Je li Mundobasket pozornica na kojoj će se roditi nova košarkaška velesila?

Reprezentacija Amerike je najveći favorit Svetskog prvenstva u košarci, a to najbolje pokazuje i kvota na Mozzart Betu koja je na ekipu koju vodi Stiv Ker 1,95. To je potpuno i očekivano kao šta je očekivano i da je odmah iza njih Francuska s kvotom 10,00. No, onda se događaju stvari koje možda nisu toliko jasne prosečnim pratiteljima košarke. Naime, pre Srbije i Španije, koje imaju kvote 15,00 za osvajanje Mundobasketa, našle su se reprezentacije Australije i Kanade koje imaju kvote 12,00. OK, Australijance smo upoznali na velikim takmičenjima zadnjih godina i znamo da se radi o odličnom timu, ali kako to da je na Kanadu takva kvota, a ekipa je na prošlom Mundobasketu osvojila 21. mesto dok na onom ranijem nije ni igrala. O Olimpijskim igrama nećemo ni pričati jer je Kanada zadnji put na tom takmičenju bila još 2000. godine.

Iako je košarka izmišljena u Kanadi, ona u toj zemlji nikada nije uspela da se približi popularnosti koju hokej ima do poslednjih desetak godina. Pre toga se događalo i to da je Vankuver ostao bez svojih Grizlija samo šest godina nakon što je tim uopšte i osnovan. Nije košarka uspela da privuče publiku, odnosno da se nametne, ali sve se promenilo. Kanađani su imali dva prva pika na draftu zaredom, 2013. nesrećnog Entonija Beneta i godinu dana kasnije puno boljeg Endrjua Viginsa, a od 2011. do danas samo u 2017. i 2020. niti jedan kanadski igrač nije izabran u prvom krugu NBA drafta. U sledećoj godini će u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu igrati najmanje 26 kanadskih košarkaša među kojima i nekoliko pravih zvezda.

Kako je došlo do uspona kanadske košarke je tema za neku drugu priču, sada ćemo se koncentrisati na ono šta se događa trenutno, a to je činjenica da su oni napokon uspeli okupiti većinu najboljih košarkaša za jedno takmičenje. Doduše, nedostaju im pomenuti Vigins i Džamal Mari koji nije uspeo da se na vreme oporavi od povrede i nastupi na Filipinima iako je to želeo. No, i bez njih selektor Hordi Fernandez ima jako dobru ekipu koja s razlogom želi do medalje.

Kanađane predvodi Šej Gildžes-Aleksander, sjajni plejmejker Oklahome koji je u prošloj sezoni bio na proseku od 31,4 poena te je bio četvrti najbolji strelac NBA lige, a imao je i 5,5 asistencija, 4,8 skoka, 1,6 ukradenih lopti i jednu blokadu po meču. Drugi bek je Ar-Džej Beret iz Nju Jorka koji je sezonu završio s 19,6 poena i 5 skokova po meču, tu je i Dilon Bruks koji je u Memfisu lani imao 14,3 poena i 3,3 skoka, a petorku zatvaraju Keli Oninik iz Jute (12,5 poena, 6,2 skoka i 3,7 asistencije) te Dvajt Pauvel iz Dalasa (6,7 poena i 4,1 skok). Iz NBA lige su tu još Nikel Aleksander-Voker i Lugenc Dort, a ostatak rostera popunjavaju igrači koji igraju u Evropi. Tu su Kanađani takođe imali veliki gubitak jer im je otpao Kevin Pangos, ali Kajl Aleksander, Tre Bel-Hejns, Zek Idej, Melvin Edžim, Fil Skrab i Tomas Skrab su sasvim dobri igrači koji mogu da pomognu onim najboljima.

©Reuters

Da su Kanađani opasni pokazala je i pobeda u pripremnoj utakmici protiv Španije koju su pobedili nakon produžetka, isto kao i Nemačku. Izgubili su od Dominikanske Republike, ali čini se da je u toj utakmici Fernandez tražio poslednje odgovore na pitanje tko je od igrača prekobrojan, odnosno neće ići na Mundobasket, a ni Dominikanci s Karl-Entoni Taunsom uopšte nisu loša ekipa.

Kanađani će, kao i Amerikanci, pokušati da igraju šta je bržu košarku, a to nikome nije problem kada u ekipi imaš Gildžes-Aleksandra koji je pravi dirigent košarkaškog orkestra. On je i najveći razlog šta Kanađani imaju veliki optimizam uoči ovog takmičenja jer je reč o igraču kojeg se jednostavno ne može zaustaviti nego samo usporiti. Šej je spreman postići onoliko poena koliko je potrebno, Španjolcima je postigao 22, a pri tome i razigrati svoj tim. U brzini će mu se priključiti Beret koji će napasti obruč kada god je potrebno. Iako su u Nju Jorku možda čak i više očekivali od njega, on se stvarno potvrdio kao odličan igrač. Ono šta je jako važno istaknuti kod ovog tima Kanade je odbrana. Bruks u petorci i Dort s klupe mogu čuvati bilo kojeg protivnika osim nekih centara i to je još jedna stvar u kojoj će Kanađani biti dobri.

ŠEJ GILDŽES ALEKSANDER MVP MUNDOBASKETA - KVOTA 11

Na papiru bi im problem mogla biti centarska linija jer ni Pauvel ni Olinik nisu 'teški' centri, ali takvih i neće biti puno na Mundobasketu. S druge strane, Olinik ima ono šta mnogi nemaju - odličan šut za trojke kao i dobar pregled igre pa nije neobično da ima i najviše asistencija u celom timu, kao šta je to bilo na meču protiv Španije.

Ono šta je najvažnije za Kanađane je činjenica da oni igraju modernu, brzu i atraktivnu košarku. Nisu upali u one zamke koje su nekada znali raditi Amerikanci i pokušati prebaciti NBA igru na Fibina pravila. Pre Fernandeza je selektor bio Nik Nurs, verovatno jedan od najmaštovitijih NBA trenera koji je dugo radio u Evropi i zna kako igrati po 'međunarodnim' pravilima, kako to u NBA ligi zovu. Isto tako, Kanađani nisu i nemaju zašto biti bahati jer nisu nikada došli do nekog većeg uspeha pa da mogu na tome bazirati svoju želju za nekom medaljom. Ne, oni tek trebaju da postanu košarkaška sila, a za to imaju sve šta im treba. Ovaj tim može do medalje, a to bi trebao da bude tek početak. Dodajte ovom timu Viginsa i Marija i imate ekipu koja bi sledeće godine u Parizu mogla zakomplicirati stvari čak i najboljim ekipama s najboljim igračima, onima koji su preskočili ovo takmičenje. Mundobasket bi mogao da bude mesto gde ćemo da vidimo rađanje nove košarkaške sile. Biće zanimljivo...

Piše: Emir Fulurija