INTERVJU – Željko Rebrača: Reprezentacija nisu večiti u Evroligi, Voša zato radi sa domaćim igračima

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Niša)

Dolazak Željka Rebrače na mesto predsednika Vojvodine najava je boljih vremena u klubu koji je poslednjih godina stabilni učesnik Košarkaške lige Srbije, uz jednogodišnji izlet u ABA 2 ligi. Sa novom funkcijom član zlatne generacije jugoslovenske reprezentacije želi da konačni proizvod bude potpuna stabilizacija Vojvodine, odnosno da srpska Atina dobije košarkaški klub za ponos.

Neće to biti nimalo lak zadatak, ali Željko Rebrača je kroz život naučio da gleda stvari sa vedrije strane. Po slovu petogodišnjeg plana, nekadašnji as Detroit Pistonsa i Los Anđeles Klipersa vidi Vojvodinu kao člana Jadranske lige i fabriku za proizvodnju igrača za najveće klubove, kao i reprezentaciju Srbije.

Dosta toga urađeno je u prvih nekoliko meseci rada. Klub je tek drugi put u poslednje dve decenije učesnik završnice Kupa Radivoja Koraća, prethodno je to bio slučaj 2021. godine. Takođe se Voša dobro kotira i na tabeli KLS, što ostavlja mogućnost da se već nakon ove sezone obezbedi plasman u ABA 2 ligu.

“Ne gledam sebe kao klasičnog predsednika, više sam onaj tip koji voli da zasuče rukave i radi. Krenuli smo sa programom koji je prezentovan u vreme kada je Miloš Vučević bio gradonačelnik, napravili smo petogodišnji plan. Ova godina je bila zamišljena kao tranziciona, pošto je ostao veliki dug“, otvara Rebrača intervju za Mozzart Sport i detaljnije nastavlja:

“U trenutku kada sam došao, dug je bio negde oko pedesetak miliona dinara. Danas smo uspeli da svedemo minus na nekih tridesetak miliona. Već smo vratili deo i radimo na tome da saniramo ostale dugove s vremenom“.

21.00: (1,85) Mega (hendikep -21,5) Vojvodina (1,85)

Koje su prve odluke koje ste doneli po preuzimanju kluba?

“Pre svega smo kao tim doneli odluku da igramo sa domaćim igračima, sledeći nam je cilj bio da postavimo mlađe kategorije, da krenemo od baze. Svi govore kako nema igrača za reprezentaciju, a da bismo mogli da ih stvaramo, moramo mnogo da radimo. Ove sezone nam je ideja bila da ostanemo u KLS, pa da naredne sezone probamo da pojurimo ABA 2 ligu. Do kraja petogodišnjeg plana hteli bismo da uđemo u ABA ligu“.

REPREZENTATIVCI SE STVARAJU U MANJIM SREDINAMA

Željko Rebrača i živa legenda Vojvodine Zlatko Bolić (©MN Press)

Na klupi imate i jednog od najmlađih trenera u srpskoj košarci trenutno - Miloša Isakov Kovačevića...

“On je jedan od najperspektivnijih stručnjaka, bio je pomoćnik Svetislavu Pešiću, vodi i pionire Srbije. Shvatio sam odmah i prepoznao da treba dati šansu takvim, mladim ljudima koji imaju potencijal i prostor da se dalje formiraju i postanu vrhunski treneri. Od početka, sa ekipom i budžetom koji imamo, napravili smo tim u kojem vlada odlična energija, gde se dobro radi i trenira“.

Kako vam se čini Miloš kao trener?

“Bio je pomoćnik Muti Nikoliću dve godine. Kada sam došao i skenirao situaciju, hteo sam da mu damo šansu, ne da zaštitim svoje du*e tako što bih doveo zvučno ime. Nego, hajde da napravimo trenera. I meni, kada nisam bio Rebrača, je neko dao šansu da to postanem. On je jako posvećen košarci, stalno je u poslu. Na njemu je da se izbori sa brojnim stvarima, prvi put vodi prvi tim, mora da pokaže da je spreman da postane vrhunski trener. Njegov sistem pokazuje neki rezultat, videćemo šta će biti do kraja sezone. Naravno da uvek postoji potreba da se pojačamo, ali želimo da vidimo dokle možemo sa ovim što imamo. Svi još učimo, uklapamo se, formiramo kroz pobede i poraze, svako u svom polju“.

