INTERVJU - Vasilije Micić: Šaras mi uprostio košarku, Miloje dao igru u reketu, Kari odbranu, a Dejo samopouzdanje

Transfer Vasilija Micića u Efes samo dan pošto je sa Žalgirisom stavio tačku na magičnu sezonu, ovenčanu šampionskom titulom u Litvaniji, učešćem na Fajnal foru Evrolige i, iznad svega, enormnim ličnim napretkom tokom uspešne saradnje s trenerskim mastermajndom Šarunasom Jasikevičijusom izazvao je podeljena mišljenja u košarkaškoj javnosti. Međutim, popularni Vasa bio je svestan šta radi...

Dolazak u Efes bio je logični korak napred u njegovoj karijeri. Mada je bilo sumnji u pozitivan rasplet, Micić je dosadašnjim partijama na svim frontovima pokazao koliko je bio u pravu što je izabrao ovakav put. Uostalom, shvatio je i sam da će sve jednom doći na svoje. To se upravo dešava sada... Prva je violina tima pod komandom Ergina Atamana, među najzaslužnijima što Efes posle mnogo godina i uloženih miliona izgleda kao ozbiljan takmac evropskim velikanima. Stariji je, iskusniji, a posle školovanja kod Šarasa i svesniji šta i koliko može. 

Zajedno sa Nikolom Milutinovim i Markom Gudurićem raste na evropskom tlu i ukazuje na to da Srbija neće morati da brine za budućnost. Uostalom, Micić je danas napunio tek 25 godina. Zato smo razgovor sa reprezentativcem Srbije i jednim od najboljih plejmejkera otvorili upravo s ovom temom...
„Velika je to stvar za nas mlade, jer biti nosilac u nekoj velikoj ekipi je posebna čast, a pogotovo u evroligaškom timu. Milutinov definitivno ima najbolju sezonu dosad, zdravstveno je odlično, dok su ga prethodnih godina mučile manje povrede, koje su ga omele da uđe u ritam i da igra konstantno“, rekao je Micić za MOZZART Sport i nastavio:
„Zbog njega mi je stvarno mnogo drago jer smo dobri drugovi. Uz Jana Veselog najbolji je centar Evrope. Marko Gudurić je takođe uhvatio dobar ritam. Preko leta nije imao mnogo vremena za rad zbog svojih, privatnih razloga. To je možda i razlog što od starta sezone nije igrao konstantno“.

Koliko bi Marko Gudurić mogao da pruži do kraja sezone?
„Za njega je najbitnije što igra kod Željka (Obradovića), što mu on veruje i što je imao strpljenje za njegov slabiji početak sezone. To sada daje možda i veći rezultat nego što je to i Marko očekivao. Uspeo je da uhvati ritam kroz treninge i utakmice, a činjenica da Fener konstantno pobeđuje dodatno daje na samopouzdanju. On je definitivno neko ko u Fenerovom sistemu može da bude među ključnim igračima, jer u prelomnim trenucima utakmice može da preuzme odgovornost bez problema“.

NIŠTA NE DOLAZI SLUČAJNO

A, koja je tajna tvog ovosezonskog uspona?
„Iskreno, ništa ne dolazi slučajno. Moja trenutna igra je proizvod neprekidnog rada. Nijedno leto tokom prethodnih sedam nisam propustio u smislu individualnog rada i treniranja. Shvatio sam gde su mi nedostaci i verujem u to da rad, kontinuitet i strpljenje moraju da daju rezultat“.

Koliko ima do toga što ti Ergin Ataman veruje i daje širinu na parketu, a koliko do rada u prethodnim sistemima?
„Pazi, imao sam epizodu u Bajernu koja se, gledajući iz ove perspektive, dogodila prerano. Pritom, dosta me je omela i povreda (kolena). Kasnije su stvari krenule nabolje i znam da ovo nije slučajno. Možda jeste za ljude koji me ne prate toliko. Možda to njima izgleda kao nešto što se desilo odjednom, ali definitivno nije“, ističe Micić, pa dodaje:
„Prikupio sam dosta iskustva u radu sa Šarunasom Jasikevičijusom, a ove godine imam tu sreću da trener ima veliko poverenje u mene, a ja se trudim da to iskoristim najbolje što mogu“.

