INTERVJU - Predrag Danilović: Evroligaši u reprezentacijama prva tema posle Đordijevog odlaska

Neuspeh košarkaške reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za Olimpijske igre ostavio je gorak ukus u ustima, jer su očekivanja nacije u slučaju plasmana u Tokio bila ogromna. Ipak, kako predsednik KSS Predrag Danilović ističe u intervjuu za Mozzart Sport košarkaška 2021. godina imala je i svojih svetlih momenata. Muška selekcija je pod komandom Igora Kokoškova obezbedila plasman na Evrobasket, dame su ponovo zasele na evropski tron, 3x3 selekcija je osvojila bronzu na Igrama i zlatno na kontinentalnom prvenstvu, U19 reprezentacija bila je četvrta na svetu, kadeti su osvojili zlato na Čelendžeru u Novom Sadu, mlađe kategorije započele su proces vraćanja na staze zlatnih generacija...

Zbog svih ostvarenih uspeha Danilović kaže da je donekle zadovoljan, mada i sam priznaje da je godina za nama mogla da bude ispunjena još boljim rezultatima.

“Teška godina je iza nas, sa mnogo aktivnosti. Nije uspeh što nismo otišli na Olimpijske igre, ali to je prošlost i nema potrebe da se vraćamo na to. Došao je Svetislav Pešić, dame su osvojile Evropsko prvenstvo u Valensiji, pa bile četvrte u Tokiju, naša 3x3 ekipa je evropski prvak uz bronzu na Igrama... Senku na sve te rezultate baca to što seniori nisu otišli u Japan, ali šta da se radi. I to je sport. Izostanak rezultata muške A selekcije ne umanjuje ni najmanje sve druge rezultate. Ono što me najviše raduje jeste to što imamo jako talentovanu kadetsku i juniorsku selekciju“, otvorio je Danilović novogodišnji intervju za Mozzart Sport.

I još jedan možda široj javnosti ne toliko zanimljiv detalj koji Danilović ističe kao pozitivan primer u KSS.

“Savez je pomogao svim klubovima oko PCR testova, iako nije bio u obavezi to da radi. Klubovi nisu plaćali ništa, što je velika cifra kada se sve sabere. Prvi put je država, pored večitih, dala novac svim klubovima, Prva i Druga muška, te Prva i Druga ženska liga. To je velika stvar, ti novčani iznosi su spasili klubove i oni su zahvalni, kao i ja. Uskoro ćemo pokriti skoro sve košarkaške sale sa kamerama, snimaće se utakmice i kompletna arhiva će se čuvati u Savezu. To u Evropi imamo samo Francuska i mi, što je rezultat odlične saradnje sa Ministarstvom omladine i sporta, Telekomom i Arenom“.

Ušli ste i u projekat trenažnog centra, o čemu se malo zna?

“Da, malo se zna u javnosti o tome. I u taj projekat ušli smo zajedno sa Ministarstvom omladine i sporta kao deo investicionog projekta 'Srbija 2025'. Nedostaje nam još jedan papir, nadam se iskreno da će i to brzo da se reši. Veliko hvala državi i Ministarstvu, smatram da košarka treba da ima trenažni centar gde će sve biti podređeno reprezentativnim selekcijama, klubovima i ostalima. Umesto da se plaća novac određenu sumu novca, u trenažnom centru će sve to koštati upola manje“.

AKTIVNO SE RADI NA TOME DA NAJBOLJI IGRAČI IZ EVROPE IGRAJU ZA REPREZENTACIJE

Prosečan navijač će ipak 2021. najviše pamtiti po neuspehu u kvalifikacijama za Olimpijske igre posle čega je usledio rastanak sa selektorom Igorom Kokoškovim. Danilović ipak smatra da nema smisla vraćati se u prošlost, jer je ta priča zatvorena, a druga otvorena sa Svetislavom Pešićem na klupi. Ali ni njegovi počeci nisu bili baš laki. I nikome neće ni biti...

“Glupo bi bilo pričati o njemu i onom što je napravio kao trener. Iako ima određeni broj godina, vrlo je živahan, trezven. Ali nije mu nimalo lako sa ovim 'prozorima', jer praktično nema vremena da bilo šta spremi sa igračima koji dolaze. Tim igračima posebno hvala jer ni njima nije lako. Veći broj njih će dobiti šansu da konkuriše za prvi tim, ali moraće da se izbore za mesto u jakoj konkurenciji onih koji nisu sada tu. Ceo ovaj rat između Fibe i Evrolige direktno utiče na sve što se dešava u košarci“.

Mi smo tu možda i najveći gubitnici?

