INTERVJU – Saša Pavlović: Jokić? Nikada se na ovim prostorima nije rodio neko kao on

Kompanija MOZZART je kroz višegodišnji društveno-korisni rad i nadaleko poznatu akciju „100 terena za jednu igru“ učinila sve da se renoviraju brojna košarkaška igrališta širom Srbije i da gotovo svako od njih ponese ime jednog velikana igre obručima.

Poslednji as koji je ušao u odabrani krug je i Saša Pavlović. Nekadašnji igrač Budućnosti, Jute, Klivlenda, Minesote, Dalasa, Nju Orleansa, Bostona, Portlanda, te Partizana i Panatinaikosa dobio je teren sa svojim imenom na Banjici, a celu akciju propratili su brojni najmlađi sugrađani. Njima će, kako je i rekao za naš sajt, to igrališe i ostati kako bi na istom mogao da se kali materijal za najjaču košarkašku ligu sveta...
“Velika mi je čast zaista, neverovatan je osećaj. Ne znam kako bih kompaniji MOZZART mogao da zahvalim na tome. Kada počinješ da igraš košarku kao dete, o takvim stvarima možeš samo da sanjaš. Iskreno, ovo smatram jednim od većih uspeha u karijeri, velika je ovo stvar i mnogo sam zahvalan vašoj kompaniji i predsedniku opštine Voždovac što je omogućio da se taj projekat završi“, započeo je Pavlović razgovor za MOZZART Sport i dodao:
“Nadam se da će veliki broj dece svoje prve košarkaške korake napraviti baš na terenu koji nosi moje ime“.

Mnogo smo tema želeli da pretresemo s čovekom koji je u samo godinu i po dana boravka u Partizanu ostavio dubok trag i pobrao velike simpatije navijača. Išlo smo od aktuelnih klupskih, preko reprezentativnih dešavanja, ali i pojedinosti o kojima se ovih dana u javnosti vode brojne polemike... Treba uzeti u obzir da smo s Pavlovićem razgovarali u vreme kada je teren na Banjici otvoren, ali je zbog raznih dešavanja u sportskom kalendaru tek sada dobio svoj prostor...

UPECAO SAM TUNU, TO MI JE PRVI ULOV U ŽIVOTU

U opuštenom tonu proverili smo kako Saša Pavlović provodi slobodne dane po okončanju igračke karijere?
“Konačno je došlo lepo vreme, pa sam imao priliku da sa najbližim prijateljima odem jedrilicom do Italije i nazad. Bilo je veoma zabavno“, kaže Pavlović i odmah nam se pohvalio:
“Upecao sam tunu! To mi je bio prvi ulov u životu, sa mnom je išao jedan drug iz detinjstva koji se inače bavi ribolovom. Lično nikada dosad nisam pecao, iako me bije glas da sam pecaroš (smeh). Nisam znao ništa o tome i zato mi je bilo vrlo uzbudljivo sad i zadovoljan sam. U međuvremenu sam dobio poziv kompanije MOZZART da otvorimo teren i učinio sam sve kako bih bio tu na vreme“.

Gledali smo kako zakucavaš na svom terenu i tako upisuješ prve zvanične poene na njemu. Deluje kao da nisi već tri godine u penziji, da li to znači da igraš basket još?
“Ponekad igram malo, okupimo se tako s vremena na vreme. Evo, igrali smo u Novom Sadu nekoliko puta, tamo nam Darko Miličić organizuje basket s nekim bivšim igračima. Jedan od njih je i (Predrag) Šuput“.

Tu se, znači, igra baš dobar basket?
“Da, da, baš se ozbiljno cepamo. To je, inače, jedna od najvećih aktivnosti koje imam, jer za drugo nemam vremena. Uglavnom je moje vreme podeljeno na vožnje do škola, vrtića, na treninge...“

Imaš li nekih drugih planova za budućnost?
“Trenutno zaista uživam u životu i nemam neke dalje planove“.

