Između tragedije i apsurda

Počinju pripreme i sada pogubna odluka da se ode u Australiju, na drugi kraj planete pred početak sezone i prvog kola Evrolige u Dubaiju. Partizan tada bez centra odrađuje pripreme i sve se ispostavlja kao velika greška, ako izuzmemo finansijski momenat.

Partizan otvara sezonu u Dubaiju i to na najlošiji mogući način. Laganim porazom, već tada su mogle da se nagoveste tenzije na relacijama Željko Obradović – Ostoja Mijailović. Problem je bio u činjenici da je Partizan leteo put Emirata ekonomskom klasom umesto čarterom, ipak to u tim momentima nije bilo poznato, ali ubrzo je zavladala euforija.

Ekipa Željka Obradovića je pokazala prvi blesak. Posle pet kola je imala pozitivan učinak, solidnih 3:2 uz pobedu u Vitoriji posle više od dve decenije.

A onda… Propast. Momenat koji ruši čitavu sezonu. Povreda jednog igrača koja preokreće apsolutno sve i pokazuje da je temelj bio klimav.

Karlik Džons u momentu kada je FMP Železnik mučio crno-bele u nasumičnoj ABA utakmici se povređuje. Lomi kost stopala zbog čega mora da ide na višemesečnu pauzu. Sve posle toga je bilo kao u filmu strave i užasa!

Bez Karlika Džonsa, Partizan je prestao da bude tim. Nije bilo nikoga ko bi preuzeo njegovu lidersku ulogu, a o košarkaškim kvalitetima da ne pričamo. Pokušali su to Dvejn Vašington, Sterling Braun, ali sada je smešno uopšte stavljati ih u istu rečenicu sa Karlikom. Krenula je serija poraza, krenulo je negodovanje navijača, pre svega usmereno ka Džabariju Parkeru koji je iz nedelje u nedelju bio sve gori i neprimetniji. Pričalo se o neprofesionalnom ponašanju Tajrika Džonsa, šuškalo se da voli i neku povredu malo više da naduva, ali sve je došlo do tačke pucanja u Francuskoj.

Tada se Partizan obrukao protiv slabašnog Asvela, a izjava Željka Obradovića za Arenu Sport je zapalila internet.
“Počeli smo utakmicu na nedopustiv način, sramno kako smo izgledali, igrači se ponašaju nenormalno, treba da se zapitaju dobro. Dolazi veliki broj ljudi da ih podrže i zaslužuju da vide tim koji će da se bori i pruži želju. Razlozi su jednostavni, igrači ne razmišljaju o utakmici, kada sam ušao u svlačionicu pred meč, svi su na telefonima. Pokušao sam da ih podignem, da radim izmene u toku meča. Ne znam kako više da reagujem. Ne da sam razočaran, nego nemam reči (da objasnim) koliko se loše osećam”, rekao je Obradović sredinom prošlog novembra.

Foto: Starsport

Zakasnelom reakcijom u tom periodu Partizan uspeva da popuni roster. Stigao je Bruno Fernando, došao je i prekaljeni Nik Kalates koji sada odlazi iz kluba, ali o njegovom profesionalizmu i načinu igre može samo pohvalno da se piše. Međutim, i vremešni Grk nije bio u stanju u potpunosti sam da nadomesti sve ono što nije valjalo u ekipi, a onda se dogodila Atina.

Meč protiv Panatinakosa i suluda serija 25:0! Bio je to momenat kada je Obradović shvatio da je poražen. Ko je gledao taj meč, video je Obradovića koji se predao, koji je shvatio da ova ekipa više ne reaguje na njega. Ne reaguje na najboljeg trenera u istoriji Evrolige! To doduše više govori o samim igračima nego o Obradoviću koji je u svakoj eri ove igre pronalazio način da bude šampion. Ipak, posle te utakmice saopštio je svojim saradnicima u stručnom štabu da podnosi ostavku. Isto je uradio i predsedniku kluba Ostoji Mijailoviću.

Sve što je usledilo posle toga, sa ove distance izgleda kao neki drugi život ili neka druga dimenzija.

Usledili su dani potpune konfuzije. Da li je Obradović ponudio ostavku, da li je ta ostavka neopoziva. Da li je Partizan prihvatio ili nije. Klub iz Humske se u jednom momentu oprostio od Obradovića, a već u sledećem pokušao da ga odgovori od odlaska uz garancije da može da promeni ceo tim ako želi.

Kulminacija svih tih dana dogodila se na aerodromu na najnestvarnijem dočeku jednog čoveka! Hiljade navijača Partizana dočekale su Obradovića koji se iz Atine vratio u Beograd na novi sastanak sa upravom, ali sve te scene i to more ljudi kao da je preplašilo samog Žoca koji ni sam nije mogao da veruje svojim očima šta je njegova ostavka izazvala kod navijača Partizana koji su u njemu videli mnogo više od trenera.

Foto: Starsport

Tada se Žoc nije obratio navijačima na aerodromu, ali posle nekoliko dana sastanaka i oprečnih informacija, Obradović je prelomio da ne povlači ostavku i da zaista napušta Partizan, a svoju stranu priče objasnio je u obraćanju kod Vladana Tegeltije. U 20 minuta sa suzama u očima Obradović je pričao o svim problemima sa kojima se suočio, ali je istakao da je predsednik kluba Ostoja Mijailović najzaslužniji za ovakvo stanje u klubu.

Sve ovo je dodatno razbesnelo navijače koji su potom prekinuli prvi sledeći trening Partizana koji je vodio Mirko Ocokoljić, inače osvedočeni partizanovac od malih nogu i neko ko je došao u klub letos da popuni mesto odlaskom Bogdana Karaičića.