Kao najbliži saradnik selektora Aleksandra Đorđevića, Jovica Antonić nam je otkrio da tokom reprezentativnih okupljanja često razgovarate o taktici i detaljima koje malo koji igrač primećuje. Konkretno, rekao nam je da si u grupi onih koji košarku gledaju na drugačiji način, da imaš poseban pristup svakom elementu i da samim tim imaš osnov da budeš košarkaš najvišeg kova...
„Istina je, često sedimo i razgovaramo u nedogled o svim detaljima koji me zanimaju. To je ono što mogu da istaknem i za Marka Gudurića, koji radi sa Željkom, jer je kod njega brzo sazreo kao igrač. Uprosti ti košarku, a ipak ti svaki element postavi na taj način da ti sve postane kristalno jasno“.

Imao si i ti slično iskustvo kod Šarunasa Jasikevičijusa?
„To sam lično osetio i u radu sa Šarasom. U jednoj godini stekneš iskustvo kao da igraš deset sezona! To me je oduševilo i kod Gudure, jer vidim koliko je unapredio igru, kako zna da pročita situaciju, da odigra smireno kada treba, jer svakodnevno dobija prave sugestije. Zato verujem da sam i ja u tim detaljima najviše i napredovao tokom prošle godine. Razumem igru mnogo bolje. Individualne stvari sam možeš da kontrolišeš, jer možeš da treniraš više od drugih. Ali, sazrevanje i razumevanje igre je nešto što ne možeš da dobiješ svuda. To je definitivno nešto gde sam ostvario najveći napredak tokom prošle godine“.

Ono što se takođe primećuje jeste da ne kloneš duhom kada neki šut ne prođe, već imaš dovoljno samopouzdanja i hrabrosti da uputiš i one najvažnije šuteve. Odakle to dolazi?
„Iskustvo je nešto što, po mom mišljenju, ima mnogo veliki uticaj na sigurnost košarkaša. Što si duže na terenu, na najvišem nivou, to brže razbijaš strahove i barijere. Vremenom shvataš da, ako se pokažeš na tom nivou, svi ti igrači su samo igrači. Na tebi je da budeš bolji od njih tako što ćeš da radiš. Iskreno verujem u rad, trening. Ako radiš korisno i kako treba, to samopouzdanje koje stičeš na treninzima kasnije se emituje na teren, kada dođeš u takve situacije“.

U dahu nam je Micić otkrio detalje koji su mu pomogli da ostvari još brži napredak.
„Čuo sam da je to mantra kojom se vodio i Bogdan Bogdanović. Iskreno, oduvek sam voleo da slušam kako razmišljaju i rade igrači koji su bolji od mene, koji imaju dobre karijere. Hteo sam da pokupim elemente koji bi meni pomogli da brže napredujem“.

BOGDAN MI JE REKAO...

Koliko psihički mogu da opterete igrača situacije u kojima treba uputiti važan šut?
„Bogdan mi je pričao o tome. Kada imaš takve situacije, ne smeš da razmišljaš o tome koliko je ona važna. Tu mora da proradi samo automatizam i sve mora da se dogodi spontano. Kada to sve savladaš, znaš da si napravio dobar posao“.

Koji ti je savet najviše pomogao da se oblikuješ kao igrač?
„Najviše mi je u tom smislu pomogao Šaras. Rekao mi je da zarad višeg cilja nije najvažnije samo dati koš, biti najbolji strelac ili asistent. Odlično je ako možeš da uskladiš sve segmente sa rezultatom. Ono što mi je najviše otvorilo oči, pogotovo za ulogu plejmejkera, moraš da uskladiš ego - koji postoji u svima i zbog njega želiš da budeš najbolji - zarad tima. Za mene je to bio proces koji je trajao cele prošle sezone i verujem da sam u njenoj drugoj polovini pronašao sebe. Počeo sam da shvatam da mogu da napravim dobru stvar čak i kada ne ubacim 20 poena ili podelim 10 asistencija, a napravio sam neke konkretne stvari na terenu. Čitam igru, čitam gde je prednost moje ekipe, gledam kako da sačuvam najboljeg protivničkog igrača... To je ono što svakodnevno posmatram“.

Koliko je teško izboriti se za glavnu ulogu u timu poput Efesa, koji godinama ulaže velike sume novca kako bi izgradio konkurenta za evropsku titulu?
„Kada sam dolazio u Efes, uopšte nisam razmišljao o tim stvarima. Iskreno, kada pravim važne odluke u karijeri imam određeni krug ljudi u koje verujem i sa kojima se savetujem. Oni znaju čime ja raspolažem. Bio sam već dva puta u situaciji gde mi niko ništa nije garantovao, a opet sam se izborio za svoje mesto. Tako je i u Efesu“.

