Između oblaka i obruča: Kako se Dubai nadigrava sa kilometrima i predrasudama

Dok se u 'Koka-Kola areni' gasi svetlo i sleže utisak posle još jednog evroligaškog okršaja, prave borbe za košarkaški klub Dubai odvijaju se van parketa - u avionima, časovnim zonama i oporavku koji ne trpi grešku. Šest sati leta u jednom pravcu dovoljno je da shvatite koliku žrtvu podnosi ekipa koja pokušava da spoji Bliski istok sa evroligaškim vrhom. Od potpune nepoznanice i prvog treninga u praznoj sali, Dubai je za samo tri godine izrastao u metu najtraženijih svetskih igrača i trenera poput Ćavija Paskvala. Evo kako izgleda život i rad u klubu koji gura granice evropske košarke.

Putovati stalno na relaciji Evropa–Dubai nije nimalo lako, a u to sam se uverio i sam nakon samo jednog povratnog putovanja. Šest sati u jednom pravcu tokom noći, pa direktno na posao – u našem slučaju trening i obilazak dvorane – sutradan utakmica i sve što nju prati, a onda nazad za Beograd i još šest sati u avionu. Izmorenost je blaga reč za ono kako se posle toga osećate. A onda zamislite kako je kada to radite nekoliko desetina puta u toku sezone. To je svakodnevica igrača i članova stručnog štaba Dubaija, kluba koji zbog nepostojanja domaćeg takmičenja ligaške mečeve igra u ABA ligi, a svoje "evropske“ okršaje u Evroligi.

ULAZAK U NEPOZNATO

Ono što je moglo da se vidi i oseti na licu mesta jeste da je "Dubai Basketball" za kratko vreme napravio velike stvari. Od tima koji je osnovan 2023. godine, za samo tri sezone – bukvalno od nule – stvoreni su uslovi kojima mogu da pozavide i daleko veći i stariji evropski klubovi. Dobar uvid u to pružio je i Nemanja Dangubić, igrač koji je u klubu od prvog dana, a koji nam je pred meč sa Crvenom zvezdom ispričao kako iz prve ruke vidi sve što se događalo od njegovog dolaska.

„Prva godina je bila malo zahtevnija u smislu organizacije, ali klub je brzo napredovao i prilagodio se. Znate kako, kada prelaziš u neki klub, uglavnom imaš neki podatak ili informaciju od ranije. Čuješ se sa igračima, ljudima koji su radili tamo. Ovde to nismo imali – ulazili smo u potpuno nepoznato. Imali smo viziju, ali nisi imao koga da pozoveš da te posavetuje. Dosta stvari se u hodu rešavalo iskustvom letenja. Najbitnije je bilo to što smo mi kao igrači videli da se ljudi trude i da slušaju naše primedbe. Kad god se požalimo na nešto, oni u najkraćem roku to reše i daju nam bukvalno najbolje uslove za igru i trening.“

Nemanja Dangubić - svedok rasta KK Dubai (FOTO: Dubai BC)

Za Dangubića ali ostale iskusne evropske igrače poput kapitena Klemena Prepeliča i Davisa Bertansa boravak na Bliskom istoku nije samo sportski projekat, već i prilika za sticanje novog velikog životnog iskustva, ali i prilika za ispitivanje granica izdržljivosti i borbe protiv protivnika koja se ne vodi na parketu.

„Zahtevno je, baš. Imamo čarter, svoj avion, ali to je ogromna kilometraža i stalna promena vremenskih zona. Pazi se na svaki detalj – da li spavati ili ne spavati posle meča, da li odmah leteti... Imamo i nutricionistu koji nam daje tačan plan ishrane i hidratacije zbog dugih letova. Tu su vitamini, sitnice za koje misliš da su nebitne, a u stvari su ključne da bi bio spreman da odigraš dva ili tri gostovanja zaredom. Ritam je neverovatan: odeš na jedno gostovanje i nema te 10 dana, vratiš se na pet, odeš na drugo i već je prošao mesec. Ali biti na ovom nivou, igrati u prelepim halama protiv najboljih igrača u Evroligi – koja je svake godine sve bolja – daje ogromnu satisfakciju.“

PRIVLAČNOST ZA AMERE, ČEKANJE PUBLIKE I EL FRANŠIZE

Iako je naš borvak u Dubaiju trajao svega 48 sati, bio je dovoljan da steknemo uvidi o uslovi koje imaju košarkaši Dubaija, koji su bez preterivanja gotovo na NBA nivou. Kvalitet života je izuzetno visok, pa i ne čudi što je ovaj grad sve češće neprikosnovena destinacija za američke igrače u Evroligi.