INTERVJU – Željko Rebrača: Nema srpskoj košarci napretka bez jake domaće lige

Zavesa na regionalnu ligu spuštena je uz potpunu dominaciju srpskih klubova. Tituli Crvene zvezde u elitnom i peharu subotičkog Spartaka u drugom rangu takmičenja dodajte Partizan Mozzart Bet i Vojvodinu u finalima, Megu u polufinalu ABA i Zlatibor u četvrtfinalu ABA 2 lige.

Dok su naši klubovi obeležili maltene celu sezonu regionalnog takmičenja, Superliga je svedena na margine uprkos velikim ulaganjima i činjenici da klubovi iz Košarkaške lige Srbije počinju da dižu kvalitet. O statusu domaćeg prvenstva govorio je i direktor FIBA Lige šampiona Patrik Komninos tokom nedavnog Fajnal fora u Beogradu, rečima da je “konfuzno ispratiti zbog formata takmičenja“.

Gotovo neverovatno zvuči da Srbija kao svetski vicešampion i košarkaška sila, zemlja iz koje dolazi najbolji košarkaš planete, nema jaku domaću ligu. O korenitim promenama se poslednjih meseci sve glasnije priča, pokretač inicijative je selektor Svetislav Pešić, a u smiraj sezone glas je digao i nekada trofejni as, danas predsednik Vojvodine Željko Rebrača.

“Srbija mora da ima jaku nacionalnu ligu“, otvara Rebrača glasnom porukom intervju za Mozzart Sport i dodaje:

“Jedina smo zemlja u Evropi koja nema nacionalnu ligu, a spadamo u tri do pet najjačih košarkaških sila u svetu, uzimajući u obzir sve što smo dali i medalje koje smo osvojili. Nije normalno da mi nemamo prvenstvo. Da li se mi pravimo ludi ili šta, ne znam. Narušavamo integritet, naš nacionalni sport, nas kao Srbiju. Razumem da je trenutno ABA liga trenutno najjača u regionu, ali ko su učesnici te lige? U ABA ligi nema najjačih ekipa“.

Na šta tačno mislite?

“Vojvodina je bolja od, neću da kažem polovine, ali nekoliko klubova iz ABA lige. I ne može da bude deo iste. Zašto? Zbog nacionalnog ključa. To nije u redu, sporno je. Potrebno je da imamo jaku nacionalnu ligu i iz nje da idemo u Evroligu, Evrokup, FIBA Ligu šampiona... Mi sada već imamo mogućnost da igramo Ligu šampiona uz specijalnu pozivnicu. Da li su naši klubovi spremni za to? Nisu. A, ponuda ima, konkretno govorim za Vojvodinu. Želim da vidim večite da igraju u Novom Sadu i Subotici, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Valjevu, Zlatiboru... Da naša deca gledaju Zvezdu i Partizan. Poštujem region, pa neću nikog da pominjem. Da nam u Spens dođu Zvezda ili Partizan, na tribinama bi bilo 10.000 ljudi. To želim da vidim. Kako će kasnije regionalna liga da bude koncipirana, ne znam“, priča prvi čovek Vojvodine i nastavlja:

“Mi stalno jurimo ono 'jugoslovensko'. Malo sam grub u izlaganju. Da li ćemo da imamo šest, sedam, deset ili dvanaest klubova u ABA ligi... Najbolji moraju da budu tu. Iz Evrolige nemamo dokument po kojem se garantuje direktno učešće u Evroligi, već postoji specijalna pozivnica. Razumem večite da žele da igraju Evroligu jer jačeg takmičenja od tog nema. Ali, tu je i Liga šampiona koja je takođe jaka. Pa, pogledajte Unikahu koja je osvojila trofej i sada je ispred Reala i Barselone u ACB ligi“.

Šta predlažete?