Više od 15 godina bio si profesionalac, igrao deceniju u NBA ligi i sada si bez svakodnevnih obaveza u životu jednog sportiste. Kako ti se čini život sada?
“Jako čudno, moram da priznam. Ne znam kako je u drugim sportovima, ali mogu da kažem da sam se kao profesionalni košarkaš osećao malo kao da sam u vojsci. Satnica se zna svakodnevno, radiš iste stvari i to se ponavlja iz meseca u mesec, iz godine u godinu... Nekako se navikneš na to. Sad kada imam vremena i nemam striktne obaveze stvarno se trudim da vreme iskoristim na najbolji mogući način. Da budem uz porodicu, decu, da što više uživam u sitnim stvarima“.

Posle rastanka s Panatinaikosom jedno vreme je kružila priča da bi voleo da završiš karijeru u Partizanu, ali se to nije dogodilo...
“Jeste i vrlo rado sam hteo to da prihvatim, ali... Nisam se osećao fizički dobro, nisam se osećao sposobno da mogu da pružim, na primer, ono što sam mogao godinu dana pre Panatinaikosa. I tada sam razmišljao o tome da ostavim košarku, ali onda je usledio poziv Saše Đorđevića koji stvarno nisam mogao da odbijem. Nije bila sezona kakvvu smo želeli, daleko od toga. Posle toga sam razmišljao da ne bi bilo fer prema Partizanu da budem tu, a da znam da ne mogu da pružim svoj maksimum. Nisam hteo to da radim ni sebi, ni Partizanu, verovao sam da je to najbolje rešenje u tom momentu. Eto, nisam odigrao tu poslednju sezonu u Partizanu i ostaje žal za tim, ali i dalje smatram da s mojim fizičkim okolnostima ne bi bilo fer“.

Rad na parketu zamenio si ulaskom u Upravni odbor kluba, pa imaš mogućnost da ispratiš dešavanja iz prve ruke. Kako ti se čini situacija u Partizanu?
“Pratim sve, naravno. Čak i kad nisam u Beogradu, gledam svaku utakmicu. U Upravni odbor sam ušao kako bih video kako stvari funkcionišu iz drugog plana. Prihvatio sam poziv Ostoje Mijailovića i mogu da kažem da klub ide u pravom smeru, da su pravi ljudi u klubu i da se radi isključivo u korist Partizana. Nema tu ništa što može da kopka nekog da li je ili nije. Evo, iz prve ruke znam da je to tako. Nadam se da ćemo iz dana u dan napredovati kao ostvarenju naših ciljeva – povratku u Evroligu, osvajanje titula i stabilizacija rezultata“.

Jedna od glavnih tema u košarkaškoj javnosti je specijalna pozivnica Evrolige. Da li misliš da je Partizan na dobrom putu da je dobije i vrati u elitu?
“Iskreno se nadam. Na to uvek gledam košarkaški i sportski. Partizan je klub koji je kroz istoriju pokazao da zaslužuje da bude član Evrolige i što se tiče košarkaškog kvaliteta, ali i publike. Kada sve pogledaš zaslužuje da bude tu i na pravom je putu. Nadam se da će Evroliga da prepozna da je Partizan ponovo stao na noge i da će ukazati priliku našem klubu da se vrati u elitu“.

U Partizanu si sada kada prvi čovek Mijailović stalno govori o finansijskoj i rezultatskoj stabilizaciji kluba, a bio si tu i kao igrač, kada stvari nisu funkcionisale najbolje, u jednom od najtežih perioda. Gde vidiš osnovne razlike između nekadašnje i trenutne situacije u Partizanu?
“Dok sam bio igrač nisam znao ništa o tim stvarima koje nisu košarkaške, odnosno šta se to dešava u kancelarijama. Znao sam da je klub u finansijskom minusu i kada je Ostoja došao zatekao je veliki minus u kasi. Nažalost, nije se počelo od nule, već iz velikog minusa. Dobra stvar je bila ta što su se titule osvajale i onda kada je klub bio u minusu. Saša Danilović i Dule (Vujošević) su imali odličnu saradnju i pravili dobre timove, dali mnogo kvalitetnih i talentovanih igrača. Pokazali su da i u takvim okolnostima može da se igra i osvajaju titule“, priča bivši NBA as i dodaje:
“Sada je klub u dobrom stanju i može to još mnogo bolje. Što je najvažnije i unutra je stao na noge, a s obzirom na te dve situacije verujem da će sada samo ići ka vrhu“.

VANJU TREBA ISTRPETI, VELIKI JE RADNIK! POGLEDAJTE VASU...

