INTERVJU - Serđo Skariolo: Željko u Partizanu stvorio familiju, blagosloven sam zbog Teodosića

Kada u glavni grad Srbije dođe čovek koji sa reprezentacijom Španije osvoji čak osam medalja na velikim takmičenjima u prethodnih 15 godina, onda vreme i mesto intervjua nije previše bitno. Bilo koje doba dana ili noći je prihvatljivo samo kako bismo čuli šta radi Serđo Skariolo u Beogradu i na treninzima Partizan Mozzart Beta.

"Dođite u 16 časova u lobi hotela. Tu vas čekam", glasila je poruka Skariola koji se nije dvoumio kada smo ga pitali da li bi izdvojio vreme za Mozzart Sport.

Međutim, izgleda nije računao na jednu stvar. Sopstvenu popularnost. Iskusni Italijan se nije pojavio u 16 časova. Posle više od 20 minuta zakašnjena Skariolo je stigao zadihan i pomalo iznenađen.

"Verujte mi, nisam očekivao da će me ljudi zaustavljati, pitati za slike, autograme. To se zaista ne dešava van Španije i Italije. Stvarno me Beograd oduševljava. Košarka je ovde nešto posebno. Izvinjavam se, možemo da sednemo i pričamo o svemu", pruža ruku petostruki osvajač zlatne medalje dok se ostali posetioci oko njega zaustavljaju da se uvere da li je to zaista on.

Nisu ostali razočarani kada im je uputio učtiv osmeh, a ni mi opširnim odgovorima čoveka koji već 35 godina pliva u trenerskim vodama.

Prešli smo odmah na stavar. Upitali zbog čega je trenutno u Beogradu iako trenutno nema klupski angažman?

"Došao sam da se vidim sa Željkom koji je moj veliki prijatelj, da odgledam par treninga Partizana, ali pre svega da održim sastanke sa nekoliko mojih igrača. Sada kada imam nešto više slobodnog vremena, imam priliku da učim, upoznajem ljude, vidim se sa svima, sa Željkom i Milošem Teodosićem. Moj agent Obrad Femić je takođe tu, Goran Šašić isto, predstavnik unije trenera, ali iskoristio sam činjenicu da u Beogradu ima čak tri evroligaška tima. Tu su Huančo Ernangomez i Lorenzo Braun. Razgovori sa njima bili su produktivni".

Samo na osnovu ovog odgovora postaje jasno - Lorenzo Braun ponovo oblači dres Španije. Naturalizovani Amerikanac je bio ključ uspeha Španaca na prethodnom Evrobasketu, ali ga prošlog leta nije bilo na Mundobasketu.

"Lorenzo je uvek bio deo španske reprezentacije. Ništa se nije promenilo u odnosu na period kada je bio deo tima koji je na iznenađenje mnogih osvojilo zlato na Evrobasketu. Prošle godine je imao problem sa ramenom. Bila je preporuka da odmara preko leta, ali sve vreme je bio u kontaktu sa svima. Stalno se raspituje o dešavanjima što dovoljno pokazuje koliko je posvećen reprezentaciji Španije. Trenutno igra zahtevnu sezonu u Evroligi sa Makabijem, ali on je deo tima isto kao Huančo".

Skariolo i Braun (© Star sport)

Skariolo očigledno ništa ne prepušta slučaju. Pripreme za naredne izazove Španije već počinju, a definitivno će ih biti na pretek jer podsećanja radi crvena furija još uvek nije obezbedila plasman na Olimpijske igre u Parizu.

"Pre svega razmišljam o februarskim prozorima, a onda o kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre što će biti izuzetno teško osvojiti. Samo jedan tim ide na Olimpijske igre, moraćemo da se spremimo za takav sistem takmičenja. Međutim, sreća je što imamo grupu posvećenih igrača, možda nismo toliko talentovani kao nekih prethodnih godina, ili kao što ćemo biti talentovani u godinama koje tek dolaze jer imamo fantastičnu mladu generaciju, ali u ovom momentu uživamo u takmičarskom procesu sa ovim igračima koji su vrlo posvećeni Španiji. Naš cilj je da uvek održavamo pobednički mentalitet".