“Hajde da vidimo šta je interes Srbije. Večiti kao dva najveća kluba treba da nađu donju granicu za pomirenje, zbog srpske košarke. Mora da postoji crvena linija koja je bitna za Srbiju. Večiti su motori klupske košarke u regionu, sa visokim budžetima. Meni je drago zbog toga i vidim da država ulaže mnogo. Priča se o državnim projektima, a sport u Srbiji je državni projekat i ne znam zašto pričamo samo o jednima ili drugima u tom kontekstu. Da li predsednik voli košarku i ulaže u sport? Da, voli i ulaže. Sad, da li ta ulaganja dolaze direktno od države ili su sponzori državne ili privatne kompanije, nije važno. Srpski sportisti su maksimalno motivisani da napreduju i rade. Pa, samo za olimpijsko zlato nagrada će biti 200.000 evra. Uloženo je mnogo novca u pripremu olimpijaca. Naša dva najveća kluba imaju 20.000.000 evra, gledamo najbolju moguću košarku. Ne pričam politički, pričam iz ugla sporta. Srbija je svetska sila u košarci, a sami sebe diskreditujemo i bežimo od nekih stvari. Potrebna je kvalitetna domaća liga, pa rang ispod toga u kojem će da igraju naši mladi igrači, da se kale za prvi tim“.

"HAJDE DA POMIRIMO KLUBOVE, VEČITI TREBA DA SPUSTE LOPTU"

Željko Rebrača (©ABA liga – Dragana Stjepanović)

Rekli ste da večiti moraju da pronađu donju granicu, da bi se pomirili zarad srpske košarke. Da li mislite da je to moguće?

“Treba da postoji mir, dobra volja. U ovom momentu to ne postoji, nemamo šta da uvijamo. Zato i želim da menjamo nešto, da se ne rade stvari iz sujete i ega. Hajde da pomirimo klubove, zašto mora da bude toliko ostrašćenosti? Čelnici Partizana i Zvezde treba malo da spuste loptu. Znam da je to mnogo teško, zbog stvari koje su se dešavale. Ne želim o tome, već da svi imamo zajednički cilj, a to je srpska košarka. Pristup želje za dogovorom je neophodan. Da želiš negde da stigneš. Postoji kapacitet za promene, da se priča o pomirenju“.

Mnogo se toga izmenilo u odnosima večitih od vremena kada ste vi bili košarkaš...

“Nisu bile takve relacije kada sam bio u Partizanu. Znam kakav sam odnos bio sa Delijama, postojalo je uzajamno poštovanje. Znam da su sada klinci uzbuđeniji, napaljeniji ili šta već, ali ostani dostojan u pobedi i porazu, ne mrzi drugog zato što voliš jedan ili drugi klub. Uvek će biti peckanja, to je normalno. Preko nekih granica ipak ne sme da se ide. Imamo mogućnosti, hajde da idemo ka tome, jer nam se u suprotnom ne piše dobro. Ne vidim da će za pet godina biti dobra situacija ako nešto ne uradimo. Neću da budem negativan, već optimista. Kada budemo svi zajedno išli u istoj koloni, biće nam svima bolje“.

Selektor Pešić je već nekoliko puta slao upozoravajuće poruke da će nam za nekoliko godina biti uspeh kada odemo na veliko takmičenje, ako se nešto ne promeni...

“Tako je, neće nas biti za pet godina ako ne reagujemo. Potrebno je da imamo pet sredina u koje ćemo da ulažemo kako bismo dobijali nove reprezentativce. Nećemo ih imati kada nam odu Jokić, Bogdanović, Micić... Nama ostaju Topić, Jović... A potrebni su nam vrhunski košarkaši, zato moramo da vratimo centre koji su nestali. Srbija ima mnogo talentovane dece i dobre, odlične trenere, zato moramo da imamo i adekvatne uslove u kojima će sa njima da se radi. A ne da stalno pričamo kroz neke izveštaje i objašnjenja. Smeta mi to. Ne želim to da gledam, neću da budem ostrašćen, ne želim da stvaram negativnu energiju“.

Jasno je da nije sve u večitima, da su potrebni i drugi klubovi...

