešavanja sa utakmice. Zanimalo ih je kako izgleda njegova priprema za meč i šta radi kada se završi.

"Utakmica za mene počinje dan ranije, a završava se dan posle nje, izgleda...", priča Nikola i gleda na sat, jasno signalizirajući da je vreme da se ide kući:

"Dan pred meč se bavim protivnikom. Ako igraju utakmicu, pogledam je, kako bi počeo da razmišljam o tome s kim ću voditi duele, ko im je najbolji igrač, šta mogu da izvedu na terenu... Ujutru imamo šuterski trening, malo se rastežemo... Ništa posebno, svi to rade. Nakon meča obično odem do teretane. Nema tu neke tajne formule".

Zašto posle susreta ide u teretanu? To zna samo nagrađivani kondicioni trener tima iz Kolorada Felipe Ajšenberger.

"Gordon, Votson, Mari ponekad, Nadži, Braun... Mlađi su pre nas. Zašto dižemo tegove posle meča? Morate da pitate Felipea. Ja volim da slušam. Radim ono što mi kažu, verujem im, školovani su za to što rade i prilično su dobri. U dobroj samo formi i nastaviću da im verujem".

A kako Jokić provodi slobodno vreme posle treninga na dan utakmice?

"Odem do kuće, provedem što više vremena mogu da ćerkom dok joj ne dođe vreme za spavanje, pa onda igram igrice sa prijateljima, pojedem nešto. Ako bude prostora, volim i da odspavam."

Možda je i najinteresantnije pitanje ostavljeno za kraj. Možda niko nije hteo da ulazi u tu priču sa Nikolom, ali nekome je ipak prošlo kroz glavu da je Karmelo Entoni nedavno optužio Denver da je "njegov" dres sa brojem 15 dao Jokići kako bi obrisali sve što je on uradio za klub. Suptilno su upitali srpskog košarkaša - koliko dugo nosi taj broj? Nije se upecao.

"Čitav život nosim 15. Nosio sam u taj broj u rodnom gradu, u Novom Sadu sam čini mi se imao dres sa brojem 14, mada možda sam nosio i tamo 15. Rekao bih da tokom cele karijere imam taj broj," odgovorio je Jokić, da bi potom bio upitan da li je svestan da je taj broj nosio i Melo:

"Naravno da sam znao da je Karmelo nosio taj broj pre mene, bio je veliki igrač".