Doduše, Efesu je prethodnih godina uvek nedostajalo nešto kako bi napravio iskorak ka plej-ofu, Fajnal foru...
„Da, to je ono što sam i ja čuo. Da je Efes klub koji ulaže novac, da nije imao uspeha u prethodnim godinama, ali da uvek teže ka tome da naprave Ol star tim... Ono što sam lično gledao jeste - gde mogu da se uklopim, gde mogu da dobijem prostor i iskoristim ono što mi se ponudi? Naučio sam to prošle sezone, kada sam definitivno shvatio neke stvari, koliko sam naučio kada sam otišao u reprezentaciju i igrao kvalifikacije. Tada sam osetio najveći skok u nekim, meni bitnim elementima. Bio sam spreman za novi izazov i nisam gledao da li je to Efes, neka ekipa bez publike ili neko treći. Samo sam gledao šta u svemu tome mogu da dobijem“.

Onda je došao Šejn Larkin, što je u datom momentu izgledalo kao loša stvar po tebe?
„Definitivno to nije bila najbolja stvar za mene u prvom trenutku. Ali, nisam razmišljao preterano o svemu tome. Verovao sam da mogu da se izborim za svoj prostor, za minute na terenu, za svoju poziciju. Znam šta mogu da pružim“.

Tvoja priča s Efesom praktično je na pravim talasnim dužinama od prvog dana?
„Dobra stvar za mene je što sam mogao otpočetka da budem uz tim, što sam od starta mogao da se nametnem kod trenera i što sam igrao dobro odigrao pripremne turnire. Tada sam dobio poverenje saigrača. Kada si najmlađi u ekipi, a igraš na tako važnoj poziciji, nije baš lako da komanduješ ekipom ili nekom saigraču od 32-33 godine. To je još nešto što sam shvatio u Žalgirisu - uloga plejmejkera uvek mora da bude još izraženija, u smislu konekcije sa saigračima“.

Praktično nisi osećao nikakav pritisak...
„Da, bio sam potpuno opušten i zato uživam u igri. Ide dobro, ne bih ni da pametujem previše. Neka tako i ostane“.

Šta te navodi da košarku posmatram kroz malo drugačiju prizmu detalja?
„Uzeću primer prošle sezone. Dok nisam shvatio koliko stvari mogu da budu jednostavne, mislio sam da vrhunski treneri prave nešto posebne, komplikovane taktičke finese. Zapravo, one jesu posebne, ali su toliko jednostavne da možeš to vrlo brzo da shvatiš. Igra ti se toliko uprosti, da sve posle izgleda mnogo lakše. A, kada je lakše, imaš važan preduslov da napreduješ brzo. Uvek volim da razmenim mišljenja sa saigračima, u klubu imam dobru konekciju sa svima u timu“.

Koga bi posebno izdvojio?
„Brajanta Danstona. On mi je važan jer s njim najviše igram pik’n’rol. U odbrani smo takođe najviše uključeni. Kada shvatiš da nije ništa strašno i kada pogrešiš, ali se sa nekim razumeš, imaš veću želju da priznaš grešku, poboljšaš svaku sitnicu... To daje rezultat na duže staze. Ako rezultat i ne stigne odmah, ne treba odustati. Treba istrajati u nekim idejama za koje veruješ da mogu da te dovedu do cilja. To me i sada vodi. Prošle godine sam bio svedok sistema gde nije sve izgledalo najbolje na početku, nismo imali homogenost, bili smo haotični“.

Šta se promenilo?
„Kako je vreme odmicalo, tako smo više pričali, stvarali dobre konekcije, a onda je Evropa počela da priča kako mi to radimo najbolje, kako imaju najbolji protok lopte, odbranu... To je bio produkt rada, razgovori, insistiranje na detaljima“.

ŠARAS? NADAM SE DA ĆE NAM SE PUTEVI OPET POKLOPITI

Da li ti je krivo što više ne sarađuješ sa Šarunasom Jasikevičijusom?
„Znate da sam rano potpisao za Efes, praktično odmah po završetku prošle sezone. Kada sam potpisao, shvatio sam da je to - to. Bilo je tu specifičnih detalja, što oko mog ugovora, onda i situacije oko Šarasa... Sve su to neke stvari koje nisu čisto košarkaške. Ono što mogu da kažem iz ovog ugla jeste da sam na najbolji način razumeo Šarasa i sve što mi je rekao tokom naše saradnje. Ne kažem da ne bih bio još bolji, da sam ostao s njim, jer to nikada ne znaš. Kada sam potpisao u Efes, znao sam šta sa sobom nosim iz Žalgirisa“.