“Da, a pritom vam svaki plasman na veliko takmičenje sada zavisi od tih kvalifikacija. U teoriji su kvalifikacije dobro zamišljene. Neću da računam NBA igrače jer nije realno da oni nastupaju, ali kada bi tu bili momci iz Evrolige i Evrokupa onda bi kvalifikacije zaista dobile na težini. Iskreno se nadam, ima nagoveštaja u razgovoru sa Andreasom (Zaglisom, generalni sekretar FIBA), da će to da bude prva stvar koju Fiba i Evroliga treba da reše. Sada je pitanje, pošto je u pitanju veliki sistem, šta je ostalo iza Đordija Bertomeua, kakvi su ugovori potpisani. Znam da se radi aktivno na tome da zaigraju najbolji igrači iz Evrope igraju za reprezentacije. Da više ne bude barijera. Sve što uspevamo, sada završimo na ličnim odnosima, mojim i Karijevim sa ljudima iz klubova... Partizan nam izlazi u susret maksimalno, što je za svaku pohvalnu. Sigurno bi isto učinila i Zvezda da nije igrala utakmicu. Nadam se da će se naći kompromis u 2022. godini“.

Da li bi Bertomeuov odlazak mogao da bude istorijska prekretnica u odnosima dve čelne organizacije, posle 15 godina nesuglasica?

“Doći će do nekih promena sigurno. Uključio se i NBA koji je na strani FIBA. Tačnije, da se pomogne rešavanju ove situacije i to je odlična stvar. Ne treba odmah očekivati velike stvari. Ponavljam, to je veliki sistem, treba vremena da se promene zaista dogode i osete. Opet, ne znam kakvi su ugovori potpisivani između Bertomeua i nekih Saveza, klubova... Sve će se znati više kada dođe neko novi“.

A neko novi bi – eto koliki je bio Đordijev uticaj u evropskoj košarci – mogao da utiče i na neke na prvi pogled ne toliko bliske stvari. Recimo, na ABA ligu.

“Lično verujem da je ABA liga igra napravljena iz najbolje namere. Da li može bolje? Sve može bolje. Ne znam koliko će Jadranska liga još da traje. Sa promenom Bertomeua, možda će se stvoriti neka druga koncepcija. ABA liga je praktično pandan nekadašnjoj jugoslovenoj ligi“.

DA SU ZATVORILI PARIZ I LONDON ZATVORILI BI I EVROLIGU

Predrag Danilović (©Starsport)

Nije tajna da bi deo ovdašnje javnosti digao ruku za povratak jakog prvenstva Srbije. Međutim, pitanje je koliko je to realno. Šampionska titula u Srbiji sada je manje bitna od plasmana u Evroligu...

“Sećam se vremena kada sam govorio da ćemo doći u situaciju da ova liga nema značaj, da ćemo imati možda jednog ili nijednog predstavnika u eliti. Da su ’zatvorili’ Pariz i London, kao što su želeli pre dve godine, zatvorila bi se i Evroliga što bi bila katastrofa. Nadam se da će sa dolaskom nekog novog čoveka na čelo Evrolige doći i do određenih promena u posmatranju nacionalnih prvenstava. To bi trebalo da bude prioritet. Nije realno da se iz našeg prvenstva ide u neki evropski kup, to je davna prošlost“.

Tako se sada govori za Kup Radivoja Koraća, da nema nikakav značaj, iako se klubovi svim snagama bore za trofej...

“To je čista glupost. Kup je pod okriljem KSS i najveća je košarkaška svetkovina uz utakmice kada igra reprezentacija. Svima je mnogo stalo da osvoje Kup, bez obzira na to što nema prohodnost ka evropskim kupovima, ali je uvek velika tenzija i drago mi je što se cela košarkaška familija skupi tamo gde se igra“.

Kup se ponovo vraća u Niš?

“Uz dužno poštovanje prema svim drugim gradovima, Niš ima posebne bezbednosne mere, navijači ulaze na različite ulaze što je jako bitno. To su detalji koji ljudi uzimaju zdravo za gotovo, ali za nas u Savezu i organizaciji su to važni detalji. Kup se sada vezuje za Niš, što nije bogom dano da bude tamo, ali Niš je dosad uvek izlazio sa najboljim uslovima. Svi volimo da odemo tri dana u Niš“.

To je jedini događaj na kome se večiti igra u onim, pravim uslovima, kao iz vremena kada ste Vi igrali?