Grad poput Novog Sada definitivno zaslužuje da ima jak košarkaški klub...

“U aktuelnim okolnostima uspeli smo da se izborimo za učešće na Kupu Radivoja Koraća i takmičimo sa najboljim srpskim klubovima koji imaju bar četiri puta više novca od nas. Imamo dobar pravac, pre svega platformu da možemo da vratimo košarku u Novi Sad. Grad od pola miliona stanovnika ima potrebu da gleda kvalitetnu košarku, to ljudi žele. Znamo da je poslednjih godina 3x3 dosta popularan i tu imamo neke od najboljih basketaša na svetu, generalno ljudi vole košarku, pa zašto da malo ne decentralizujemo košarku iz Beograda. Na tome stalno potenciram. Lepo je gledati večite u Evroligi, ali to nije baza, reprezentacija ne nastaje tu. Klubovi treba da dolaze kod nas i gledaju koga mogu da uzmu za dalji napredak“, nema dilemu proslavljeni as. “Novi Sad je kulturni centar, imaš gde da izađeš, ima restorana, nalazi se na Dunavu... Prelep grad da se u njemu živi, studira, radi, igra košarka... Novi Sad je u Srbiji kao što bismo poredili Majami, Njujork ili Los Anđeles u SAD. Ko ne bi došao da igra košarku u Novom Sadu? Ne govorim ništa loše protiv drugih gradova, ali Novi Sad je prelepo mesto i nudi sve mogućnosti da napreduješ i odeš dalje“

Počela je košarka da se budi u Vojvodini, Spartak iz Subotice je takođe učesnik završnice Kupa, somborski Džoker radi dobar posao...

“Pazite, Srbija od Novog Sada ka severu, moj kraj Prigrevica, Zrenjanin odakle je Dejan Bodiroga, ima mnogo mnogo talentovane dece. Ta deca treba da budu usmerena tokom razvoja ka Novom Sadu. To nije postojalo godinama. Sada smo postavili sistem i evo, kadeti i juniori se takmiče u Kvalitetnoj ligi. To je prošlo tako da nismo imali ni vremena da se posvetimo tome. Već postoje obrisi nečeg dobrog, kvalitetnog. Neću da se hvalim, ali tako je. Imamo veliki motiv, zasukli smo rukave i želimo da napredujemo. O tome najbolje govore činjenica da idemo na Kup u Niš i pozicija na tabeli KLS“.

Vojvodina i dalje nema generalnog sponzora?

“Nama definitivno treba pomoć, ako želimo dalje da napredujemo i postavimo stvari na viši nivo. To je nešto na čemu radim, želim da se prepozna ovo što mi pravimo u Novom Sadu. Ne samo ja, već ceo tim ljudi koji je u klubu. Potreban nam je generalni sponzor koji će da podrži ovo što radimo“, kaže Rebrača i nastavlja:

“Naši najveći klubovi ulažu ogromna sredstva i to je dobro jer se košarka vraća, vratili su se Željko Obradović i Duško Ivanović, igra se Evroliga... Ali, ne smemo da izgubimo bazu, da nestanu domaći igrači. Mi bismo kroz naš projekat pokušali da pomognemo da se vrate igrači reprezentaciji, klubovima. Ne govorim samo za Vojvodinu, već i za sve manje klubove u koje treba da se uloži, jer tu nastaju vrhunski igrač. Pa, Nikola Jokić je počeo iz Sombora, bio u Vojvodini i otišao u Megu, posle NBA“.

Da li vas je ta želja zapravo povukla da se prihvatite posla u Novom Sadu?

