INTERVJU - Nemanja Nedović: Jesam li te za ovo platio 1.000 evra? (VIDEO)

Postoje TI momenti kada možete da shvatite da je to - to. Da ste uspeli. Iako je bilo hiljadu sličnih momenata kada ste to mogli da shvatite, nijedan nije bio baš kao TAJ. Ako krenete da tapšete basketaru po betonu na nekom terenu kao klinac, i onda posle mnogo godina doživite da taj komad betona nosi vaše ime... Onda to može da se opiše baš kao TAJ momenat.

Nemanja Nedović je imao tu čast, a u opširnom intervjuu koji je dao kao gost MOZZART Sporta vratio je film na početke, dotakao se i svojih fudbalskih momenata, odlaska u Crvenu zvezdu, ispunjenja obećanja „jednom ću igrati u NBA“, o pevanju Šabanove pesme u Golden Stejtu, patikama sa motivima Hrama Svetog Save, dugovima i uspesima u reprezentaciji, do toga da ćemo u narednih petnaestak dana saznati gde će nastaviti karijeru.

Sada će njegovi saigrači iz reprezentacije morati da nađu drugi način da ga peckaju. Dobio je i Nedović svoj teren.
"Pričao sam sa saigračima iz reprezentacije koji su dobijali svoj teren, sa Bogdanom, Kalinom, sa Bobijem... Oduševljen sam akcijom MOZZARTA od početka i presrećan sam što je došao red na mene", rekao je Nedović na početku razgovora.

Pričamo o Nedoviću kao košarkašu. I svi ga tako znaju. Ali mogao je on da bude i rukometaš, teniser, fudbaler…
"Ma mogao sam da budem šta hoćeš, ali bukvalno. Potičem iz sportske porodice, tako da… Meni je otac igrao rukomet i probao sam sve moguće sportove. Naravno i fudbal. Igrao sam sve pozicije, čak sam i golman bio. Jednom je mama došla na utakmicu i nije joj se to svidelo, iako ja nisam bio saglasan jer sam dobro igrao fudbal. Rukomet mi se nije svideo, jer grub".

I zašto onda košarka?
"Opet se vraćam na ovaj teren. Svako leto smo odlazili u Novu Varoš na odmor. I kako obično biva, posle nekog uspeha reprezentacije deca krenu na košarku, svi živi. Tako je i moj brat sa kojim sam odrastao, pa sam i ja zbog njega. Čim smo otišli u Askoli, rekao sam mojima da me upišu na košarku i tako je počelo".

Verovatno je svako ko bude čitao ovaj intervju i sam probao da postane vrhunski sportista. Ali to samo malom broju ljudi uspe. Šta treba imati u glavi, kako razmišljati da bi postao, recimo, olimpijski vicešampion što ti jesi?
"Kod svakoga je drugačije. Ja sam dosta uporan. Ne odustajem. Kada sam bio mali, zacrtao sam sebi da ću igrati u NBA iako su mi se smejali mnogi drugari. Rekao sam - videćete, igraću u NBA! I ostvario sam to. Ta upornost, talenat, naravno, koji sam imao odakle da pokupim, ali bez rada to ništa ne znači, tu je i odricanje...".

Odricanje je ključna reč. Čuli smo je mnogo puta. Ali kako to izgleda u realnosti? Čega si se sve odricao da bi došao tu gde jesi?
"Uvek odricanje. I dan-danas. Sada malo manje jer sam u totalnom odmoru. Ali kada krenem sa treninzima, tu se menja ishrana, menja se spavanje. Svi drugari izlaze u grad, idu u restorane, a ja ne mogu. Kao klinac propustiš sve moguće ekskurzije, sve školske žurke... Čak sam i maturu propustio. Ima dosta stvari, ali isplati se, na kraju se vrati to. I ne mogu da se žalim".

VELIKI TRANSFER OD 1.000 EVRA

Kako ti je Zvezda ostala u sećanju?
“Ma super. Proveo sam u Zvezdi detinjstvo i stekao sam prijatelje za ceo život. Posebno u kadetskim i juniorskim kategorijama. Sećam se kad sam došao. Platili su 1.000 evra šampionu iz Užica za moju ispisnicu”.