U naletu neverovatno negativnih emocija posebno se pamti meč protiv Bajerna iz Minhena kao velika mrlja u istoriji Partizana. Bio je to meč kada su se navijači u potpunosti okrenuli protiv svih u klubu, od igrača, preko trenera i uprave.

U tom periodu, pored Obradovića, otišao je i Zoran Savić, a na njegovo mesto je stigao legendarni Žarko Paspalj koji je i dan-danas meta zvižduka.

Sada dolazimo opet do apsurda koji može da režira samo Partizan. Sa Mirkom Ocokoljićem crno-beli pobeđuju dve naredne utakmice. Prvo pada Bajern uprkos neprijateljskom okruženju u Beogradu, a onda i čudesni meč protiv Crvene zvezde. Bio je to prvi trijumf od mnogih protiv večitog rivala u sezoni iza nas.

Ipak, ubrzo je usledio istorijski pad. Serija najtežih mogućih poraza. Nikada Partizan nije gubio na taj način. Krenulo je od Žalgirisa u Kaunasu gde je klub iz Humske doživeo katastrofu, a Džabari Parker je tada ušao u sukob sa Ocokoljićem, a prisutni prepričavaju i neprijatne scene sa aerodroma posle tog gostovanja kada je Džabari navodno pozvao svog agenta i urlao u telefon: “Vadi me odavde”!

Ubrzo je stigao i novi trener. Posle nekoliko nedelja spekulacija, od Andree Trinkijerija, Saše Đorđevića… Stigao je Đoan Penjaroja. Dugogodišnja želja Željka Obradovića. Međutim, početak ere Španca je bio užasno težak. Ništa se nije mnogo promenilo. Porazi su nastavili da se nižu, samo je stigao Kameron Pejn da pokuša da izvadi situaciju. Iskusni Amerikanac sa zavidnim NBA stažom je igrao dobro, ali nije donosio pobede, a u Partizanu se zadržao manje od dva meseca jer se vratio u NBA, a klub je zaradio ozbiljne pare.

Foto: Starsport

Ipak, kako je vreme prolazilo, počele su stvari polako da se menjaju. Džabari Parker je sklonjen, posle i poslat u Huventud gde je doživeo procvat, uklonjen je i toksični Tajrik Džons, a doveden je Tonje Džekiri. Otišao je i besmisleni Mika Murinen, iako su porazi nastavljeni u Valensiji i Tel Avivu kada je "clutch man" Džimi Klark pogodio za pobedu Makabija, tada je moglo da se vidi da postoji nešto pozitivno u ovom timu.

U tom periodu desila se i luda situacina sa Dilanom Osetkovskim koji je ponovo bio suspendovam zbog korišćenja marihuane, ali samo na jedan meč i to progiv Reala. Ubrzo je Miško Ražnatović isterao pravdu pa se Dilan posle nedelju dana vratio u klub.

U svom tom moru sivila, vratio se Karlik Džons, Dvejn Vašington je stigao da na jednoj utakmici ABA lige postigne 49 poena protiv Krke i tako postane rekorder. Bilo je tu i katastrofe u Kupu Koraća u Nišu gde se isti taj Vašington ponašao kao amater.

Ipak, čudesni preokret se dogodio u Minhenu, doduše kada je sezona u Evroligi već bila izgubljena. Prekid crne serije se beleži opet protiv Bajerna, ali ono što se dogodilo protiv Hapoela iz Tel Aviva je nešto što ulazi u istorijske knjige Evrolige. Otpisani Partizan je na tom meču nadoknadio čak 27 poena zaostatka i došao do trijumfa, ali izgubio kapitena Vanju Marinkovića koji je u poslednjoj sekundi četvrte četvrtine pokidao Ahilovu tetivu. Samo još jedan srceparajući trenutak za ovaj Partizan.

Ipak, to je bio početak najveće serije pobeda u Evroligi u istoriji kluba. Čak sedam je nanizano sa Đoanom Penjarojom. Svi živi su padali pred crno-belima. Tim se u potpunosti transformisao, pa je odjednom zavladala pozitivna atmosfera, bilo je tu svega i svačega, od "filmskog" puta za Bolonju, preko novih pobeda protiv Crvene zvezde…

Da ne može sve da bude veselo ove sezone, dogodila se još jedna tragedija koja je do srži rastužila sve navijače Partizana. Preminuo je Duško Vujošević, čovek koji je sinonim za dominaciju Partizana. Baš u tom periodu vratio se i Žofri Lovernj, momak koji je stasao uz Vujoševića.

Baš u tom tužnom tonu je završena sezona u Evroligi, još jednom neuspešno. Pokušalo je da se preokrene sve u ABA ligi i Superligi Srbije, ali osim novih pobeda protiv Crvene zvezde, opet su doživljeni neuspesi.

Tih meseci smo mogli i od aktera da čujemo kako je zapravo izgledala ova ekipa dok je Željko Obradović bio trener jer je za Mozzart Sport sve ispričao njegov pomoćnik Hoze Marija Iskijerdo.

Na kraju, sve ono što je pozitivno bilo urađeno, posebno protiv Crvene zvezde, palo je u vodu protiv FMP Železnika u Nišu, a potom i u finalu ABA lige protiv Dubaija.

Sezona je okončana na veoma loš način. U međuvremenu se saznalo da Đoan Penjaroja ostaje na klupi na duže staze da pokuša naredne sezone da napravi nešto više sa ekipom koja bi bila po njegovom ukusu, ali istorijske knjige će pamtiti da je baš ova sezona iza nas nešto najneverovatnije što se desilo Partizanu, nažalost uglavnom malo toga je bilo lepog.

Neki bi zapravo rekli da ništa nije bilo lepo, a realno… Bili bi u pravu!

Ipak, i to je Partizan! Nikada u skladu sa realnim očekivanjima i dešavanjima!