“Zvezda i Partizan treba da budu zadovoljni sa tim koliko se ulaže u njih. Vidimo da je Arena stalno puna, to je slika koju želim da šaljemo u svet. Novi Sad, Subotica, Sombor, Zlatibor, Kraljevo, Valjevo, Kragujevac... Svi ti centri su potrebni Srbiji, ne možemo o tome da ćutimo. Potreba je da imamo decu koja će tu da rade individualno svakog dana, pre podne i popodne. Kako da postanu dobri igrači, ako ne rade? Ne može da se postane vrhunski kalibar bez velikog rada, džaba. Gledamo sada kako se košarka menja, utakmice se igraju na LED terenima, a mi stojimo i gledamo kako drugi idu napred“.

"DUBAI ČIST BIZNIS, NIJE SPORTSKI POSTOJANJE NACIONALNOG KLJUČA"

U kontekstu svega što ste rekli, može li da se zaključi kako Srbija nije dobila šesti klub u ABA ligi sa Spartakom, nego izgubila sedmi u Vojvodini?

“Tako je. Zato i ne mogu da prihvatim da Vojvodina ne može da bude član ABA lige, iako smo bolji od skoro pola ekipa. Imamo bolji budžet i bolju organizaciju. Nije sportski ni to što postoji nacionalni ključ, nije u redu jer nije dobro za Srbiju. Jesam emotivan, ali mi smo svi u klubu ljuti zbog ove situacije“. 

Hajde da povežemo ovu situaciju sa ozvaničenim potpisom Dubaija u regionalnom takmičenju. Da li smatrate nepravdom da se njima omogući ulazak, a da postojanje nacionalnog ključa ne dozvoljava Vojvodini promociju u viši rang?

“Razumem da je biznis i da su pare u pitanju, da se ne lažemo suština je u parama. Dubai će dati pare i svi će biti zadovoljni. Da li je to fer prema nama? Nije. Niko ne gleda nas. Mi noćima ne spavamo već dve godine, jer u drugi najveći grad Srbije pokušavamo da vratimo košarku. Sve što smo dosad uradili je neverovatan posao. Zato mi ovo nije okej, nije pošteno. Može bilo ko da dođe i priča sa mnom na tu temu. Ne znam da li će sada biti nezadovoljnih u regionu zbog mojih komentara, ali me i ne zanima. Biće verovatno kritika, a samo želim dobrobit srpskoj košarci. Sa svima sam okej, sa svima želim da pričam, moramo da promenimo pristup ako želimo da menjamo stvari i izbegnemo da ostanemo u ovom modu, ostrašćenom, negativnom, punom naboja, besa“.

Takva je energija u regionu, a pre svega kod nas.

“Sve je ovo dobronamerna kritika, pre svega za Srbiju, ne zlonamerna. Želim da napredujemo, da imamo jaku ligu. Svako neka vodi računa o sebi, moja je ideja da doprinesem napretku srpske košarke. Neću da dolazi po 500-1.000 ljudi u dvoranama po regionu kada igraju Zvezda i Partizan, nego da bude 10.000 kod nas. Ljudi imaju želju da gledaju košarku u Novom Sadu. Umesto da gledamo sebe, stalno gledamo dalje, šire. Nama fali liga sa 10-12 jakih klubova. U regionu ulaganja imaju samo Budućnost i Cedevita, pored večitih. Neću da pominjem klubove koji nemaju ni deo onoga što mi imamo. Zato i pitam – zašto skačemo sebi u usta? To nije sportski, pogotovo zbog toga što se nikad više novca nije uložilo u košarku. Pitam se zašto ne pokušavamo da dovedemo nazad najkvalitetnije srpske igrače, Micića ili Milutinova, na primer? Hoću naše igrače. U redu su stranci, moramo da se pokrijemo jer realno nemamo toliko kvaliteta za nivo Evrolige. Ali, šta je sa našim igračima koji su u inostranstvu? Koliko vidim, sada ima uslova da se oni vrate“.

Kako gledate na Pešićevu borbu za jaku srpsku ligu? Priča se o tome da profesionalna liga kreće 2025. godine.