Znači prvi transfer je bio 1.000 evra?
“A-ha-ha, jeste, 1.000 evra, to se sećam. I sećam se da smo bili na turniru u Makedoniji i nešto sam zeznuo, izgubio neku loptu i trener počne da se dere na mene: Jesam li te za ovo platio 1.000 evra? A-ha-ha. To nikada neću zaboraviti”.

Kako je došlo do tog transfera?
“Bio sam u Šampionu. Oni su u to vreme imali saradnju sa Zvezdom. Preporučili su me da dođem da me vide malo. Bio sam sitan i mršav kao mlađi. A morao sam da treniram sa starijima. Oni su bili zverine. I svejedno dobro sam se pokazao. Mirko Pavlović me je gledao i svideo sam mu se, iako nisam baš blistao. Video je da imam smisla i javili su mi da sam primljen i tako je sve počelo. Veliki transfer od 1.000 evra”.

Po zakucavanjima te mnogi pamte. Kako si samo leteo, morali su ljudi da te uoče…
“Kao klinac sam se ložio najstrašnije. Bukvalno svaki put kada sam imao priliku išao sam na zakucavanje. To sam povukao na oca. Jer je on bio bek, skakao je i sa leve i sa desne noge. To mi je pomoglo, a i danas mi pomaže. Imam brz korak i retko ko u Evropi može to da isprati. To mi je prednost. A zakucavanja ima sve manje i manje, jer krećem da osećam na kolenima. Najviše na kolenima. Mogu i dalje da skočim, ali se više čuvam. Jer dva poena su dva poena. Sve manje se fokusiram na atrakcije kako sam stariji”.

Bila je tu i ona epizoda nerazumevanja sa Svetislavom Pešićem… Kako sada gledaš na to?
“Posle par godina, kada Zvezda nije bila u najboljoj situaciji, desila se ta fuzija sa FMP-om. To je bila sjajna stvar, jer su se spojile dve škole sa puno talenata. Doveli su Karija kao trenera. Sarađivao sam sa njim i pre, kada sam prebačen u prvi tim. Nekako je situacija bila nezgodna, jer su navijači posle dosta vremena osetili da može nešto da se napravi i pritisak je bio sve veći. Desila su se i pitanja novinara, dobacivanja u hali da treba više da igram. Onda je on počeo da tera neki inat, a ja sam tu ispaštao. To je bila sezona iz koje sam mnogo naučio. Zapravo naučio sam mnogo od njega, jer stvarno mnogo zna. Jednostavno, nisam se najbolje uklapao u planove. Nije želeo da mi pokaže šansu, ali nikome ništa ne zameram”.

Koliko smo samo puta čuli da bi mogao da se vratiš u Zvezdu... Kada je to bilo realno?
“Bilo je posle moje epizode u NBA. Kad god sam napuštao neki klub ranije, bilo je priča da se vraćam u Zvezdu. Najrealnije je bilo tada kada sam se vraćao iz NBA lige. Trebalo je da imam novi početak posle NBA epizode i Crvena zvezda je bila jedna od opcija. Posle Valensije i burne sezone bio sam kod menadžera u kancelariji i rekao mi je da možda postoji šansa da se vratim ovde, pa da nastavim dalje, ali se pojavila Unikaha, evroligaški tim sa dobrom pričom”.

Kraj sezone u Zvezdi bi bio idealan… Ali samo ako Nedović bude bio tada u stanju da pruži dobre igre.
“Španski mediji su sad skoro preneli kao ´niko me nije hteo, samo Zvezda´. Kao - ´samo sam tamo mogao kao da je Zvezda neka osuda na propast´. Uopšte to nisam rekao u tom kontekstu. Imao sam ponudu Zvezde i Unikahe i samo sam odabrao. Meni je Zvezda puno toga dala, postavila me je na košarkašku mapu i to nikada neću zaboraviti. Mislim da svaki igrač koji je igrao u Partizanu ili Zvezdi želi da se vrati,Idealno bi bilo, idealno bi bilo, na godinu ili dve negde na kraju karijere. Međutim, kao što Teo to često kaže - ne bih voleo da se vratim u Zvezdu kada ne mogu ništa da joj dam. Voleo bih da i dalje mogu da joj pružim nešto, da doprinesem trofejima. A mislim da moje najbolje košarkaške godine tek predstoje tako da - videćemo”.