“Da, tada je pola dvorane obojeno u jednu, pola u drugu boju. Jedino što bih voleo, kao i svaki normalan čovek, da nema vređanja, bacanja stvari u teren... To je moj apel svake, pa i ove godine. Ti derbiji u Nišu imaju posebnu težinu, teško da bi negde drugo bila takva atmosfera kao tamo“.

NEMOJTE MENADŽERI DA NAM ODGOVARAJU KAD DETE PITAMO: KAKO SI?

Kad već govorimo o vedrijim temama, sigurno je dobra stvar za srpsku košarku što su se u 2021. godini njoj vratili Željko Obradovića, Svetislav Pešić, pa i repezentativaca Nikola Kalinić, Stefan Marković, Aleksa Avramović...

“Ko ne vidi da je to dobra stvar, ne samo košarkaški, već i za društvo, onda je ta osoba maliciozna. Željko je najbolji trener u istoriji, sada je svaki dan u Beogradu, možete da ga vidite na ulici. Mladi treneri imaju priliku da uče, da dobiju više informacija. Velika stvar“.

Koliko njihov povratak u srpsku košarku može da se iskoristi kao signal za druge trenere i igrače da se vrate, da se ova igra kod nas dalje razvija?

“Kada imaš kvalitetan tim, automatski sa sobom se povlače i druge stvari. Ostali klubovi se jačaju, u skladu sa mogućnostima. Veći je kvalitet kada imaš dobru Zvezdu i Partizan. Gledajte sada kraljevačku Slogu, koja je prva u KLS, odavno nisu bili tu“.

Možda izlizan nastavak na ovu priču, ali još kad bi srpska košarka mogla da spreči odlazak talentovane dece u inostranstvo već sa 14, 15 ili 16. godina...

“O tome bismo mogli da pričamo šest dana... Klinci pre svega treba da razmišljaju svojom glavom. Roditelji su najveća opasnost za tu decu, pa tek onda menadžeri. Deca moraju da znaju da su svi tu zbog njih, da zato moraju da razmišljaju svojom glavom. Da ne dolazimo u situaciju kada nekog pitaš: ’Kako si?’, da on odgovara: ’E, pa tu mi je menadžer, on će da vam odgovori kako sam’. Mora da se ima malo veća širina, jer često se gleda na nešto ne kao na stvar istine, već percepcije. Sada se produžavaju sportske karijere. U moje vreme ako nisi napravio nešto do 22. godine – gotovo je. Sada igrači proigravaju sa 24-25 godina. U tenisu je isto tako, odbojci...“

SALE I IGOR SAMI VOZILI NA OKUPLJANJE, KARIJEVA SITUACIJA DOBRA ZA SVE

Sa Svetislavom Pešićem (©Starsport)

Ostanak u Srbiji ubuduće bi mogao da ima još jedan benefit za svu tu talentovanu decu. Svetislav Pešić  već je u prvom intervjuu za Mozzart Sport najavio da će puno pažnje posvetiti i mlađim igračima, a sa statusom selektora u punom radnom vremenu imaće i više vremena za njih.

“Sa Karijem je specifična situacija. Bio je bez kluba prošle godine, a on je mogao komotno da nađe novi posao, da je hteo. Zvala ga je nemačka reprezentacija, on je već bio u kontaktu sa njihovim Savezom kada smo ga mi kontaktirali. Kari je ispao vrlo korektan. Pun je energije i gladan uspeha. Sada je mnogo lakše za igrače i Savez. Tu je i Dragan Tarlać sa njim, pa Nenad Krstić kao potpredsednik za mušku košarku... Imamo dobar sastav ljudi u Savezu“.

Koliko je bilo teško sastaviti takvu ekipu?

“Nije bilo teško. Mi jesmo dugo pričali i onog momenta kada smo se dogovorili, to je bilo to. Sada više nemamo to breme da li će trenera da pusti njegov klub da obavlja selektorsku dužnost. Sećam se, Sale (Đorđević) je znao da sedne u auto i vozi pravo na mesto okupljanja. Igor je isto tako radio, što je zaista veliko opterećenje za trenere. Oni su specifična fela, što je logično, jer im je potrebno četiri-pet dana za rad. Zato je Karijeva situacija dobra za sve nas“.

BITNIJE MI JE KAKAV SI ČOVEK NEGO KOLIKO SI TALENTOVAN, RAVNODUŠNE TIM ELIMINIŠE

Nekako slučajno, pogodilo se da ove sezone i u srpskim klubovima ima više domaćih igrača što je bila jedna od tema razgovora sa Danilovićem od pre dve godine.