“Iskreno, želeo bih da vidim taj projekat, jer ga još nisam video. Kažu da postoji, pa zašto ne izađemo sa tim u javnost i ne podrže ga košarkaška imena. To treba da se uradi što pre, da se 'gura', da bude nacionalni interes... Da se podigne nivo uslova za rad naših trenera i dece, zašto da dajemo okolo? Hajde da vidimo šta je ideja, plan. Neka bude sve pod okriljem Košarkaškog saveza Srbije. Potrebno je da imamo jak KSS, pod čijom kapom će da bude domaća liga. Zašto da ne vidimo tu Igokeu i Borac iz Banjaluke? Ako može da se uobliči i tako napravi, zašto da ne, to su isto srpski klubovi“.

Svakako, trenutna slika nije dobra. Nama se Superliga svela na dve nedelje takmičenja.

“Pre svega mi nije normalno da pet klubova koji igraju ABA ligu, nisu u KLS. Superligu, ovakvu kakva jeste, niko nije motivisan da igra, jer se organizuje 'pro forme'. Od korone ABA 2 igramo maltene stalno pred praznim tribinama. Jedina dva slučaja kada su tribine bile pune su oni kada su se 'baloni' igrali u Novom Sadu i Subotici. Šta to govori? Da treba da gledamo naš interes i menjamo stvari“.

Definitivno nije normalno da gledamo Superligu u ovom obliku...

“Baš zbog toga mi nije jasno zašto ne poštujemo sebe više, zašto ne poštujemo našu košarku i sve što smo uradili? Sami sebe ponižavamo. Ako ne poštujemo sebe, ne znam zašto očekujemo da će nas drugi poštovati. A, osvajali smo tokom devedesetih medalje u uslovima koji su bili nenormalni. Nama je bronza 1999. godine bila katastrofa. Nosioci smo košarke u regionu, imamo najboljeg igrača na svetu, bili smo drugi prošle godine na planeti. Ne mogu više da ćutim. Igrao sam košarku 20 godina, bio u najboljim klubovima, osvajao najveće trofeje i medalje, radio sa najboljim stručnjacima... Možda zvuči prepotentno, ali tako je“.

"SUDIJSKA ORGANIZACIJA MORA DA SE MENJA"

Željko Rebrača (©Star Sport)

Kako gledate na sezonu Vojvodine u ABA 2? Stigli ste do finala, tamo je Spartak odneo pobedu u dvomeču...

“Treba da budemo ponosni na finale ABA 2 kao zemlja, pošto smo imali dva naša kluba u borbi za trofej. U Novom Sadu 6.000, u Subotici 4.000 navijača. Prelepa atmosfera u Spensu, ne sećam se da je dvorana u skorije vreme bila toliko popunjena, a vidim i da je Spartak proširivao svoje kapacitete“, kaže Rebrača i dodaje:

“Ono čime ne možemo da budemo zadovoljni je sportski, košarkaški deo finala. Nismo uspeli da osvojimo trofej i žalimo zbog toga. Ipak, gorak ukus ostaje zbog suđenja, za koje smatram da nije bilo na nivou, čak ispod svih kriterijuma“.

Zašto tako kažete?

“Nisam čovek koji traži alibije kod sudija, to nisam radio ni ranije. Uvek sam radio ono što je do mene. Ako sudije budu pet ili deset odsto u nekom pravcu, mi ćemo da uradimo sve da budemo bolji od toga. Ljudima u klubu sam takođe rekao da ne tražimo alibi u sudijama, ali ovo nisam mogao da prećutim jer je napad na moju inteligenciju. Neke stvari navijač ne može da vidi, ja jesam“.

Šta?

“Stvari koje nisu košarkaške i nisu mi prijale. Zbog toga sam isključen sa utakmice. Tada sam i otišao do zapisničkog stola da kažem kako to nije način i da ne mogu da prihvatim šta se desilo... Znam koliko smo toga uložili kako bismo došli do finala, a onda da se tako odlučuje pobednik. Moram da kažem i da moje ponašanje ne opravdavam, nije za primer, ali nisam mogao više, morao sam da 'isečem' tu energiju, da probam da vratim svoj tim i suđenje u neku normalu“.

Dosta je diskusije bilo o sudijama u poslednje vreme.

