INTERVJU - Vlade Jovanović: Kada srpska dođe u rang sa regionalnom košarkom, možemo da pričamo treba li nam ABA

Vladimir Jovanović je trener velikog iskustva i ozbiljnog rezimea. Počev od 2005. godine, kada je bio pomoćnik Dušku Vujoševiću u Partizanu, stručnjak iz Čačka prošao je dug put i sada je u Spartaku iz Subotice sa kojim želi da ostvari visoke ambicije.

Veliki razgovor sa Vladom Jovanovićem počeli smo od Partizana, u kome je proveo više od 15 godina, prošao sve selekcije i ostvario velike uspehe...

"Taj period je davno iza mene u Partizanu sam proveo vise od 15 godina, prošao sam sve uzrasne kategorije da bi dosao do prvog tima gde sam proveo 7 godina. Pet godina asistent Duletu dve godine kao trener. To je bio period Partizanovog rasta", počeo je Jovanović intervju za Mozzart Sport i nastavio:

"Nakon Fajnal fora 1998. godine usledio je period slabijih rezultata, međutim dolaskom Duška Vujoševića Partizan je ušao u novu eru i tim je počeo da se gradi od početka. U tom periodu od preko deceniju veliki broj mladih igrača prošao je kroz klub od toga dobar deo njih se u Partizanu afirmisao i postizao velike uspehe ne samo u Srbiji nego i u Evropi, njihovim reprezentacijama ali i NBA ligi".

Duško Vujošević je u nekoliko navrata tokom svoje karijere vodio Partizan, ali je možda najbitniji period od 2001. do 2010. kada je sa crno-belima osvojio deset titula prvaka države, četiri kupa i isto toliko trofeja ABA liga, uz odlazak na F4 u Pariz. O tome kolika je čast i odgovornost bila raditi sa njim Jovanović nije imao dileme...

"Rad u to vreme sa Duletom Vujoševićem bio je jako zahtevan. U isto vreme smo pokušavali da na dva fronta napravimo rezultate. Prvi front je bio stvaranje mladih igrača i njihova afirmacija, a nije ih bilo baš malo. Drugi front je bilo ostvarivanje rezultata koji nisu došli u prvi mah, ali kako je vreme odmicalo sve je dolazilo na svoje i Duletova era krunisana je Fajnal forom. Te godine smo igrali sva finala i osvojili Kup, KLS i ABA ligu, a u Parizu nesrećno izgubili u polufinalu".

Kada čovek ima mentora poput Duleta, sigurno značajno i pozitivno utiče na formiranje jednog trenera.

"Sam njegov uticaj na mene i kao tada jednog mladog čoveka i kao trenera bio veliki. Pre svega način ophođenja ne samo prema mladim ljudima i shvatanje važnosti treninga, insistiranje na nekim detaljima što je uticalo da i mene i naše momke nauči nekim stvarima, ne samo o košarci nego i o životu".

Nakon Duškovog odlaska sa klupe Partizana pred mladim strategom bio je najveći izazov dotadašnje karinere, a to je preuzimanje njegove uloge:

"Prvi trener sam postao nakon jedne od najuspešnijih sezona Partizana posle 1992. kada smo se i popeli na krov Evrope. Veliki pritisak je bio na meni i težak izazov. Tačno se sećam moje prve utakmice protiv Budućnost kada je u Pioniru bilo 8.000-9.000 ljudi. Zamislite da sada toliko navijača dođe na utakmicu ABA lige. Sada je već druga priča ali u tom trenutku je to za mene bio veliki pritisak. Imali smo dosta mladih igrača ali smo zavisili od rezultata. Moram da kažem da sam uspešno završio posao, ali nisam sasvim zadovoljan. Mogao sam i bolje, ali smo svakako uzeli za te dve godine sve trofeje osim jednog od Makabija koji je te sezone priključen Jadranskoj ligi. Ostati posle Duleta, pred velikim brojem navijača i sa njihovim ogromnim očekivanjima nije bilo lako ali sam zadovoljan sa tim što sam uspeo".

Vlada Jovanović se u više navrata okušao u mlađim kategorijama reprezentacije Srbije...

"Dva puta smo uzeli zlato, u Mecu 2009. godine i u Slovačkoj 2017. Iz generacije 1991. su ponikli Musli koji je igrao u Partizanu kao i njihov sadašnji igrač Danilo Anđušić. Bilo je tu još dobrih igrača. Veliki uspeh je bilo pobediti domaćina Francusku i na taj način doći do medalje. Što se tiče mog narednog prvenstva sa Srbijom, to je bilo sa generacijom 1999, gde su prednjačili Petrušev, Mišković, Pecarski i kapiten te reprezentacije Uskoković", priča Jovanović.