Da li bi voleo da obnovite saradnju?
„Nadam se da ćemo ponovo sarađivati. Verujem u to da, ako budem nastavio da igram ovako, a on ostane ovako dobar trener kao što jeste, da će nam se putevi ukrstiti. I da se ne ukrste, drago mi je što sam mogao i ovoliko da naučim od njega. Ne osećam žal, verujem da sam doneo pravu odluku. Stojim iza svega što sam uradio“.

Imao si priliku da radiš sa odličnim stručnjacima - od Vlade Vukoičića, Dejana Milojevića, preko Svetislava Pešića, Dejana Radonjića, Šarunasa Jasikevičijusa, Aleksandra Đorđevića, do Ergina Atamana... Da li bi mogao da nam otkriješ šta je što si uspeo najviše da izvučeš i naučiš u radu sa svakim od njih?
„Za svoje godine promenio sam dosta trenera, svestan sam toga. Takav mi je bio put kojim sam se razvijao, a nije bilo tako planirano. Opet, ovo je moj put i posledica je spleta raznih okolnosti. Drago mi je što sam od svakog trenera uspeo da izvučem važnu poruku, bez obzira na to da li smo sarađivali mesec dana, jednu godinu ili duže“.

Krenimo redom - Vlada Vukoičić?
„Kod njega sam počeo, on me je uveo u sistem sa 16 godina. Bio je jedan od trenera koji su mi dali veliku šansu i stali su iza nje. Jako mi je pomogao na samom početku i olakšao adaptaciju na nove okolnosti“.

Dejan Milojević?
„Mnogo lepo iskustvo. Dejan Milojević je bez razmišljanja najbolji trener za razvoj mladih igrača. Ima neverovatno strpljenje i odnos koji konstantno gradi sa momcima. Svako kod njega napreduje. Važno mi je bilo što je stao iza svega kada sam izašao iz one teške povrede, što je uvek imao razumevanje za moje uspone i padove. Često volim da kažem da mi je dosta pomogao da napredujem na tehnici igre na niskom postu. Za plejmejkera je to takođe jako bitno, a mene je upotpunilo kao igrača. Lepa stvar, koju treba imati u svom repertoaru. I letos smo dosta radili na tome, insistirao je da radimo na tome i kad god uhvatimo vreme, radimo zajedno. Šaras je voleo da koristi to kod mene i zato se trudim da to ne zapostavim“.

Svetislav Pešić?
„Period moje najveće tranzicije, što se tiče odrastanja. Dosta zahtevan trener. Jako insistira na svojim zamislima i nije nimalo lako raditi s njim. Traži veliku koncentraciju, energiju. Kod mene je stvorio naviku da uvek budem fokusiran na odbranu. Pogotovo presing po celom terenu, koji nikada ranije nisam koristio, nisam to radio i niko od mene to nije tražio. Iskreno, mislio sam da sam u tom smislu limitiran. Ali, on mi je pokazao da to u meni leži i shvatio sam da mogu da igram dobru odbranu“, kaže Micić i otkriva:
„Mnogo mi je bitno što sam u tom smislu mogao da pokupim dosta sitnica od Stefana Markovića i Stefana Jovića, jer su otprilike moje visine, građe i video sam da mogu od njih dosta da naučim kako bih unapredio taj segment. Istrajnost u tome da postanem solidan, onda i dobar odbrambeni igrač došla je od Karija“.

KAKO SU ME OBLIKOVALI TRENERI...

Dejan Radonjić?
„S njim mi se dogodila velika stvar. Ukazao mi je veliko poverenje kada sam došao u Zvezdu na polusezoni. Nimalo nije bila povoljna situacija za mene, ali Dejo me je podržao. Znam da me je tražio i dok sam bio u Megi, ali sam ipak otišao u Bajern. Eto, poklopilo se to da je on tražio igrača mojih karakteristika, ja sam se pojavio na tržištu, dao mi je šansu da budem i prvi plejmejker u jednom trenutku. Vratio mi je samopouzdanje i omogućio da se vratim na scenu. Ušli smo u TOP 8 Evrolige, što smatram najboljim evropskim rezultatom Zvezde u novijoj istoriji. Meni je sve to mnogo značilo da shvatim koliko vredim. Kada si mlad, dosta si labilan, jer nisi izgrađen kao lik“.