Dolazak Andree Trinkijerija na klupu Partizana mnogi su videli kao veliko iznenađenje, ali je tada očigledno iskristalisana ambicija da se klub usmeri ka vrhu. Kako si ti video ceo ovaj slučaj?
“Trinkijeri je veliko trenersko ime, veliki je autoritet i u pravom momentu je došao u klub, kada stvari baš nisu bile kako bi trebalo... Nenad Čanak nije imao tu sreću da izgura celu priču u pravom smeru, u lošem trenutku je bio tu, nažalost. Trinkijeri je došao posle njega i pokazao koliko je veliki trener, a koliko je i Partizan veliki klub. Jer, da vam jedan takav trener dođe u takvom momentu pokazuje da Trinkijeri ima veliko poštovanje prema Partizanu. Nadam se da će Partizan, dokle god Trinkijeri bio tu, ići samo napred“.

Ostoja Mijailović je nedavno izjavio da će klub forsirati domaće, talentovane igrače, ma kakvi rezultati bili. Opet, često se govori o tome koliko je teško balansirati između planova za osvajanje pehara i guranja mladih snaga. Koliko je teško zaista naći pravu ravnotežu?
“To je žrtva koju treba napraviti pre ulaska u celu priču. Mislim da je prava stvar raditi s mladim igračima. Ipak smo zemlja košarke, imamo mnogo talentovanih i dobrih, mladih igrača koji treba da dobiju šansu. Opet, kada se juri rezultat, moraš da imaš nekoliko starijih igrača, stranaca. Tada se gleda to koliko ko može sve to bolje da uklopi. S mladim igračima dobijaš zalog za budućnost. Tada ne možeš da očekuješ rezultate odmah, već postepeno. Partizanov plan da se više posveti mlađim selekcijama je po meni prava stvar i treba skupiti što više talentovanih momaka, da se napravi selekcija za prvi tim i da upravo ti momci budu vesnici novih titula i uspeha“.

Ko ti je ostavio najbolji utisak iz sadašnje generacije Partizana?
“Svi stranci su imali dobru sezonu, to moram da kažem. Što se tiče naših igrača, Vanja (Marinković) je opet počeo da se vraća na kolosek i pokazuje one svoje kvalitete. Treba ga istrpeti jer je veliki talenat i radnik. Veliki pritisak je pretrpeo i dobro je da se vratio. Setimo se da je u mnogo lošem trenutku izabran za kapitena i imao je veliku odgovornost, a Partizan je bio u nikad lošijoj situaciji. To je mnogo uticalo na njega, ali vidim da se sada vraća i trenutno ima najveći potencijal“.

Kod nas je postalo normalno – iako to nije – da se igrači s 19, 20 ili 21 godinom otpisuju, ako iza sebe već nemaju nekoliko dobrih sezona i kontinuitet u napredovanju. Vanja je jedan od njih, a u januaru je tek napunio 22 godine... A onda imamo primer Vasilija Micića, koga je deo kritičara takođe proglasio „bivšim košarkašem“, a onda s 25 postao možda i najbolji evropski bek u ovom trenutku...
“Mi smo takav narod kad je bilo šta u pitanju. Generalno sam mišljenja da mladim igračima treba dati veću šansu i istrpeti ih. Opet, dolazimo u problem zato što svi klubovi jure rezultat i čim se mladi igrač ne pokaže jednu sezonu, odmah postaje bivši. To je pogrešno i treba biti strpljiv, pogotovo kada neko stvarno ima potencijal. Treba sačekati sezonu ili dve više, jer će se to na kraju isplatiti“, smatra Pavlović i nastavlja:
“Odličan primer si naveo s Vasom. On je generalno dobro igrao prethodnih godina, ali je ove baš, baš eksplodirao i pokazao nešto o čemu i pričamo sada“.

Priča se da Vanja dosta truda ulaže u rad i van treninga, a ti imaš priliku da sve to vidiš iz prve ruke. Da li je zaista tako?
“Znaš kako, u takvim situacijama samo treba košarka da bude u glavi, 24 časa dnevno. I kad si kući i kad si napolju negde... Samo o košarci treba da razmišljaš. Vanja je i sam stekao radne navike, a onda i uz pomoć Duleta, jer je on bio tu kada je Vanja ulazio u prvi tim. Vredno radi, ima talenta, ali treba ga istrpeti. Nije bilo dobro neko vreme, navijači su malo bili ljuti zbog rezultata i svega i onda puca po najvećem talentu. Možemo od njega da očekujemo nešto dobro i u budućnosti“.