“Sudijska organizacija mora da ide na viši nivo i da ide u nekom drugom pravcu. Reforme su neophodne, da bi stvari bile bolje. Mnogo se priča o suđenju, a premalo o samom finalu. Hajde da pričamo o 10.000 ljudi koji su došli na tribine, o prazniku košarke u oba grada... Ne mogu da prihvatim ono što se desilo i smatram da moraju korenite promene da se naprave u tom delu“.

Srpska i regionalna košarka su došle u poziciju da se maltene pre svake velike utakmice najviše priča o tome ko sudi, a ne ko igra i kvalitetnim potezima...

“Moramo to da menjamo, da idemo po ugledu na NBA ili neku drugu jaku organizaciju. Tamo su sudije sankcionisane za nešto loše što urade. Mnogo para se ulaže danas u košarku, pogotovo u Srbiji. Finansiranje oba ranga ABA lige 80 odsto dolazi iz Srbije. Vidimo koliko su Zvezda i Partizan uložili. Zato nivo suđenja mora da ide na viši nivo, mnogo smo postali ostrašćeni. Fokus na košarku, ne na sudije i ono što se dešava oko terena. Nivo suđenja nije zadovoljavajući. U Novom Sadu smo imali 6.000 ljudi, a kada sam došao bilo je njih 50 na tribinama. Posle Crvene zvezde i Partizana ne znam ko je toliku posetu imao u regionu. I to mora da se poštuje. U suprotnom ljudi neće dolaziti na utakmice, neće da gledaju te stvari“.

Ista je priča bila i pred finale ABA lige, sudije su takođe bile u prvom planu.

“Ako Partizan i Zvezda imaju budžete od 20.000.000 evra, ne može nivo organizacije da bude drastično niži. Ne želim da stajem ni na jednu stranu, samo smatram da moraju da se naprave korenite promene. Nezadovoljni jedni, nezadovoljni drugi. Isto i kod nas. Spartak ima mnogo veći budžet od nas, mi smo došli do finala i ne želim da neke sudijske odluke rešavaju. Možemo da pričamo greškama i prepoznajem ih, igrao sam košarku toliko dugo i znam kako je to. Mi ne pričamo o velikim utakmicama, nego o stvari koje sa tim nemaju direktnu vezu“.

Po vašoj reakciji, reklo bi se da je dugo to stajalo u vama.

“Okej, jesam ljut i besan, razočaran i mnogi će sada da prokomentarišu kako nismo mogli da uđemo u viši rang i sada se žalimo. Jeste, u pravu su, to svi radimo. Ali, kada malo zagrebemo površinu videćete da mnogo toga nije okej, a želimo da fokus bude na košarci. Pa, hajde da stvarno uradimo nešto da se stvari promene“.

Što se Vojvodine tiče, ako izuzmemo izgubljeno finale ABA 2 lige, sezona može da bude i te kako zadovoljavajuća?

“Pre dve godine, kada smo počinjali ceo projekat, plan je bio da se uđe u ABA ligu kroz pet godina. Postigli smo da se stvari dešavaju organski. Kada sam došao u Vojvodinu suočavali smo se sa mnogo problema, pre svega finansijskih i tu moram da zahvalim ljudima koji su bili uključeni u sve ovo, od sponzora, preko Bojana Terzina, Bojana Radojevića, Bojana Galića, do Miloša (Vučevića) i predsednika Srbije... Dragoljub Zbiljić nam je takođe mnogo pomogao kao predsednik SD Vojvodina. MTS kao generalni sponzor. Takođe bih istakao Galens, Tehnounion, Vega IT... Triglav nam je takođe jako pomogao, DDOR Novi Sad, Grad Novi Sad, firme koje su jako posvećene tome da vratimo košarku u Novi Sad. Prepoznali su momenat, da Vojvodina treba da ide na viši nivo, da napreduje i da se košarka vrati u Novi Sad“.

Trofej je u klupskim vitrinama...