“Video sam mogućnost da prvi put postoji klub gde bismo sve ideje mogli da sprovedemo u delo. Od toga da kao savetnika imam Seada Krdžalića, profesora Dragana Mirkova, gledam da sarađujemo sa čovekom koji je radio u CSKA, Sašom Grujićem, koji je tamo postavio mlađe kategorije. Trudimo se da skupimo najbolje ljude na jedno mesto. Mladi kondicioni trener koji radi sa mnom takođe je deo priče, edukuje se i podiže. Želimo da za tri godine imamo bazu kvalitetnih ljudi koji će voditi klub, da ne plaćamo ne znam koliko para da bismo dovodili ljude sa strane, nego da verujemo našima“.

Šta se promenilo u klubu otkako ste došli?

“Dosta toga. Mala sala Spensa izgleda drugačije. Stavili smo meš okolo i odmah je lepše za oko, drugačiji je ambijent za trening. Igrači se osećaju poštovanijim i odmah daju drugačije rezultate. Ne igraju oni za ogromne pare, ali pokazuju energiju i želju da ideš gore, odmah roditelji i klinci to primećuju i svi žele da budu deo toga. Vojvodina je uz večite klub sa tradicijom od bar 70 godina. Ne smemo to da zanemarimo i zapostavimo. Zato i pričam o svemu tome sa mnogo emocija, želim da ovaj projekat uspe, bila bi šteta da ne bude tako“.

Koliko je teško sada postaviti Vojvodinu na stabilne noge, posle svih turbulentnih godina koje su čak i ukaljale ugled kluba?

“To je kao puzla, slažeš komad po komad. Mnogo je toga o čemu treba voditi računa. Grad i Miloš Vučević su mnogo pomogli. Mi sada pokušavamo da ispravimo sve ono loše što se radilo godinama. Moramo da pošaljemo novu sliku Vojvodine. Nemamo dug ka Poreskoj upravi, igrači su isplaćeni na vreme, preuzeli smo dug i od prošle sezone, igrače koji nisu isplaćeni. To takođe treba da vratimo. Gledamo da ispoštujemo sve. Promenili smo logo, opremu smo malo redizajnirali, uradili smo svlačionicu tako da igrači imaju minimalne uslove nečeg kvalitetnog. Kancelarije smo malo sredili, salu takođe“.

OKUPLJAMO NAJBOLJE LJUDE, IDEJA DA SE OFORMI SPORTSKO DRUŠTVO

Sead Krdžalić (©MN Press)

Verovatno nije jednostavno kada “ispravljate krivu Drinu“ u sistemu koji dugo nije funkcionisao na pravi način?

“Znam da slika o Vojvodini prethodnih godina nije bila najlepša. Svestan sam da moramo mnogo toga da menjamo, da budemo stalno na radaru, da svaki detalj moramo da napravimo i uradimo kako bi ljudi verovali u nas. Neću da se stalno osvrćemo u prošlost, već da vidimo kako možemo u budućnosti. Nisu na potrebni milioni i milioni para da bismo postigli ovo što smo zamislili. Dovoljno je videti šta smo postigli za šest-sedam meseci, to je dokaz da se može“.

Rekli ste da je najveći fokus na bazi, odnosno mlađim kategorijama...

“Zato sam tražio od Seada (Krdžalića) i profesora Mirkova da napravimo godišnji plan i program, da uspostavimo sistem koji će gravitirati vremenom ka prvom timu. Takođe, želim da kroz svoju akademiju Rebrača usmerim talentovanu decu ka Vojvodini. Postoji i KK Star koji je u nižem rangu, gde se klinci takođe razvijaju. Ideja je da deca rastu progresivno, da idu putanjom od Stara, preko Vojvodine, pa gde god dalje želi. Svi bi u NBA, ali nemoguće je to. Da li će biti ABA, Evroliga ili NBA zavisi od njihove posvećenosti. Na nama je da im trasiramo put za dalje, da kada dođu kod nas imaju gde da budu, da jedu zdravo, da budu smešteni, da vodimo računa u svim pravcima, da ih edukujemo, kao i roditelje“.

O tome ste takođe pričali kada ste otvarali akademiju, da decu želite da pripremite za svet odraslih, da ne uče samo o košarci...