U opuštenom ćaskanju dotatkli smo se i velikog okršaja koji je imao sa Amerikancima u finalu Olimpijskih igara 2012. godine što je samo priču prirodno prebacilo na strahovit sastav Amerikanaca koji je otkriven pre nekoliko dana za Pariz sa imenima kao što su Lebron Džejms, Kevin Durent, Stef Kari...

"Video sam spisak naravno. Takva imena donose popularnost Olimpijskim igrama. Sećam se dobro 2012. godine u Londonu kada su zaista oformili drim tim sa Kobijem, Lebronom, Durentom... neverovatan sastav. Borili smo se u finalu svih 40 minuta. Bili smo uvek blizu. To je pokazalo da je košarka sport "5na5" sa jednom loptom i da je sve moguće. Naravno sa takvim imenima u Parizu su veliki favoriti. Oni možda nisu osvojili zlato na Filipinima, ali su zato videli šta mogu igrači kao što su Entoni Edvards i Tajris Halibarton koji su očigledno superstarovi i zaslužuju mesto u timu kada svi dođu".

Zastao je na trenutak...

"Iskreno mene više brine činjenica da na tom spisku Amerikanaca nema Kleja Tompsona što možda znači da će on igrati za reprezentaciju Bahama sa kojom se takmičimo na kvalifikacionom turiniru za Pariz".

Špance zaista čeka obiman posao jer da bi došli do Pariza moraće da slave na turniru u Valensiji na kojem još igraju Liban, Angola, Finska sa Laurijem Markanenom, Poljska sa Mateušom Ponitkom i Bahami, potencijalno sa superzvezdom Golden Stejt Voriorsa, pa Deandreom Ejtonom, Badijem Hildom, Erikom Gordonom.. Pre svega toga moraće Španci da igraju mečeve kvalifikacija za Evrobasket. U ferbuaru su zakazani okršaji sa Letonijom i Belgijom.

"Kao trener koji je radio u klubu i u reprezentaciji uvek govorim igračima da ništa ne može da se poredi sa energijom koja se stvori u reprezentaciji, i kod navijača i u timu. Samo finale NBA može da se poredi sa tim. Na kraju može da se kaže da je FIBA napravila pravi potez sa kvalifikacionim prozorima, ja ih možda ne volim kao trener, ali mislim da više niko ne može da kaže da nisu pozitivno uticali na popularnost košarke u svetu. Očigledno svet nije samo Evropa, svugde se igra košarka i uvek može da se nađe kvalitetan igrač".

Najveća razlika u ovim kvalifikacionim prozorima je činjenica da će nacionalni timovi moći da računaju na igrače iz timova Evrolige.

"Generalno se slažem da je većini reprezentacija sada lakše zbog igrača Evrolige, ali to nije slučaj sa Španijom. Mi smo oforimili grupu od 16 igrača koji će igrati kvalifikacije kada je ideja o prozorima tek krenula pre nekoliko godina. Ispostavilo se da nam je taj sistem proizveo igrače koji će kasnije biti ključan deo zlatnog tima 2022. godine. Za mene lično nije velika stvar dolazak igrača iz Evrolige jer smo navikli da pravimo tim bez evroligaša i NBA igrača", kaže Skariolo.

On je inače karijeru selektora Španije počeo još 2009. godine kada je odveo tim do zlatne medalje u Poljskoj na šampionatu Evrope.

"Svaka medalja je bila posebna, naravno nikada se ne zaboravlja prva zlatna medalja 2009. godine kada smo savladali Srbiju u finalu. Mislim da smo 2011. godine igrali najbolju košarku koja je neka reprezentacija ikada igrala. Sjajna je bila i 2015. godina kada smo u polufinalu savladali Francusku u epskom meču pred preko 25.000 ljudi na stadionu u Lilu. Trenutno smo u tranziciji, da pronađemo još jednu šampionsku generaciju. Cilj je da se borimo, da održavamo tradiciju Španije, a ta tradicija je pobednički mentalitet. Možda nismo na vrhuncu talenta, ali ne mogu da se žalim jer vidim igrače koji se trude i bore se. Samo pogledajte prošlo Svetsko prvenstvo, igrali smo na jednu loptu protiv Letonije i Kanade, dva sjajna tima. Izgubili smo i to je to. Idemo dalje. Rukovali smo se sa protivnikom, čestitali im. To je sport."