Vanja se našao i na širem spisku reprezentacije Srbije za Mundobasket u Kini (31. avgust – 15. septembar). Kako ti se čini fond i kvalitet igrača kojim raspolaže selektor?
“Kakav god da je sastav, sa Saletom nema greške! On ima neverovatno samopouzdanje i optimistično mišljenje, zna kako da podigne ekipu, što se videlo svih ovih godina. Pored svega toga ove godine zaista imamo najjači sastav u poslednjih desetak ili petnaest godina. Šta očekivati od takvog sastava i trenera osim medalje. Verovatno će biti priča da se ide na medalju. Nije lako, velika su očekivanja. Ima mnogo reprezentacija pored SAD koje pucaju od kvaliteta, zato neće biti nimalo lako, ali mi od naših igrača uvek očekujemo najbolje. Ove godine bi Srbija trebalo da ostvari svoj cilj“.

ĐORĐEVIĆ? TAKAV ČOVEK JE OSUĐEN NA USPEH

Kakav je tvoj odnos s selektorom Đorđevićem?
“To je nešto neverovatno. Toliko mi je ulepšao detinjstvo i sreće doneo sa onim trojkama u poslednjim sekundama i utakmicama u reprezentaciji. Bio je neverovatan igrač, a kada smo počeli saradnju shvatio sam zašto je to tako. Jer, nije slučao što je dao one dve jako važne trojke u presudnim momentima, jer sam shvatio kakva je to glava i mentalni sklop. Prepun je samopouzdanja, veruje mnogo u sebe i sve oko sebe. Jednostavno, takav je čovek osuđen na uspeh i sve mi je bilo jasno od momenta kad smo se upoznali“, prepričava nam Pavlović, pa odmah produžava:
“Ponekad kada radiš stvarno se zapitaš: 'Čoveče, da li je moguće da čovek veruje u ovako nešto'. A on stvarno veruje i svoje misli najbolje prenosi na sve oko sebe. Neverovatno je dobro igrati za njega, a ako košarkaš uspe da prihvati bar deo tog njegovog samopouzdanja i želju za pobedom, onda je super“.

Srbija je dugo strepela zbog Nikole Jokića i odluke da li će igrati za reprezentaciju ili neće. Sad kada je poznato da će biti tu svi pričaju o napadu na zlato, a opet malo ko razmišlja o tome kako se on osećao posle naporne sezone i koliko mu je zapravo samo nedostajalo prostora da posloži sve i kaže šta želi...
“Siguran sam da mu je bilo teško. Verovatno je i sam svima rekao da je toliko umoran da ne želi ni da razmišlja o košarci neko vreme. Pretpostavljam da je to razlog zašto se nije odmah izjasnio i razumem ga“.
Kakav je tvoj utisak o Nikoli i svemu što je prošao kroz svega nekoliko godina – od tihog momka u Megi do superzvezde NBA lige?
“On je neverovatan, on je čudo! Tako nešto nije bilo ne samo u našoj zemlji, nego i ovim prostorima se nije rodio neko kao Nikola Jokić. Košarka koju on igra je potpuno drugačija od košarkaških trendova današnjice, u atletski naprednoj NBA ligi. Poslednjih nekoliko godina ima možda i najviše atleta. A on igra potpuno drugačije od drugih! Jednostavno, dominira ligom, što je za veliko poštovanje i zaista je fantastičan u svakom smislu. Nesumnjivo najbolji centar na svetu i jedan od pet igrača u NBA ligi, potpuno zasluženo“.

Misliš li da može da zadrži ovaj nivo kroz godine, ili čak da bude još bolji?
“To mu i želim, od sveg srca. Neka svake godine bude u najboljih pet kao sada i da uvek podiže lestvicu. Mnogo mi je drago zbog njega i želim mu sve najbolje“.