“Da, osvojili smo KLS, igrali finale ABA 2 lige, gde nam je u oba slučaja najveći rival bio Spartak. A, gde je Novi Sad bio pre dve godine? Dug 60.000.000 dinara, Vojvodina nije postojala na mapi. Došli smo na inicijativu tadašnjeg gradonačelnika Miloša Vučevića, on je inicirao da se krene u proces oporavka kluba. Nismo hteli odmah da tražimo pare, nego da vidimo kako organski možemo da pokrenemo stvari, da napravimo neki rezultat pa da onda radimo dalje. Tek u ovoj sezoni smo dobili MTS kao generalnog sponzora. Nisam izmišljao toplu vodu, nego smo skupili dobre ljude, spremne da rade. Napravili smo neki rezultat, vratili smo dug i opet imali prostora da skrojimo kompetitivan tim, sa kvalitetnim igračima. To niko ne može da nam uzme. Želimo da se pohvalimo, jer imamo zbog čega“.

Novi Sad se probudio, što je najvažnije.

“Meni je Novi Sad najlepši grad za život i igranje košarke. Kao Majami. Stvarno je tako. Prelep grad, sa infrastrukturom, kulturnim znamenitostima, restoranima... Evo, stranci koji su igrali ove sezone za nas obožavaju Novi Sad“.

Miloš Isakov Kovačević i ekipa su uradili veliki posao, a kakvi su dalji planovi za klub?

“Sada analiziramo sve što smo uradili. Sa većim ulaganjima moramo da sagledamo širu sliku i vidimo gde želimo da budemo. Miloš je mlad trener, ovo mu je druga godina bila u vođenju prvog tima. Uradio je dobar posao, imao je ekipu koja je bila predviđena za tako nešto. Njemu nedostaje iskustva u nekim drugim sferama. Košarku voli, zna i poznaje, ali tek treba da dođe i bude spreman da primi to znanje. Videćemo još u kojem pravcu ćemo ići, ali svakako možemo da budemo zadovoljni jer smo mnogo toga postigli. Sada želimo da podignemo lestvicu još više u svim aspektima“.

"IZ PRIČE SA JOKIĆEM SHVATAM DA IMA OGROMNU ŽELJU DA IGRA"

Nikola Jokić (©Star Sport)

Možemo malo i o reprezentaciji Srbije. Olimpijske igre se iščekuju sa posebnom pažnjom, kao i to da li će Nikola Jokić igrati...

“Gledao sam kako su ljudi reagovali na Nikolin odgovor. Gledajte, kada te neko pita posle sedme utakmice, u onakvom naboju emocija i adrenalina... Ne znam šta su očekivali? Iz onoga što sam pričao sa njim, znam da ima ogromnu želju da igra za reprezentaciju i očekujem da će da igra. Ne smemo da budemo mnogo ostrašćeni prema njemu. Razumem deo patriotizma, bio sam igrač i davao reprezentaciji. Hajde da pomognemo Nikoli. Pazite, razumem ga kao igrač kroz šta prolazi, igrao je napornu sezonu, mnogo je to utakmica. Prošlu sezonu završio je polovinom juna. Nije opravdanje, ne želim da ga opravdavam, nego da ga sačuvam“, zastao je na trenutak Rebrača, pa nastavio misao:

“Siguran sam da on prošlog leta ne bi došao u reprezentaciji na nivou na kojem je bio u finalu NBA. Bio je mentalno i fizički potrošen. Sada očekujem od njega da dođe, ima dovoljno vremena da se odmori i verujem da ćemo biti u najjačem mogućem sastavu“.

Pokazalo se ranije da nije najjači tim uvek i kadar za medalju.

“Mnogo zavisi od hemije unutar tima. Imamo neverovatan potencijal, ali je pre svega hemija bitna. Videli smo ekipe što se tiče imena da budu sjajna, ali ne igraju tako dobro zajedno. Bio sam deo takve ekipe 2005. godine, pa nismo ništa uradili. Na papiru smo bili tim za medalju. Reprezentacija je sklop raznih okolnosti, od igrača, do hemije u timu. Sve zavisi od momaka, koliko su spremni da se podrede timu kada dođu na pripreme i kada krene prvenstvo. Ne smemo da ulazimo u velika takmičenja sa razmišljanjem kako će da ih čeka 'balkon'. Taj 'balkon' je rezultat svega što se desi pre toga. Igrači moraju da zaborave to, vidim da posebno mladi samo pričaju i razmišljaju o tome, a nisu još otišli na Kopaonik da se spreme. Ništa se ne podrazumeva, moraš mnogo da radiš“.