“Što je odlično, voleo bih da i juniori mogu da igraju više. Ali razumem i klubove, njihove ambicije. Teški su rasporedi, ima mnogo utakmica, a kada vreme dođe verujem da će i oni (juniori) dobiti šansu. Jer to je jako delikatan period, mnogo se igrača izbubi u tom prelazu između juniora i seniora“.

Javnost ih ipak voli, pa često slušamo i priče da stranci ne osećaju emociju prema klubovima, da su ranijih godina dolazili “srčaniji“ igrači...

“Pa, ne bih to tako rekao... Tokom 15 godina mog boravka u Partizanu strance smo birali pre svega po tome kakvi su ljudi, čak i malo nauštrb kvaliteta. Meni je to bilo mnogo bitnije, ali svako ima svoje viđenje i ne želim da ispadne kako nekom pričam kako da radi svoj posao. Čak i ako imaš manje talenta, a bolji si čovek. velika je šansa da uspeju. Bolje imati takve momke, nego trule jabuke. Ima svakakih likova, a i Amerikanci su takvi. Oni dođu ovde i nije ih briga, niko ih ne zna. Odrade posao i kraj priče. Opet, oni koji dolaze u Srbiju i dalje znaju kvalitet Partizana i Zvezde, tradiciju, vide navijače i nije im svejedno“.

Ko Vas je posebno iznenadio, impresionirao tokom predsedničkog mandata u Partizanu?

“Imali smo sreću da su svi stranci koje smo dovodili bili sjajni. Bo Mekejleb, pa Lorens Roberts, pa Fredi Haus, Žofri Lovernj, Leo Vesterman... Imali smo sreće, mada nije sve samo do sreće. Svakako smo želeli kvalitetne ljude oko nas“.

Koliko Vam znači to što su gotovo svi oni posle svih godina i dalje vezani za klub?

“Mnogo, to je jako lepo. Oni su i dalje međusobno u kontaktu, znam da se čuju često i pogotovo preko društvenih mreža. Uvek ističu Partizan, lepo su se osećali ovde, pravili dobre rezultate. Beograd je metropola, nema razloga da budu nezadovoljni. One ravnodušne tim eliminiše, a ovde zaista nije bilo onih koji su ravnodušni“.

ISTANBUL 1992: ŠTA ZNA DETE ŠTA JE 300 KILOGRAMA?

U 2022. godini slaviće se jubilej – tri decenije od Partizanovog osvajanja evropske titule. Da li se iz ove pozicije jasnije vidi koliko je to zapravo bio veliki uspeh?

“Već posle desetak godina bili smo svesni šta smo napravili. Bar ja. Tada nismo to mogli da znamo, šta dete zna šta je 300 kilograma. Bili smo klinci, osvojili Kup šampiona. Tek kada prekineš da igraš postaješ svesniji šta si zapravo uradio. Dok si igrač juriš za sledećim ciljevima u drugim klubovima, tek kada prestaneš da se baviš košarkom bude jasnije. Mi smo još imali specifičnu situaciju, cela muka u zemlji, putovanja... Šalim se često, ne bih toliko bio u Madridu da nije bilo svega toga“, zastao je Danilović, pa dodao:

“Svi smo mi imali svoje probleme u to vreme. Moja porodica je bila u Sarajevu, Ivo Nakić je bio tu kod nas... Nije bilo lako“.

SAMO SE MAGARE NE MENJA

Odavno nije toliko aktuelna priča o igračima koji su nosili boje oba večita rivala. Nedavno je Partizan pojačao Matijas Lesor, pre nega su dres Crvene zvezde nosili Nemanja Dangubić i Kevin Panter, koji su sada među crno-belima... Da li je to možda znak da je sve manja barijera koja je nekada sprečavala igrače da igraju i tamo i ovamo, odnosno da se zbog tih transfera diže velika prašina?

“Naravno. Mi evoluiramo kao nacija i narod, samo se magare ne menja. Bilo bi glupo da se pravi pakao oko njihovih transfera, kao što je to nekada bilo. Tako i treba da bude. Sve je to individualna stvar. Lično, nikad ne bih igrao u klubu koji je gradski rival onom u kojem jesam ili sam bio. To je moj stav, ali daleko od toga da je pogrešno da neko pređe iz Zvezde u Partizan direktno ili posle nekog vremena. Svuda je to normalno, pa treba da bude i kod nas“.

Za kraj, sportska želja za 2022. godinu?

“Samo da svi budu zdravi. Jer, ako su svi zdravi, verujem da će da se odazovu reprezentaciji što automatski povlači druge stvari. Verujte mi, zdravlje je najvažnije“.

Pišu: Đorđe MATIĆ, Nikola STOJKOVIĆ