Iznenada trener, oduvek šampion

Košarka je nažalost prerano ostala bez jednog velikog šampiona. Dejan Milojević je preminuo u 46. godini života, nakon što mu je pozlilo na timskoj večeri sa igračima i stručnim štabom Golden Stejt Voriorsa. Hitno je prevezen u bolnicu u Solt Lej Sitiju, ali se nažalost nije oporavio od posledica srčanog udara.

Milojevićeva karijera je bila bila obeležena trofejima, kako ona igračka, tako i treneraka koju je započeo u Megi. Prve košarkaške korake započeo je u Beovuku, sa 13 godina, a jedan od najzaslužnijih za njegov tadašnji razvoj bio je tadašnji trener Miša Lakić, za kojeg je govorio da je najzaslužniji što je je zavoleo igru pod obručima. Prvi put je pažnju na sebe skrenuo kada je kao kadet protiv OKK Beograda ubacio 141 poen i oborio rekord mlađih kategorija koji je prethodno držao Zoran Radović.

Milojević je bio član mlade reprezentacije do 22 godine sa kojom je 1988. godine osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u italijanskom Trapaniju. Sa seniorskom reprezentacijom SR Jugoslavije osvojio je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 2001. u Turskoj. Igrao je i na Evropskom prvenstvu 2005. u Srbiji i Crnoj Gori.

Govorio je da je u životu sve planski radio, a delovalo je da je tako bilo i u karijeri. Posle Beovuka je otišao u FMP, a potom četiri godine bio u Budućnosti sa kojom je osvoijio druplu krunu 2001. godine i plasirao se u TOP 16 Evrolige. Nakon toga je imao ogromnu želju da zaigra u Partizan, što je i uspunio, posle čega usledile dve sjajne šampionske godine.

"Imao sam želju da dođem u Partizan. U mom životu je sve planski rađeno. I tada i sada. Uvek sam gledao da razmišljam korak unapred. U trenutku kada sam odlazio iz Budućnosti, gde sam odigrao zaista dobro u četiri lepe godine i stekao mnoge prijatelje, imao sam duplo bolju finansijsku ponudu od one Partizanove da odem u moskovski Dinamo. Ali, odlučio sam da dođem u Partizan jer sam želeo da ostavim veći trag u srpskoj košarci, po meni našem najvećem košarkaškom klubu. Verujem da sam uradio pravu stvar. Dao sam svoje srce Partizanu i sve od sebe za Partizan. Ponosan na te dve godine u Partizanu", rekao je Milojević u intervjuu za Mozzart Sport 2018. godine.

Takođe, Milojević se i dičio činjenicom da je radio sa odličnim trenerima, od kojih je skupljao najbolje stvari i nesvesno se spremao spremao za svoju drugu sportsku ljubav - trenerski zanat. Pričao je kako nije bio od onih igrača koji su samo slušali kao roboti, već je sa razumevanjem pokušavao to da prebaci na teren. To je kasnije tražio i od svojih igrača.

Kada je završio igračku karijeru postao je sportski direktor Mege, koji je imao zaduženje i da radi sa visokim igračima. Trenersku školu je završio na nagovor Miše Lakića, iako mu razmišljanja nisu išla u smeru da će postati trener.

"Ne, iskreno. Kada sam završio igračku karijeru želeo sam da radim individualno sa visokim igračima i to mi je bila mnogo velika želja. U Megu sam došao i dobio mnogo čudnu funkciju - bio sam sportski direktor koji radi sa visokim igračima. U principu sam radio kao pomoćni trener Vladi Vukoičiću i bio zadužen za rad sa centrima. Ni tada nisam znao da ću jednog dana postati trener. Nisam razmišljao u tom smeru, iako sam završio višu trenersku školu na nagovor Miše Lakića. Imao sam slobodnog vremena i bilo je dobro da to uradim i imam diplomu, nego da nemam. Negde se sve ovo naziralo, ali nisam bio siguran".

Suštinski, bio je pomoćni trener Vladi Vukoičiću, kojeg je zamenjivao kada je bio pomoćnik Dudi Ivkoviću u reprezentaciji, a potom zamenio kada je zvanično otišao u Crvenu zvezdu.

"To je sve splet čudnih okolnosti, gde je Duda Ivković pozvao Vukoičića da bude pomoćni trener reprezentacije Srbije, Vlada nije bio tu da vodi pripreme kluba. Onda je pao dogovor da ja vodim pripreme i ja sam u ta dva meseca shvatio da je to poziv za mene. Posle je Vlada Vukoičić otišao u Zvezdu, a Miško (Ražnatović) mi je ukazao poverenje i hvala mu na tome. Verujem da sam svoju šansu iskoristio i da ću se ovim poslom baviti do kraja života", rekao je tada za Mozzart Sport

U oktobru 2012. godine postao je prvi trener Mega Vizure, sa kojom je 2016. osvojio Кup Radivoja Кoraća i još dva puta stigao do finala nacionalnog Кupa (2014. i 2015) i jednom do finala Jadranske lige (2016). Posle uspešnih godina sa Megom, samostalno je vodio i podgoričku Budućnost i tamo osvojio duplu krunu.

Trenersku karijeru nastavi u NBA ligi, gde je od oktobra 2021. godine bio član stručnog štaba Golden stejt Voriorsa. Uspešno je sarađivao sa prvim trenerom Stivom Кerom, pošto je, između ostalog, bio zadužen za rad sa centrima. Sa Voriorsima je osvojio NBA titulu u sezoni 2021/2022.