Partizan je na prvom mestu, zatim slede Donjeck, Igokea, Lokomotiva Krasnodar, odlazak u Kinu, Mega, Budućnost i sada Spartak Subotica.

"Tokom karijere donosio sam i dobre i loše poteze kada je izbor sredine u pitanju, ali morate da shvatite jednu stvar - Partizan je veliki klub, koji je ostvario dosta uspeha i uvek je poštovao instituciju trenera. Bilo je raznih situacija, dobrih i loših ali izdvojio bih moj period u Lokomotivi gde sam imao sreću da sarađujem sa Sašom Obradovićem, našim proslavljenim trenerom koji je veliki čovek i posvećeni trener, pravi predstavnik srpske škole košarke i bilo mi je zadovoljstvo sarađivati sa njim", bio je vrlo iskren Jovanović kako se njegov dalji put u karijeri nakon Partizana razvijao te se nadovezao na vrlo interesantno iskustvo u Kini:

"Kada razgovaramo u mojoj internacionalnoj karijeri moramoposebnu pažnju posvetiti Kini. Njihov sistem nama ne leži najbolje. Oni su dosta kulturološki, barem što se tiče košarke, naslonjeni na američki uticaj i praktično pokušavaju da budu kao oni. Sama pravila su im mešavina Evrope i Amerike, četvrtina im se igra 12 minuta, ali ostalo je Evropsko mada je sve to vrlo čudan miks Fibinih propisa i NBA regulativa. Košarka im dosta liči na američku, igraju brzo bez nekog sistema i odbrane. Što se mene tiče mogu da kažem da je to dragoceno iskustvo, ali za nas iz bivše Jugoslavije je tamo sve neshvatljivo".

Ekspanzija kolektivnog sporta u Aziji u toku je već preko dve decenije ali je posebno intenzivna tokom poslednje. Kakva je perspektiva košarke u Aziji i koje su razlike među dalekoistočnim državama po pitanju ulaganja i sistema igre?

"Moram napomenuti da Kineze karakteriše to da su budžetski bez ograničenja i ako su rešili da formiraju ozbiljnu ligu oni će to i učiniti. Predsednik saveza im je Jao Ming, slavni kineski košarkaš koji se proslavio u NBA ligi i svakako da je dovođenjem Saše Đorđevića najavio promenu kursa kineske košarke videvši da je možda ova košarka koja se igra kod nas daleko bliža njima i njihovom mentalitetu. Što se samog razvoja kineskih igrača tiče, oni su najmnogoljudnija zemlja sveta i teško bi bilo reći da oni ne mogu da naprave selekciju od 12 ili 24 visoka igrača. Međutim mislim da oni za kolektivne sportove nisu toliko talentovani zato i uzimaju strane igrače i trenere da bi im pomogli što se tiče pozicija gde je potrebna kreativnost. Dosta ulažu u košarku, naturalizovali su Kajla Andresona, i mogu doći na jedan zavidan nivo ako ovako nastave. Svaka im čast na ulaganjima i posvećenosti ali smo mi kao Evropa, posebno Balkan u dalekoj prednosti u odnosu na njih".

Uporedio ih je Jovanović sa susednim Japanom kada su uslovi za igru u pitanju, ali i problemi...

"Japan i Kina su dve različite stvari. Japanci su ljudi koji vole proces i koji su od B lige, njihovog takmičenja napravili ozbiljnu priču. Moj veliki prijatelj Luka Pavićević proslavljeni igrač Jugoplastike, tamo je već 5-6 godina i u jednom momentu je bio i selektor, dva puta prvak Japana sa Tokijom. Svakako je čovek koji u mnogome doprineo tamošnjoj košarci. Oni su ljudi koje zanima učinak ali imaju jedan problem koji nimalo mali, a to je genetski potencijal. Nemaju visokih igrača i praktično svi stranci koji dođu igraju na ppziciji centara. U poslednje vreme mnogo više košarkaša je zainteresovano da ode tamo, ugovori su veliki i sigurni. Sam rast njihove košarke viđen je i na poslednjem Svetskom prventsvu uprkos naturalizovanim igračima".

Po povratku iz Kine Vlade je preuzeo Megu i tokom dve sezone, 2020/21 i 2021/22 ostvario dosta uspeha. Mega je igrala finale Kupa Radivoja Koraća, majstoricu sa Crvenom Zvezdom u Superligi, za vreme njegovog mandata mnogi tada još anonimni mladi momci afirmisali su se u ozbiljne košarkaše.