Orhun Ene?
„Onda se dogodio moj možda i ključni period u dosadašnjoj karijeri. Otišao sam u Tofaš i u toj odluci sam najviše učestvovao, jer sam želeo samo da igram i to mi je verovatno najbolja godina dosad. Bez obzira što je prošla najkompletnija što se tiče rezultata, odrastanja i sazrevanja, ona godina u Tofašu mi je pokazala da su se rad i trud isplatili. Odigrao sam super sezonu, samo 32 utakmice, ali se nikada lepše nisam osećao. A trener Orhun Ene je posebna osoba, jer je veliki čovek. Ostao sam prijatelj s njim“.

Šarunasa Jasikevičijusa je Vasilije već opisao kroz prethodne izjave, pa smo prešli na sadašnjeg šefa, Ergina Atamana...
„Sa Erginom sam stvorio dobru relaciju. Od njega sam dobio dosta prostora u igri, to sam najviše i želeo. Hteo sam da plasiram na teren sve ono što sam dosad naučio. Sve to ima smisla“.

Tvoj prvi selektor Dušan Duda Ivković?
„Duda je posebna osoba za mene, iz više razloga. Gledano iz trenerskog aspekta, to je čovek koji mi je otvorio mnogo vrata. Uveo me je u reprezentaciju i pružio mi šansu da debitujem na najvišem nivou. Veliki je poznavalac košarke, gospodin na terenu i van njega“.

Sadašnji selektor Aleksandar Đorđević?
„S njim je situacija specifična. Vrlo sam rano uspostavio kontakt sa Saletom, baš one godine kada je postao selektor. Tada smo baš dugo održavali kontakt, čak i oko nekih detalja u igri. Shvatio sam brzo da sve ima smisla što mi on govori. Sale ima ogromnu energiju i entuzijazam, pogotovo za rad u reprenzentaciji. Nisam radio s njim u klubu, iako mislim da je uradio dobar posao u Bajernu. Eto, otišao je zbog nekih stvari i to nije moja stvar... Postoje ti plejmejkerski saveti koje mi je dao, a koji su mi dosad mnogo značili“.

Izjavio si nedavno da bi voleo svoju karijeru da gradiš po uzoru na Dimitrisa Dijamantidisa?
„Tako je. Pitali su me - Vasilis Spanulis ili Teo Papalukas, odgovorio sam - Dijamantidis. Verujem da je to igrač koga sam najviše voleo da gledam. Kod njega mi je oduvek bilo fascinantno kako je na svoj način izgradio sebe i svoju karijeru. Skromnošću, energijom koja uopšte ne zrači egocentričnim notama... Bio je toliko dobar lider na terenu i toliko je stvari uradio u karijeri, zbog čega mi se posebno svideo. Drago mi je što sam u njegovoj poslednjoj sezoni imao priliku da odigram jedan meč protiv njega. Tada sam shvatio da sam viši i krupniji od njega“, uz osmeh će Micić, a onda u ozbiljnijem tonu:
„Shvatio sam kakva je veličina i bila mi je čast što sam odmerio snage s njim. Ako bih mogao da doživim nečiji put, onda bi to definitivno bio njegov“.

Da li je NBA tvoj naredni cilj?
„Prošle godine to nije bilo u opticaju. Imao sam solidnu sezonu i vrlo sam svestan svega što uradim tokom svake godine. Nisam neko ko umišlja neke stvari, neko ko ima nerealne ciljeve. Svestan sam da svoje mane svakodnevno želim da promenim, unapredim. Istrajan sam u tome i verujem u to. Ove godine su počele da se pominju neke priče. Najbolje je za mene da ne razmišljam sada o tome. Koncentrisan sam na ovu sezonu i sledeću utakmicu. Mi sada govorimo o polusezoni, a znamo da nas čeka još 40-50 utakmica. To je ogroman broj. Ne opterećujem se, videćemo kako će se stvari odvijati“.

Koja ti je želja za 2019. godinu?
„Imam dosta stvari koje mi se dešavaju u životu, želje koje su vezane za neke privatne stvari i njih držim za sebe. Neka tako i ostane“.

Možda medalja u Kini?
„To svi mogu javno da kažu, da žele da budu deo tima koji će otići na Mundobasket i uzeti medalju u Kini. Najviše volim da igram za reprezentaciju, bez obzira u kakvom izdanju, formatu i okolnostima. Verujem da bi to svako od nas izjavio“.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport