INTERVJU – Nikola Milutinov: Prija zima u Moskvi, ali čeka se proleće u Kelnu

Dok Nikola Jokić vlada NBA reketima, u Evroligi je njegov imenjak Nikola Milutinov neprikosnoveni gospodar ispod obruča evroligaških terena. Ko nema vremena da prati utakmice CSKA, može da baci pogled na sajt najkvalitetnijeg evropskog takmičenja koje je centra moskovskog giganta izabralo za najkorisnijeg igrača u decembru. 'Pregazio' je srpski centar taj mesec sa dabl-dabl učinkom, uz prosečno 14,0 poena i 13,4 skoka pet utakmica protiv Himkija, Anadolu Efesa, Zenita, Asvela i Olimpije. Izlišno je napominjati da je CSKA u svih tih pet mečeva trijumfovao, kao što je pobedio i u prethodnih sedam, pa tako je tako sadašnja generacija košarkaške 'armire' Dimitrisa Itudisa izmarširala do evroligaškog rekorda od 12 uzastopnih uspeha!

"Tako kažu, treba im verovati", šaljivo odgovara Milutinov na početku razgovora za MOZZART sport.

Uspešno izbegava da upadne u zamku brojanja individaulnih i timskih učinaka dok traje sezona, svestan da je završni račun koji se bude svodio u drugoj polovini maja, svi se nadaju u dvorani u Kelnu, biti jedini relevantan.

"Bio bih neiskren ako bih rekao da ne prija pogled na tabelu na kojoj smo prvi, ili kada čujem da smo vezali toliko pobeda, da sam izabran za najkorisnijeg igrača u mesecu. Sve to ostaje upisano u nekim knjigama. Ali, s druge strane, znam da je mnogo posla ispred nas. Tek smo na polovini regularnog dela sezone čiji uspeh određuje završni rezultat".

Otkad je 2001. zakoračio u Evroligu, CSKA je samo dva puta propustio fajnal for (ne računajući prošlu takmičarsku godinu koja je otkazana zbog pandemije), u debitantskoj i sezoni 2010-2011. Četiri puta je bio šampion, u još tri navrata je igrao finale, pet puta je završio evroligašku sezonu pobedom u meču za treće mesto, što ga svrstava u večnog favorita, ali zna da donese i ogroman pritisak sa strane.

"Možda je to tako u nekoj drugoj sredini, ali nije u CSKA, ma koliko vama čudno zvučalo. Ove sami sebi pravimo uslovno rečeno pritisak, jer imamo želju da budemo bolji kao tim. Ako nekad ne ide, a bilo je i takvih momenata, prva reč trenera, članova stručnog štaba, uprave i saigrača je podrška".

Uz nesporne kvalitete koje poseduje svaki igrač, Milutinov naglašava da je upravo to poverenje ogroman kvalitet CSKA.

"Osetite ga već na prvom koraku, u prvom razgovoru sa trenerom, predsednikom kluba, prilikom prvog ulaska u svlačionicu. Daću vam jedan primer. Kada sam bio zaražen korona virusom, nije bilo lako, jer nije bio asimptmski, već je bila žestoka borba za temperaturom i ostalim problemima, a na drugoj strani ekipi nije išlo. Razmišljam: Tek sam došao, novi sam, nije moralo baš sad da me zakači kad ulazim u sistem... Ali, svi su mi rekli: Nikola, polako, najvažnije je da ti budeš OK, sve će doći na mesto. Posle, kada sam se vratio, trebalo je opet neko vreme da uhvatim korak. I ponovo su imali strpljenje. Sve to vam uliva veliko samopouzdanje i energiju. Brzo zaboravite da ste pre nedelju, dve bili u krevetu, samo ste fokusirani na teren."

A na terenu zvezda do zvezde, Džejms, Klajburn, Šengelija...

"Ne moram ja da ističem koliko su kvalitetni igrači, ali pre svega smo TIM. Svima je u mislima pobeda CSKA, a ne pojedinačni učinak. Evo, koliko sam tu, nikada nisam osetio nečije lično nezadovoljstvo što je imao koji šut manje, ili bilo šta slično. Ako recimo meni danas ide, odmah primete, 'hrane' me loptama, ako ne ide, stignu da me pokriju. Tako svi reagujemo. Na kraju, radujemo se jer na semaforu piše da je CSKA imao bar poen više od rivala".