"U Megi sam proveo dve sjajne sezone, dosta smo kvalitetno radili. Kroz moje ruke i tu ekipu koju sam vodio prošao je veliki broj mladih igrača od kojih su se pojedini afirmisali i ovde i u NBA ligi. Ostvarili smo velike uspehe posebno kada pričamo o ABA ligi posebno su se isticali prvi i drugi MVP Filip Petrušev i Marko Simonović. Veliki put smo prošli i ako smo bili autsajderi zbog mladosti pobeđivali smo ozbiljne favorite. Mega je sistem koji promoviše mlade igrače, kreditira ih minutima i ulogama u timu, a oni u velikom broju slučajeva svojim individualnim kvalitetom vrate. U prvoj sezoni u brušenju igrača mnogo mi je pomagao iskusni Milenko Tepić svojim načinom shvatanja košarke, ponašanjem na terenu kao i van njega, u svlačionici gde je uspostavio neki sistem koji je dobro funkcionisao. Ljudi ne shvataju da je ABA liga jedno jako zahtevno takmičenje sa više kontakata nego u nekim ligama koji su po rejtingu bolje od nje. Tokom moje druge sezone stasao je Nikola Jović koji je odigrao odličnu sezonu, naravno podržan ostalima kao i gore pomenutim Lukom Cerovinom koji mu je u tom momentu bio konkurent na poziciji, na kraju krajeva on je posle i visoko draftovan i uzet od strane Majamija. Za igrače je to jako dobra sredina gde sam uživao radeći. Daleko od toga da Mega ne juri rezultat i da nema pritiska da se naprave rezultati, ali definitivno odlukom da se igra sa momcima čiji je prosek godina 20-21 ne može se pretiti timovima koji su konkurenti i na evropskom nivou, a i igraju u našoj ligi. Ne kažem da na drugim mestima mladi košarkaši ne dobijaju priliku, po tom principu rade Dinamik, OKK Beograd, Sloboda i Mladost Zemun već godinama, ali to je KLS, jedan rang ispod ABA lige".

Osvrnuo se Vlade Jovanović i na vreme provedeno u Budućnosti.

"Formirali smo tim za vrh ABA lige, ne za osvajanje titule jer tu postoje samo dva favorita, Zvezda i Partizan. Mislim da smo shodno svim problemima koje smo imali uradili dobru stvar. Ispašće sada da pričam neke priče kako bi se pravdao, ali imali smo situacije da mesec dana na treninzima imam četiri čoveka zbog Evropskog prvenstva i to se desilo dva puta. U decembarskom prozoru sam ostao bez osam igrača, a u februarskom bez devet. Uprkos svemu tome imali smo korektnu sezonu. Nismo uspeli da uspostavimo formu koja će rasti iz meseca u mesec zbog toga što nismo bili na okupu. Kasno smo krenuli i sa pripremama, skupili smo se 17. septembra, a već početkom oktobra igrali prvu zvaničnu utakmicu. Međutim, treće mesto u ABA ligi i rekao bih dobar prvi deo Evrokupa, drugim delom nisam bio zadovoljan, izgubili smo neke utakmice. Osminu finala protiv Ulma mogli smo bolje da odigramo, ispustili smo razliku koju smo imali i izgubili zbog toga. Nakon toga je usledio nesrećni poraz od Borca gde smo bili i fizički i mentalno iscrpljeni najviše zbog razočarenja što smo učešće u Evrokupu završili pre vremena".

Kada se sve sabere Jovanović je trener sa dugogodišnjim iskustvom u regionalnoj ABA ligi. O tome koje su prednost i mane tog takmičenja kao i tome kako oni utiče na razvoj srpske košarke naš sagovrnik nije imao dileme...

"Moram da budem iskren, već dugo nisam imao iskustvo rada KLS-u, tu sam tek mesec dana. Pričao sam sa Željkom Lukajićem, iskusnim trenerom koji je u KLS već dugo vremena i on mi je rekao da je situacija mnogo bolja nego što je bila i da se mnogi klubovi dižu. Kada pričamo o ABA ligi, kao što sam već napomenuo, to je ozbiljna liga, ima Partizan i Zvezdu, kao i klubove iz regiona koji su u svojim zemljama najbolji klubovi bez ikakve dileme i sa velikim budžetima. Putovanja, hoteli, hale, uslovi su osim par izuzetaka na vrhunskom nivou i to mora da se zna", priča Jovanović i nastavlja:

"Ako hoćemo da pričamo o tome da li treba da se igra ABA liga, naše takmičenje mora da se popne na takav nivo. Klubovima moraju da budu obezbeđeni jači budžeti, bolji uslovi za rad, samim tim i bolje hale, putovanje i sve ostalo. Kada budemo došli do toga, onda možemo da pričamo o tome da li nam je potrebno regionalno takmičenje ili ne".