“Da, dosta vodimo računa o psihološkoj pripremi. Govorimo stalno o NLP (neurolingvističkom programiranju), ono je bitno, jer kada vidiš nekog od 210 centimetara ti vidiš odraslog čoveka fizički, ali psihološki je to još dete. Zato treba da ga pripremiš za nešto što ga čeka, da se uhvati u koštac sa problemom, ne da ga zaobilazi. Vidim često koliko deca traže prečicu kako bi rešili nešto, to nije ispravan put. Nema lakšeg puta, pogotovo u vrhunskom sportu, a kada ih pitaš gde bi, 99 odsto ti kaže da hoće u NBA. Ako ne budu napravili nešto u karijerama, onda će bar imati životno iskustvo koje će moći da nose sa sobom iz kluba, ambijenta koji pravimo“.

Danas se košarka i sport generalno svode na kupovinu nečijeg potencijala, malo je onih koji gledaju širu sliku...

“Baš tako, vidim da se o tome ne vodi računa previše. Prodaje se potencijal, šta će neko da bude za četiri godine, a trenutno ne vredi ništa. Možda bude, možda ne bude. Dajte da mi prvo njima obezbedimo uslove da mogu da postanu to što bi trebalo, zato govorimo o psihološkoj pripremi, da nauče da komuniciraju sa roditeljima, trenerom, nastavnikom... Da se edukuju i akademski porastu. To su sve bitni segmenti odrastanja. Nisu svi predodređeni da postanu vrhunski igrači, ali svi mogu da budu dobri, obrazovani ljudi. Svestan sam da je sada drugo vreme u odnosu na ono u kojem sam odrastao, moderne tehnologije su zavladale, zato treba da povučemo deo starog sistema i uvežemo ga sa onim što nosi ovo vreme“, priča Rebrača i nastavlja:

“Stalno pominjem to, da je njihov mozak iliti softver drugačiji nego naš kad smo bili njihovih godina. Odrastaju u drugom vremenu, sa telefonima u rukama, asocijalni, zaluđeni društvenim mrežama. Hajde da im pomognemo da napreduju, da dobiju odgovor na svako pitanje. Zašto sam pomenuo sve ljude o kojima sam pričao, zato što su najbolji u svom delu. Želim da budem spona između njih. Nisam klasičan predsednik, egomanijak koji će da forsira da bude po njegovom. Svačije mišljenje uvažavam i gledamo da se svačije ideje čuju i uzmu u razmatranje“.

Sportske sekcije Vojvodine u poslednje vreme beleže rast, od fudbala, preko odbojke, do košarke i rukometa. Dugo tako nije bilo...

“Dragoljub Zbiljić je uradio mnogo za Vojvodinu, to se vidi kroz odbojku, klub igra Kup šampiona. Otkako je predsednik fudbalskog kluba počeo je da sređuje stvari. Ne može ništa preko noći. Postoji njegova inicijativa da se formira Sportsko društvo, gde bi se objedinili sve sportske sekcije. Sve da se stavi pod jednu kapu, Novi Sad to zaslužuje. Želim da to posle mene neko nastavi da vodi, ne želim da klub više propada i tone, hoću da idemo napred i uzlaznom putanjom. Zašto da ne iskoristimo šansu koju imamo sada. Oseti se nova energija. Protiv Metalca nedavno bilo je skoro hiljadu ljudi. To dugo nije bilo, ne radimo ništa veštački. Vojvodina da je u ABA ligi dolazilo bi pet do sedam hiljada ljudi. Zato moramo da imamo zdrav sistem, ne da friziramo situaciju i veštački nešto pumpamo, samo da bismo igrali najviši rang“.

To je čest problem u našem sportu, svi hoće da bude nešto preko noći...