I tvoj prijatelj Bogdan Bogdanović može da se pohvali solidnom godinom u NBA ligi, kako si ti video njegove nastupe u Kingsima?
“Super je bio. Imam potpunu veru u njega jer znam kakav je, koliko radi na sebe i ulaže truda u svaki trening. Vrlo je sličan Saletu (Đorđeviću) kada su neke stvari u pitanju. Mnogo je veliki radnik. Odličnu sezonu je imao, s obzirom da je otpočeo s povredom i da je u startu malo izgubio korak sa ostalima. Od njega samo očekujem napredak, jer je on prosto takav. Veliki fanatik i radnik, siguran sam da može da napravi veliku NBA karijeru“.

Godinama kruže priče i video klipovi Bogdanovih treninga, dobro poznatih šuteva preko metle, koliko je kod Duška Vujoševića radio u svakom slobodnom trenutku. Da li je ovaj današnji kvalitet mogao da se oseti još tih godina, kada ste zajedno delili svlačionicu?
“Kako da ne. Čak i kada je imao loših utakmica u Partizanu, kada je bio mlađi, to se videlo. Mnogo je radio na sebi, eliminiše strah i neverovatno je njegovo samopouzdanje. Sećam se one serije sa Zvezdom kada smo igrali (123 poena u finalu Superlige), kako je izgledao na terenu... Tako mlad, a tako pleše po terenu, igra pod onakvim pritiskom... To ne može svako da iznese. Odmah posle toga je otišao u Fenerbahče, bio jedan od najboljih igrača Evrope, posle išao u prvu rundu NBA drafta, pa MVP na Ol staru... To je je sve plod njegovog rada i posvećenosti. Svaka mu čast na tome i njemu takođe želim sve najbolje“.

Da li ti je ove sezone neko zapao za oko na košarkaškoj mapi?
“Iskreno, nisam baš toliko pratio sve lige, ali uvek ima dobrih igrača i talenata. Međutim, košarka se dosta promenila od vremena kada sam ja bio mlađi. Sećam se, s 19 godina sam draftovan i tada sam otišao u NBA, a sada su se te granice pomerile i sada mnogi idu preko s 20, 21, 22, pa čak i 25 godina. Dosta je drugačija košarka sad. Ima dosta igrača koji su bili dobri. Pomenuli smo Vasu Micića, on je stvarno oduševio sve“.

Misliš li da bi mogao da napravi sledeći korak i ode u NBA?
“Iskreno, da! Mislim da bi mogao tamo dobro da se snađe, kada bi otišao“.

Pomenuo si pomeranje starosne granice za odlazak u NBA ligu. Šta je razlog takvog trenda?
“Ima više faktora. Dosta često treneri u Evropi vole da isforsiraju igrača da ostane što duže i da ode u NBA tek ako se otvori neka dobra prilika. Znam kada sam imao 17-18 godina, nas su već tada ocenjivali da li smo materijal za NBA ili ne. Ta granica se pomerila, sada te NBA klubovi čekaju do 24, pa čak i 25. godine. To je sadašnja realnost, ali opet – košarka je mnogo napredovala“.

Šta se promenilo?
“Evo, od vremena kada sam igrao i otišao iz SAD neverovatno je koliko su igrači napredovali atletski i svakom drugom pogledu. Igra se menja iz godine u godinu. Sve je potpuno drugačije“.

Pričao si da ste Lebron Džejms i ti ostali u kontaktu, a da li imaš ocenu kakvu bi pričao mogao da napravi s Los Anđeles Lejkersima ovog leta? Šuška se da bi to mogao da je u povoju još jedan supertim...
“Samim dolaskom Lebrona Džejmsa u Lejkerse jasno je postavljen cilj – da se klubu vrati stari sjaj. Očekujem jako ludo leto. Lejkersi su i bez Lebrona, Kobija Brajanta i ostalih kroz istoriju postali jedan od najvećih klubova svih vremena. Imaju posle Seltiksa najviše titula i uvek idu na prsten. S Lebronom su dobili materijal oko kojeg mogu da grade svoje planove, a to je nova ofanziva na titulu, koliko već naredne sezone. Vidim da će ovog leta biti dosta slobodnih igrača i koliko čujem oko Lebrona će biti još jedna ili dve superzvezde“, zaključio je razgovor Saša Pavlović.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport, Via Instagram / @sasa3pavlovic