Zato i ne treba unapred razmišljati da je medalja osvojena, nego da se zasuku rukavi i mnogo radi.

“Ako naša reprezentacija bude imala takav pristup, možemo da očekujemo mnogo. Pogledajte šta se desilo prošle godine, kada je ekipa ispraćena bez velikih očekivanja, pa je došla do finala. Imamo kapacitet, igrače koji su željni dokazivanja. Koliku je energiju dao Avramović prošlog leta. Bogdanović je vođa, ogroman radnik. Sve su to sjajni momci. Sa Jokićem Srbija dobija dodatnu težinu i možemo da uradimo sve. Zato moramo da im pomognemo, da se osećaju sigurno, ne da ih osuđujemo. Otkako imamo društvene mreže, svako ima pravo glasa. Imamo 7.000.000 selektora. Komentari su uglavnom negativni, mada ima i pozitivnih, daleko od toga. Ne smemo da imamo stav da napadamo momke posle prvog poraza, saplitanja, nego da ih podržimo. Nikoga da ne ponižavamo, nego da podržimo. Sportistima nije lako kada izgube, tuga je emocija koja je teška, jaka, ali je potrebna da bi postao bolji. Kroz poraze se uči i diže na sledeći nivo“.

Zaključak svega je da treba da se ujedinimo u podršci zarad daljeg napretka.

“Ako se ujedinimo, možemo sve. Specifičan smo narod, talentovan. Ovo je zemlja dobrih ljudi, domaćina, kvalitetnih osoba sposobnih za sve. Ima nas tako malo, a bili smo prvaci maltene u svim timskim sportovima. Šta to znači. Imamo određeni kvalitet. Da li je to zbog prostora na kojem živimo ili svega što nas je ojačalo kroz vekove... Jak smo karakter, umemo da idemo u pravom smeru, ali i da budemo destruktivni“.

Za kraj, kada ste već pričali o tome da su nam potrebni mladi, vrhunski igrači... Imamo Nikolu Topića koga svi očekuju među pet-šest najboljih pikova na draftu, Nikola Jović napreduje u Majamiju, Nikoli Đurišiću koji se kroz Megu afirmisao, porasla mu je vrednost posle boravka u Čikagu.

“Jović ima 20 godina i minutažu, guraju ga treneri. Potrebno mu je više utakmica da bi dodatno porastao, ali to zavisi od njega. Nije dovoljno da imamo samo Jovića, Topića, Đurišića, Petruševa, Koprivica... Fali nam još, kao i jakih utakmica. Kroz iste stasaju igrači, to im treba. Zato sam i rekao da nam je potrebna jaka domaća liga, uz razvojno takmičenje. Nije dovoljno samo da budu u timu, već da igraju i napreduju, rastu“.

Čini se da su nove generacije sve manje spremne za velika odricanja, da sve žele sad i odmah.

“Mladi igrači moraju da budu spremni za veliki rad, za mnogo odricanja, da budu svesni da je bolan put do vrha. Ne kažem to tek tako, to je istina. I to mnogima danas fali. Roditelji su danas previše zaštitnički nastrojeni, neki kroz decu žele da ispune svoje ambicije. Zato su deca pod ogromnim stresom, a time im ne pomažu nimalo. Profesionalni sport je miks mnogo faktora, a to roditelji često ne vide, ne prepoznaju. Decu treba spremiti psihofizički. To je ono što pokušavam da radim kroz Akademiju, ali i kamp koji spremamo. Ne može da se živi skroz u virtuelnom svetu, da razmišljamo kako ćemo da 'daunloudujemo' šut. Nećemo. Mora mnogo da se radi, mora da boli“, završava Rebrača razgovor za Mozzart Sport.