“Zato nisam hteo da dovodim skupocene trenere i igrače, nego da uložimo gde treba i krenemo od temelja, da idemo ka gore. Ove godine nije bio plan da se napadne ABA 2, a u poziciji smo da igramo sledeće sezone tamo. Evo, nedavno je kod nas debitovao najmlađi prvotimac, Stefan Marjanović. Dečak ima 15 godina, 211 centimetara. Momak ima NBA potencijal. Na njemu je da dalje radi, da napreduje, mi smo se potrudili da mu obezbedimo uslove da ide tim pravcem. Videćemo i za Kup, da li ćemo ga voditi. Treba da imamo hrabrost, ne samo da gledamo stranu biznisa. Imamo još dvojicu-trojicu klinaca koji mogu da idu tim smerom, pa zašto im ne bismo to obezbedili. Želim da Vojvodina pravi igrače koje će Partizan i Zvezda da uzimaju, da dobijemo obeštećenje od kojeg ćemo kasnije da živimo. Na kraju svega ti momci treba da budu materijal za reprezentaciju“.

IMAMO IGRAČE SA POTENCIJALOM ZA EVROLIGU I NBA

Reprezentativac iz redova Vojvodine – Dušan Beslać (©MN Press)

Vojvodina u svojim redovima ima Dušana Beslaća, koji je stalno na radaru selektora Svetislava Pešića?

“Njega treba da pohvalim. Najbolji je igrač KLS, Pešić ga je zvao u reprezentaciju. Sedeli smo desetak puta i pričali, on mi sada govori kako prepoznaje sve te situacije o kojima smo polemisali. Rekao sam mu odmah da ga treba staviti u pravi sistem, jer je posvećen, radan, vredan. Sada mnogo lakše igra, kad je počeo da shvata neke stvari. On vredi mnogo više, ali ne mogu ja da mu otvaram oči, mora i on sam da shvati neke stvari. On mora da probija granice. Siguran sam da može da igra u reprezentaciji, Evroligi ako nastavi da radi kao sada. I još više. Leđna tehnika, igra licem... Ima 25 godina, može još mnogo da napreduje, čim je postao najbolji igrač KLS zvao ga je Pešić u reprezentaciju. Dosta mu prija Milošev sistem, ponosan sam na njega koliko je promenio stvari kod sebe“.

Da li vam je u svemu možda krivo što u Nišu ipak nećete odmeriti snage sa Partizan Mozzart Betom ili Crvenom zvezdom?

“Nije nam krivo. Medijski bi nam verovatno dosta značilo, ali želimo svakako da pokažemo da smo zasluženo došli tu gde jesmo. Mega je odlična ekipa, videćemo šta možemo da uradimo. Mnogo je kvalitetnija od nas, mi ćemo se potruditi da joj maksimalno otežamo prolaz dalje. Nikad ne znaš u Kupu šta može da se dogodi. Imamo želju da se takmičimo, želimo da se prezentujemo u najboljem svetlu, zaslužili smo da dobijemo šansu“.

Pričali ste da je potrebno da se košarka decentralizuje. Dugo je tema polemisanja kako su se brojni košarkaški centri u Srbiji ugasili, ali sada izgleda kao da se budi nova nada?

“Meni je drago što to vidim. Evo, Spartak u Subotici takođe ulaže i radi da se oporavi, Džoker ulaže mnogo. Vršac je počeo da se vraća polako, mada ne znam kakva je situacija tamo, tu su Tamiš, Borac odavno, Kragujevac može da se podigne još više. U tim malim sredinama se kriju novi Jokić, Divac, Bodiroga... Razumem priču da su Zvezda i Partizan reperi i da treba da gledamo Evroligu, ali rad sa mladima zavisi od manjih sredina. Zato treba da ulažemo u trenere i klubove, jer oni tamo rade za jako malo ili gotovo ništa“.

Kako vam trenutno izgleda košarkaška Srbija, kada isključimo petorku klubova koji igraju najviši rang ABA lige?