Obradović i Skariolo (© Star sport)

Vraćamo Skariola na kratko ponovo na 2009. godinu. Zbog jednog košarkaša - Miloša Teodosića.

"Mislim da sam vodio tim protiv Miloša na klupskom nivou, ali taj šampionat je pokazao da je Miloš neverovatan igrač, još uvek jeste. Sećam se prve utakmice tog Evrobasketa. Srbija nas je savladala, Miloš je bio izvanredan, a Pau Gasol je odigrao najlošiju utakmicu u karijeri. Došao je bez treninga i nikada tako loše nije odigrao. Međutim, to je draž velikih takmičenja. Kasnije je pronašao formu i kao tim smo uradili nešto sjajno te godine, ali i Srbija je bila izvanredna sa Teodosićem kao organizatorom, tada su svi videli kakav je on genije".

Tokom godina bili su i rivali, ali i saradnici u Bolonji.

"Sedimo baš danas zajedno i hvalim ga kako i dalje odlično igra, a on digne glavu i kaže: "Treneru, to govori o kvalitetu Evrolige kada ja i dalje mogu da pravim razliku". Smejali smo se, ali sam mu rekao da je on poseban igrač, kao što je na primer Ćaćo Rodrigez ili Rudi Fenrnadez. To su specijalni igrači koji vole košarku, koji znaju košarku i vole da se nadmeću. Mogu da kažem da sam blagosloven jer sam imao priliku da radim sa takvim igračima koji su me mnogo toga naučili o košarci i neizmerno su mi pomogli tokom karijere".

Baš kao što je slučaj sa Teodosićem, Skariolo je preko rivalstva stvorio veliko prijateljstvo sa Željkom Obradovićem.

"Prošle godine kada sam vodio Bolonju, video sam sreću na njegovom licu jer se vratio u Partizan. Zajedno je sa porodicom, okružen je ljudima koje voli. Vidim da je srećan, a na treningu sam video i da je tim srećan. To su nasmejana lica koja zajedno napreduju. Radili su naporno, ali se osetila dobra atmosfera, a to je umnogome zasluga Željka koji je i dalje majstor svog posla, ali ono što je mene najviše zadivilo je porodična atmosfera. Možda je to trenutno nešto što najviše izdvaja Partizan".

Iako trenutno nema angažman u Evroligi, to ga ne sprečava da pomno prati sve utakmice.

"Jako takmičenje, možda kvalitet nije uvek tu zbog ogromnog broja utakmica. Bio sam u NBA ligi, bio sam i u Evroligi. Znam šta znači taj ritam, ali u NBA imate utakmice sa manjim intenzitetom, manjim ulogom. U Evropi je sada svaki meč kao plej-of utakmica. To mora da ostavi posledice po igrača jer je nemoguće biti na vrhuncu iz nedelje u nedelju kada igrate utakmice kao da su na sve ili ništa. Sada je Real Madrid glavni kandidat, ali verujem da će pojaviti još nekoliko timova koji će moći da im pariraju".

Za kraj dotakli smo se i teme Dubaija u Evroligi jer se ime Serđa Skariola povezivalo sa timom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

"Dubai će definitivno doneti nešto novo Evroligi. Mi u Evropi imamo naviku da mislimo da je Evropa centar sveta i da ništa ne treba da se menja. Za mene je budućnost proširenje Evrolige. Više timova u velikim gradovima. Želim da se vrate timovi iz Rusije kada dođe vreme za to, takođe i Dubai jer verujem da će doneti nešto pozitivno. Verovatno će biti potrebna i promena formata, ali i to može da bude vrlo dobro. Ne postoji stvar koja je istog momenta loša ili odmah dobra. Za sve je potrebno vreme, a ja mislim da Evroliga treba da nastavi da raste i gleda ka novim tržištima i tako poveća popularnost sa novim timovima", završava Skariolo razgovor za Mozzart Sport.