Jasikevičijus: Rastanak sa Barselonom je bio ružan, zabluda je da želim sve da kontrolišem

Posle tri sezone na klupi Barselone, Šarunas Jasikevičijus je ostao bez posla. Katalonci su odlučili da krenu u drugom smeru, smanjili budžet i ekipu poverili čoveku iz kluba, Rođeru Grimauu. Rezultati su zasad dobri, mada je Blaugrana upala u krizu. Interesantno, paralelno sa tim je litvanski stručnjak dobio novi posao i odmah krenuo da niže dobre rezultate.

Nasledio je Šaras na klupi Fenerbahčea Dimitrisa Itudisa i već nanizao šest trijumfa. Šok terapija uprave turskog kluba dala je efekat, a utisak je i da se Jasikevčijus uželeo posla, pošto vrlo rado izlazi u susret medijima. Tako je u razgovoru za tursku televiziju "S Sport" govorio o brojnim temama, a otvorio je i dušu o periodu provedenom u Barseloni, ali i rastanku sa klubom kojem je pred odlazak doneo titulu u Španiji.

"Izuzetno sam srećan zbog obavljenog posla. Ekstremno sam tužan što nisu uspeli da napravimo rezultat na Fajnal foru, bili su to bolni porazi. Generalno, stavili smo Barselonu tamo gde joj je i mesto - konstantno je bila prva ili druga u Evroligi, prva ili druga u ACB ligi, igrala svuda finala. Doveli smo tim do najveće scene, pomogli igračima da napreduju, posebno mladima poput Rokasa Jokubaitisa, Oskara da Silve, Džemsa Nadžija... Davali smo šansu i igračima iz akademije da debituju u velikoj Barseloninoj dvorani. Sveukupno, ekstremno sam zadovoljan sa tri godine koje sam proveo u Barseloni".

Ipak, posle rastanka je ostao gorak ukus.

"Proces je bio veoma ružan, neka ostane na tome. Ne bih pričao ništa više. Bilo je ružno na kraju sa njima", iskren je Jasikevičijus.

Barselonu je predvodio na 268 mečeva u svim takmičenjima, dobio čak 204. Igrom sudbine, u Fenerbahčeu je dobio priliku da predvodi trojicu igrača sa kojima je sarađivao i u Blaugrani.

"Jedan od razloga zbog kojih sam prihvatio posao je i zbog tik igrača koji vam daju mogućnost da održite određeni kontinuitet. Nik Kalates, Najdžel Hejs Dejvs i Sertač Šanli konstantno pričaju sa saigračima čemu bi ekipa u određenim situacijama trebalo da teži. Podržavam ih u tome, posebno Sertača, da pomogne recimo Džonatanu Motliju i Jorgosu Papajanisu. I bili su uspešni u tome. Najdžel je uvek tako pozicioniram da svi mogu da ga čuju na terenu i konstatno se trudi da pomaže igračima u postavljanju zbog protoka lopte u napadu, ali i pozicioniranja u odbrani. Nema dileme, imam veliku pomoć u ovim momcima, pogotovu na početku mandata u Feneru".

Kako Litvanac nije krio nezadovoljstvo zbog načina na koji se rastao sa Barselonom, tako svojevremeno ni Nik Kalates nije krio da mu nisu prijale određene stvari u radu sa Jasikevičijusom. Sada ponovo sarađuju.

"Slušajte, morate da razumete kada radite sa igračima u situacijama visokog pritiska, često će se dešavati da ne bude sve savršeno. Sa Nikom, Najdželom i Sertačom smo imali sjajne momente, kako u Barseloni tako i Žalgirisu, gde je Najdžel takođe bio sa mnom. Bilo je sjajnih trenutaka, ali i loših. Morate da pričate o činjenici da je ovo novi početak i smatram da su ovi momci bili izuzetno profesionalni".

Kalates u prvom planu i Jasikevičijus u pozadini (Foto: MN Press)

Kalatesove zamerke da se osećao kao da ga neko ograničava i da mu je kod Jasikevičijusa bilo potrebno više slobode, nisu pogodile novog trenera Fenerbahčea.

"Razumem Nikove komentare i ono što je rekao. Ne smatram da je išta pogrešio, samo je rekao svoje mišljenje da je jedan trener drugačiji od drugog. To je stvar kod trenerskog posla: neko želi više kontrole, neko želi nešto drugo, neko dozvoljava da uradite ovo, a neko ne dozvoljava. Nisam osetljiv na takve situacije. On je dao svoje iskreno mišljenje. Da li je bilo protiv mene? Ne zanima me. Važnija je situacija u kojoj smo danas, da radimo ponovo zajedno za dobrobit Fenerbahčea. Rekao je nešto u prošlosti? Ne, samo je dao iskreno mišljenje".

Nije Kalates jedini koji je kritičko bio nastrojen prema Šarasovim metodama rada.

"Stvar je u tome da ja moram da radim ono što je najbolje za tim. Nekim igračima se to sviđa, nekim ne. Najvažnije je kako sve to utiče na profesionalizam i nastupe igrača na terenu, bilo na treninzima ili utakmicama. Kada tokom godina radite sa mnogo igrača, nekima ćete se svideti, nekima nećete. Uglavnom je to povezano sa onim koliko dobro njima ide. Ako igraju dobro i ako se pobeđuje, uglavnom im se dopadate. Ako nije dobro i loši su rezultati, u većini slučajeva problem je trener. Uglavnom, sada je najvažniji moj posao ovde, u Fenerbahčeu, a sve te dodatne stvari često znaju da budu prenaduvane, a o pojedinima može da se razgovara privatno. Na kraju, uglavnom su komentari igrača povezani sa njihovim nastupima".

Prokomentarisao je i navode pojedinaca da je trener koji voli da ima potpunu kontrolu.

"Igram košarku koju moji igrači mogu da igraju. Bez dileme, najveća zabluda o meni je da sam tip trenera koji sve kontroliše. Voleo bih da mogu stalno da trčim, ali nisam to uspeo da izvedem u kontinuitetu u Barseloni. Gurao sam to tokom sve tri godine i ponekad smo uspevali, ali nije bilo dovoljno za moj ukus. Ovde želimo da igramo u tranziciji. Na kraju, nisam ja u pitanju, već igrači i moram da se prilagodim rosteru i iskoristim najbolje kvalitete igrača".

Često je pričao o tome koliko je bitno da ekipa nauči da pati, kao i mnogi treneri. Isticao da je veoma važno da ekipa nađe način da pobeđuje u teškim situacijama, pogotovu u Evroligi.

"Lako je kad vam sve polazi za rukom i kada ulaze svi šutevi. Tada vam je potpuno jasno šta će da se desi, ali često, pogotovu u Evroligi, utakmice se dobijaju defanzivnim stavom, dobrim odbranama u dva ili tri vezana poseda, pronalaženjem načina da se zaustavi protivnički tim, možda jednim skokom ili tako nečim. O tome svi pričamo. Da je potrebno pronaći način da se dobiju i loše utakmice, u teškim situacijama, jer često tako morate da pobeđujete", zaključio je Šarunas Jasikevičijus.