“Ne izgleda sjajno, zato što se izgubio sistem koji nas je krasio. Španija je od nas uzela to pre više od 20 godina i evo gde su sada. Ko je mogao da očekuje pre dve decenije ovo što se dešava? Niko nije razmišljao o tome previše. Španija je uložila mnogo u košarku i sada joj se to višestruko vraća. Mi to treba da vratimo, ako želimo da vratimo Srbiju gde je bila. Od minulog rada ne može da se živi, od osamdesetih i devedesetih ... Iskustvo iz tog perioda može da se prenese, ljudi su tu koji to mogu da urade“, odgovara predsednik Vojvodine i dodaje:

“Jedna od stvari koje sam uradio kada sam preuzeo Vojvodinu bila je da sednem za isti sto sa školicama košarke u Novom Sadu. Ne želim da živimo svi u istom gradu, a da niko ni sa kim ne priča, kao što je bio slučaj. Hteo sam da napravimo neku vrstu saradnje, ako im grad pomaže, da napravimo sistem u kojem bi klinci gravitirali ka Vojvodini u dogledno vreme. Škole bi za to dobile potrebnu pomoć, a ako nešto urade u karijerama i odu u najveće klubove, da dobiju i adekvatnu kompenzaciju, kako bi i one mogle da žive i stvaraju dalje. Da se ne radi u prazno. Vojvodina treba da bude krovna ekipa u gradu, da tako ide putanja igrača. Naravno, želim da se taj dogovor postigne na adekvatan pravni način, da ne bude sve samo na reč“.

Kakva je bila reakcija škola?

“Napravili smo pozitivne pomake, ali moramo još mnogo da radimo. Želim da spojim ljude, ne da ih razdvajam. Postoje ljudi koji znaju neke stvari oko funkcionisanja škola bolje od mene, moje je da probam da pomognem sa drugim stvarima. To bi trebalo svi da rade. Ne postoji čarobna formula, ne izmišljam toplu vodu, već su činjenice. Potencijal je ogroman“.

RODITELJI PRAVE MEDVEĐU USLUGU DECI, NEMA REZULTATA PREKO NOĆI

Željko Rebrača (©Star Sport)

Kako objašnjavate tezu da su domaći igrači skuplji od stranaca i da se zato klubovi, čak iz nižih rangova, okreću ka onima sa strane?

“Zato što smo u svetu poznati kao zemlja košarke, kao zemlja koja ima veliki kvalitet i potencijal. Promenile su se neke stvari, Amerikanac kada dolazi kod nas, on je tamo jedan u brdu igrača koji nemaju gde, zato i koštaju manje. Nas ima manje, ali dolazimo iz sredine koja živi košarku. Šta je tu poenta? Ti koji dolaze sa strane za manje para, njima je sportski motiv osnova, žele da se probiju, da dobiju šansu, posle čega će naplatiti uloženi rad. Gledajmo sada Lesora u Partizanu, koliko će da vredi posle ove sezone? Mnogo više nego kada je došao. E, to treba da postavimo i u najnižim klubovima, da igrači žele da se bore, da izgaraju da dobiju šansu, da posle naplate rad i trud. Tako smo i mi radili kada smo bili mlađi, sportski motiv je bio iznad svega. Danas uzmeš 100 klinaca, ako prođe 10 imaš interes. A, mnogi od njih samo propadnu kasnije“.

Zašto je tako?

“Roditelji prave medveđu uslugu svojoj deci, jer pokušavaju kroz njih da izađu iz svoje neke materijalne situacije. Pokušavaju da uzmu odmah pet, deset ili dvadeset hiljada evra, ne gledaju dete i koliko može da ostvari u određenom periodu. Niko ne želi da čeka. Gde ste videli rezultat preko noći? Svi bi hteli sada i odmah, daj pet hiljada, sve je manje strpljivih koji bi radili tri godine i uzeli tipa 100.000 evra...“

Suštinski, ljudi su zaboravili na “krvavi“ rad...

