Izumrla vrsta u NBA: Za ovakve igrače više nema mesta

Kada biste ispitali čitavu dosadašnju karijeru Kema Tomasa, pa i samo na blic bacili oko na brojke i stanje u statističkim kolonama tokom ovih pet sezona koliko je u ligi, sigurno biste se zapitali – da li je stvarno moguće da za igrača sa ovakvim prosecima nema mesta u današnjoj NBA ligi? Verovatno bi vas izuzetno iznenadilo to da je odgovor - da. I to ne suvo "da", nego apsolutno "da". Velikim slovima, možda i sa uzvičnikom.

Čudan je slučaj Kema Tomasa, koji bi možda pre petnaestak, dvadeset godina bio i Ol star igrač, u vreme 'mrtve lopte' - kako to Amerikanci mogu da kažu - kada je ovakav tip igrača blistao. Igrala se sporija košarka, više poziciono, više se pokrivalo, izolacija je za potentne bekove i krila sa 'brdo' poena u rukama bila 'majka Mara'. Danas, niti majka, niti maćeha.

04.00 (2,95) Finiks (13,0) Denver (1,50)

Ranih dvehiljaditih godina, pa sve do neke 2015. godine, niski bekovi koji su imali samo poene u rukama i poneku asistenciju, bili su izuzetno na ceni. Prvi primer svakako je Alen Ajverson, jedan od najboljih poentera u istoriji košarke, MVP, neko ko je postavljao trendove i imao dugu karijeru. Nije bio ni blizu dobrog defanzivca, pa bolje reći nije bio ni blizu prosečnog defanzivca, nije bio baš ni timski igrač, ali je mogao svako veče da isporuči između 25 i 30 poena i to je bilo dovoljno. Igralo se dosta sporije, mogao je da se pokrije i sakrije u odbrani, mogao je i da ima veliki broj promašaja, što ne bi škodilo toliko ekipi, ali to je bila neka druga era košarke.

Možemo da se setimo i 'moćnog miša' Dejmona Stodemajera, Nejta Robinsona, Terela Brendona, Erona Bruksa, Taja Losona i mnogih koji su blistali u pomenutom periodu, a od 'novijih' se naravno sećamo Kembe Vokera i neverovatnog Ajzee Tomasa, koji je čak bio i u MVP trci. Popularni IT mogao je da ubaci i 40 poena ekipama, bio je kralj završnica, skrivan je u odbrani i moglo je da se živi sa tim, ali jednostavno kada su sve ekipe počele da igraju baš brzo i da u plej-ofu eksploatišu ovakve igrače, sa Tomasom je i završena ta era.

Pogledajte Treja Janga, do pre četiri, pet godina najboljeg organizatora igre u Istočnoj konferenciji, igrača koji je bio trojkaška pretnja i šutirao ih sa osam, devet metara. Jednostavno – ne može ništa u odbrani, lako se eksploatiše, ima dosta defanzivnih šema kojima može da se zatvori i više ne može da bude glavni igrač jedne ekipe. Tačnije, da bude lider, koliki god da je majstor. Zato je sada i u Vašington Vizardsima, gde će morati da nekako promeni stil igre i da nešto uradi da opet bude relevantan i da opet makar bude na Ol star nivou.

Trenutno od da kažemo 'nižih' igrača, ispod 190 centimetara, nekakvu ulogu ima Sekston u Čikago Bulsima koji igraju ni za šta i Alvarado nedavno u Niksima, uz najpristojnijeg Deviona Mičela, startnog plejmejkera Majami Hita. Svima njima zajedničko je da su vrhunski defanzivci i dobri organizatori igre, kao i da ne šutiraju previše. Imaju svoju ulogu i ne zahtevaju mnogo.

E, sada dolazimo do Kema Tomasa i objašnjenja zašto baš njegov tip igrača ne može više da igra u NBA ligi. Prva stvar je što je visok 190 centimetara i kao striktno poenter, nije neko ko može da ide često na ulaz i završava oko obruča jer danas svaka ekipa gorostasa u reketu koji takve samo čeka. Pritom, uvek dolazi i pomoć na takvog igrača jer se zna da jednostavno neće da doda ili da nije u mogućnosti da izbaci izlazni pas. Lepo je rekao jedan američki novinar za njega:
"Ne udvajaju te jer si zvezda, udvajaju te jer znaju da nećeš da dodaš loptu".

Jednostavno, Tomas je igrač koji ne igra odbranu, nije timski igrač i ne igra pobedničku košarku. Jeste imao 24 i 22,5 poena u proseku u dve sezone zaredom, jeste znao da zatrpa protivnički koš, ali sve je to bila prazna statistika. Svaki put kada je bilo bitno, udvajali bi ga i od njega bi to bilo to. Kao neko ko šutira između 15 i 18 puta po meču, kao da je Ol star ili superzvezda, mora da bude pobednički igrač. On to nije, niti je blizu toga.

Videli su i u Milvoki Baksima, kada su ga pokupili, da može samo da uđe i igra svoju igru. Da uzme loptu i ostala četiri igrača se poređaju i gledaju ga. Niko ne želi takvog, tvrdoglavog košarkaša, niti mu išta znači. Iako je mogao da bude šesti čovek i prilagodi se zahtevima neke ozbiljnije ekipe, on je terao svoje, da je jedan od najboljih poentera lige, što je i sam pričao.

Zato je sada dobio otkaz dva puta u mesec dana i do kraja sezone ne može više da potpiše ni za jednu ekipu. Pitanje je da li će ga neko uopšte uzeti i sledeće sezone. Tražio je 30.000.000 dolara godišnje, pa odbio 30.000.000 za dve godine i na kraju potpisao jednogodišnji ugovor za 6.000.000 dolara. Sada, niti ima tim, niti ima budućnost.

Da je napredovao i hteo da se prilagodi, pa postao 'mikrotalasna' sa klupe koja dobije svojih deset minuta da proba da sa pet, šest šuteva promeni tok, bilo bi u redu. Da je napredovao malo u odbrani i makar malo popravio šut za tri poena koji mu je veoma loš, možda je mogao da bude neki Džo Heris.

Ovako, na kraju nije ništa. Samo još jedan primer izumrle vrste u NBA ligi. Nije uzalud izumrla...

NBA, utorak na sredu

00.00 (1,10) Šarlot (25,0) Sakramento (7,25)
00.30 (1,30) Njujork (15,0) Nju Orleans (4,00)
01.00 (1,27) Klivlend (15,0) Orlando (4,30)
04.00 (2,95) Finiks (13,0) Denver (1,50)

*kvote su podložne promenama