Velike zasluge za stvaranje pobedničke hemije CSKA idu na račun trenera Itudisa.

"Naravno. Ne moram da naglašavam da je odličan trener, jer to pokazuju rezultati, 24/7 je u košarci, direktan je, neposredan, kaže sve u lice, uvek je spreman da vas sasluša. Trudi se sve vreme da unapredi igru vas kao igrala i tima, gura vas napred".

Ko iole prati CSKA, ne može da mu promakne ni lik Andreja Vatutina, predsednika kluba. Uvek iz tim, nebitno da li se utakmica igra u Moskvi, na krajnnjem istoku Rusije gde je zapljuskuju vode Japanskog i Ohotskog mora, ili u srcu Pirineja - Madridu.

"Živi za košarku. Uvek pozitivan. Neposredan. Izuzetno pazi na 'svoje' igrače, što možete da osetite na svakom pedlju kluba. Sve je usredsređeno na to da imamo odlične uslove da pokušamo da postignemo rezultat. Kažem 'pokušamo', jer su svi svesni da je košarka sport, nepredvidiv kao svaki drugi, nismo mi jedini koji bismo da podignemo pehar, niti je bilo kome zagarantovan uspeh. On mora da se saluži na terenu. A mi, igrači, trudimo se da tako i bude".

Dok priča o CSKA, Nikola niže samo lepe stvari. Ne žali se čak ni na atmosferski 'minus' koji je u ovo doba godine redovni posetilac moskovskih ulica.

"Jeste hladno. Možda nekad fali koji zrak sunca više, ali brzo se naviknete na Moskvu. Pa zar bi imala 10-12 miliona stanovnika da nije tako dobra?", kroz smeh dodaje Milutinov kome je do leta Pirej bio pet godina košarkaška luka, prva u koju je, kako sam kaže kao 20-klinac, uplovio po odlasku iz Partizana.

Priznaje da mu je taj prelazak iz Beograda u Pirej bio teži nego iz Pireja u Moskvu, iako su sada daleko veća očekivanja od njega.

"U Partizan sam stigao praktično još kao dete, s nepunih 18 godina. Ne mogu da poreknem da sam tada bio svestan svog talenta, jer sam bio reprezentativac u mlađim kategrorijama, a i, hajde da budem iskren, ne zove Partizan svakoga. Ali, domaći sam igrač, pa ako i ne krene baš sve onako kao što je planirano, znao sam da će Partizan da me sačeka, što se na kraju i desilo. Kada sam mi je moj agent Marko Jelić rekao da me hoće Oilmpijakos, osećao sam se drugačije. Prvi put odlazim iz Srbije i to u klub koji je malo pre toga osvojio dve evropske titule, a ja stranac, sa 2O godina i koji mesec. Nije bilo lako. U tim godinama uvek vam je u mislima da li možete da izneset taj teret, jer pre svega nemate iskustva. Ali, 'odigrao' je Olimpijakos odlično i Atina naravno čije vas sunce uvek ogreje kada je potrebno. Često kažem: Žao mi je što tu poludecenijsku saradnju nismo krunusali evropskom titulom. Ali, treba biti realan, ne možete imati baš sve".

Tu titulu bi Nikola mogao da dohvati u CSKA.

"Pa, prilikom dolaska u Moskvu rekao sam da mi je to želja. Na meni je da uradim sve kako bi ta želja postala realnost".

Realnost je i da je najbolji centar Evrolige daleko od nekadašnjeg dečačkog sna - NBA - iako ga je San Antonio još 2015. godine draftovao kao 26. pika prve runde.

"Dobro, kao svaki klinac i ja sam maštao da zaigram u NBA. Bio sam presrećan one večeri kada su me Sparsi birali, jer je mali broj naših igrača draftovan u prvoj rundi. Ali, s godinama sam naučio da neke stvari ne zavise samo od mene. Na kraju, zašto bismo uopšte sada pričali o NBA? Osećam se ispunjeno u Moksvi i CSKA. Iz sportskog ugla razmišljam samo kako da doprinesem da kao tim ostvarimo ciljeve", završio je Milutinov.

Piše: Đorđe MATIĆ