“Ko još veruje da će sa tri sata timskog rada napraviti nešto veliko? To je nemoguće. Dajte mi jednog ko je to uspeo. Nema šanse... Ako sebi postaviš sportski cilj, na primer da igraš u Zvezdi ili Partizanu, da budeš reprezentativac, onda moraš da radiš mnogo da bi dostigao to. Da uložiš sebe mnogo više od ostalih, da radiš cele godine na sebi. Da treniraš kao manijak. Nećeš u večitima ili Realu, Barseloni biti plaćen 100 evra, nego ćeš dobiti novac adekvatan svom zalaganju. Danas bi svi da žive od košarke, ali ne možeš tako da razmišljaš. Mnogo je klinaca koji se samo pojave i nestanu. Nema više majndseta kakav su imali Đorđević, Bodiroga, Danilović... Igrali smo po deset sezona u regionu od 80 do 100 odsto. Dugi niz godina. To je sve rezultat rada. Jokić kada dođe u Sombor, razbija se od rada. On je aerobno jedan od najspremnijih igrača na svetu, može da istrči dve utakmice komotno. Nije to što je napravilo palo sa neba, nema čarobni štapić. Možda on ne izgleda vizuelno kao neko sa izvajanim telom, ali može da trči koliko hoćeš. Svi vide samo ono na površini, malo ko zna sve što se dešava iza scene. Ne znam drugačije da objasnim, možda ponekad zvuči grubo, ali današnje generacije su takve, razmažene. Svi očekuju sve i odmah. Ne ide to baš tako. Moraš da imaš i malo sreće u svemu, a sreća se zaslužuje“.

Poslednjih godina smo svedoci da se u srpsku košarku vraćaju ljudi vrhunskog kvaliteta. Željko Obradović, Svetislav Pešić i Duško Ivanović kao treneri, Nikola Kalinić se u zenitu karijere vratio u Srbiju, sada i Nemanja Nedović...

“To je sve dobro, jer nove generacije imaju na koga da se ugledaju. Mogu da gledaju najbolju klupsku košarku u svom dvorištu. Nekada je liga stare Jugoslavije bila najjača u Evropi, sada opet imaš koga da gledaš, da vidiš idole. Evo, Partizan ima prosek 17.000 gledalaca, prelepa atmosfera, svi žele da budu deo takvog spektakla, da njima skandira toliki broj ljudi. Zato to za mladog igrača treba da bude motiv više. Nemam ništa protiv stranaca, ali ne možemo da godinama unazad gledamo toliki broj stranaca u startnim petorkama večitih“.

Kako je došlo do toga?

“Zato što nemamo dovoljno kvaliteta kod nas da ispoštuje potrebe Evrolige. Zato i moramo da se menjamo. Mi volimo košarku, poznajemo je u dušu, igranje u Srbiji nosi određeni stres, pogotovo u najvećim klubovima. Igrati pod takvim pritiskom nije lako, ali tu se rađaju šampioni. Kada pokažeš pred 24.000 ljudi možeš da promeniš nešto, kao što je Sale Đorđević promenio za Partizan i doneo evrotitulu. Svi mi koji smo igrali na vrhunskom nivou imali smo prelomne tačke, to mladi treba da znaju“.

Već neko vreme postoji strah da nećemo imati naslednike Nikole Jokića, Vasilija Micića, Bogdana Bogdanovića...

“Ne vidi se na horizontu taj kvalitet, ali to znači da moramo da zasučemo rukave i da radimo, mnogo da radimo. Gledajte kako živimo danas, koliko se gradi na sve strane, ne ide to samo od sebe, nego je neko povukao da bi se nešto pokrenulo. Tako i mi treba u košarci. Moraš nekog da uzmeš, zaključaš u salu i radiš sa njim sedam sati dnevno. Sad, pitanje je ko taj dril može da izdrži. To je prirodna selekcija. Znam talentovanije od mene, pa nisu uspeli, ali i one koji su bili manje talentovani, ali su gazili dok nisu dohvatili to što su hteli“.

KUP RADIVOJA KORAĆA - ČETVRTFINALA

Sreda:

18.00: (1,85) Partizan Mozzart Bet (hendikep -39,5) Spartak Subotica (1,85)

21.00: (1,85) Mega (hendikep -21,5) Vojvodina (1,85)

Četvrtak:

18.00: (1,85) Crvena zvezda (hendikep -28,5) Borac Mozzart (1,85)

21.00: (1,85) FMP Železnik (hendikep -23,5) Metalac Valjevo (1,85)

POLUFINALE

Petak u 17.00 i 21.00

FINALE

Subota u 21.00