Daleko od toga da je sve savršeno ali..

"Nećemo spominjati imena da nekoga ne bi smo uvredili, ali uvek će se naći neki klub koji će, da li zbog budžeta ili već drugog razloga negativno komentarisati ili istupiti iz takmičenja. Navešćemo primer od pre nekoliko sezona kada je Primorska u toku sezone odustala od takmičenja što je jako neozbiljno i baca senku na celu organizaciju. Naš region je takav da su mogući ekonomski problemi, ali kada gledamo celokupnu sliku ABA liga je dobra liga. Partizan i Zvezda su lestvicu kompetitivnosti digli na viši nivo i mislim da bi veliki broj evropskih liga voleo da ima Zvezdu i Partizan u svojim takmičenjima. Zaključak je prost i ponoviću se - kada izjednačimo kvalitet domaće i regionalne lige onda možemo dalje razgovarati".

Košarkašku javnost u Srbiji iznenadio je njegov dolazak u Suboticu. Klub je pokazao ozbiljne ambicije vođen svojim finansijerima i ljudima koji ga vode potpisom Jovanovića, ali je inicijalna vest došla kao veliko iznenađenje...

"Kada trener bira posao uvek sagledava sve aspekte. Ljudi koji u poslednje tri godine ulažu u ovaj klub i vode ga imaju neke ciljeve i ovo je zaista dobar projekat. Svi u klubu se maksimalno trudimo i deo smo procesa koji je već delimično ostvario ciljeve, ali pred nama su tek oni važniji. Uživam što sam došao i napraviću poređenje sa Partizanom i Megom gde sam bio deo u procesu stvaranja igrača i dobrih rezultata, ali i za sve to je bilo potrebno vreme jer su to poput ovog dugoročni projekti. Ovde nisam došao zbog KLS-a nego sam došao u klub sa većim ambicijama. Rastemo iz dana u dan, iz utakmice u utakmice, iz meseca u mesec. Da li ćemo u svemu zacrtanom uspeti zavisi od svih nas ali i od naših sportskih protivnika".

Spartak se trenutno nalazi u gornjem delu tabele Košarkaške lige Srbije sa skorom 8-4. Iako se možda očekivalo i više, daleko od toga da u Spartaku ne mogu da budu zadovoljni.

"Što se tiče samog tima, pokušavamo da kristališemo kakva nam ekipa treba za ostvarivanje naših ciljeva. Već smo imali neka pomeranja, Ilić i Čupković su otišli, moram da kažem da su oni odlični momci i fenomenalni igrači ali smo na pojedinim pozicijama imali više ljudi nego što nam je potrebno i mislim da je tim potezom učinjeno dobro njima kako bi imali veće minute i ulogu na drugom mestu, nego što bi imali ovde. Što se svega ostalog tiče po pitanju rostera, sve je na dnevnoj bazi. Ovi momci se bore za tim i oni su najbolji koje ja imam do daljeg".

Za kraj razgovora nismo mogli, a da se ne dotaknemo najvažnije stvari svakog Čačanina - Borca i košarke u tom gradu.

"Što se tiče košarke u Čačku ona je nas institucija. Tamo je jako teško igrati košarku i biti trener. Ovo nije floskula već realnost, od samih početaka i Radmila Mišovića koji je ikona čačanske košarke, da ih ne nabrajam sve, ali izdvojiću Kićanovića i Obradovića jer je teško nabrojati sve. Poslednji pomenuti je devet puta bio šampion Evrope, malo li je? Važno je za Čačak da ima dobru košarku i povratkom Borca u ABA ligu oni su uspostavili kontinuitet u igri. Rade dobar posao i kada su finansije u pitanju, generalni sponzor, kompanija Mozzart Bet doneo je sigurnost kada su ulaganja u pitanju i klub dobro funkcioniše. Moram pomenuti da uz solidne rezultate prvog tima i ljudi iz omladinskog pogona moj prijatelj Vlada Zlatanović i Pejić prvi trener juniora su stalno u borbi između prvog i trećeg mestu na nivou Srbije i u juniorskoj i u kadetskoj konkurenciji, što je za grad dovoljno. Ponoviću da je za nas košarka religija. Ja sam se košarkaški usavršio u Beogradu i nikada nisam održao trening u Čačku, ali bi mi svakako bilo drago da se u jednom trenutku vratim u Čačak".

Piše: Oliver NAGEL