´EJ, STEF, AJDE IZAĐI MALO DA JA UĐEM

Sliku sa drafta gde su te odabrali Voriorsi si opisao kao “jedan od najlepših momenata u životu”.
“Nerealno. Stvarno. Ostvarenje sna. Mislio sam tada da sam završio posao, da ću biti NBA igrač do kraja života i to je to. Što se tiče same noći drafta, pre drafta sam bio na 20 dana sa različitim NBA timovima i bilo je planirano da ostanem i to veče. Da sam ostao, izašao bih na binu, dobio bih kačket, sve kako treba. Ali u zadnjem momentu su mi promenili kartu jer su mislili da ću biti druga runda. I da je to - to.  Niko nije očekivao da ću biti u prvoj rundi i dočekao sam vesti kod kuće. Sa porodicom. Na dva minuta pre nego što će se desiti, zvali su me i rekli da me je odabrao Golden Stejt, čestitali su mi. I meni je to bilo nerealno. Čekao sam na TV-u da vidim, da se uverim da se to stvarno desilo. I desilo se. Posle su me zvali iz Golden Stejta i generalni menadžer i trener”.

Kako je izgledalo to posle kada si se malo smirio?
“Nemam pojma, sutra ujutru kada sam se probudio sve mi je bilo kao san. Bukvalno kao san. Kao kada zaspiš kasno pa se probudiš ujutru mamuran. I stvarno je bilo kao san. Jedan od najsrećnijih momenata”.

Mora da je bilo teško za pojmiti kada si se odjednom našao u NBA timu. Jesi li uspeo da se snađeš, da li je bilo teško?
“Nerealno. Bio sam sa reprezentacijom na Evropskom i tamo sam kao ruki stigao poslednji. Oni su već počeli sa treninzima. Sleteo sam tamo, bacili su me u hotel, a ja kao da sam pao sa Marsa.  I dalje me je džet-leg rokao. Odmah sam otišao na trening i upoznava se sa Karijem, Iguadalom, Tompsonom, Grinom, Bogutom. Sve je bilo kao san. Trebalo mi je nedelju-dve da dođem sebi. Nisam imao nekoga da me usmeri, da mi kaže šta vole kod igrača, šta im odgovara. Da vole da, kada nekoga draftuju, on provede celo leto tamo. Da budem tu kao svoj na svome. Napravio sam grešku što sam išao sa reprezentacijom te godine. Naravno, lepo smo igrali, bili smo sedmi, plasirali se na SP. Ali što se mene tiče i moje karijere, bolje je bilo da sam odvojio to leto samo za NBA. Da im budem na oku. Da me vide. Nije bilo nekoga da me savetuje”.

A kada si morao da kažeš Stefu Kariju da želiš da izađe iz igre da bi ti ušao?
“Nisam znao da moram sam da se zamenim s njima. Nisam imao odnos s Karijem i da mu kažem: Hej, Stef, hajde izađi iz igre. Bio sam tu tek pet dana. Trener mi je tada prišao i pitao me: 'Da li ti planiraš da treniraš s nama?' Ja sam navikao u Evropi da trener pravi izmene. Tamo je bilo više individualno, kakav ti imaš stav prema treningu, prema drugima. A ja sam, po običaju, nekako stidljiv. Tako da mi je bilo teško i neprijatno da budem u toj situaciji. Ali posle, kada sam se upoznao s njima, nije bilo problema”.

PEVAO SAM ŠABANOVU PESMU VORIORSIMA

Jesi li ostao sa nekima od njih u kontaktu?
“Sa nekima da. Sa Barnsom, on je tada bio u Golden Stejtu, sa Grinom se ponekad čujem, video sam ih sada na Olimpijskim igrama. I njega i Tompsona”.

Tada te je Klej pitao da igrate plejstejšn?
“Jeste, a-ha-ha. On je opterećen time. Ali to su super momci. Prihvatili su me sjajno. Kao ruki moraš da ih slušaš  kada zahtevaju nešto od tebe”.

Nosio si im sendviče?
“Jesam, nosio sam sendviče, sokove, pred svako putovanje. Bio sam dobar ruki i nisam imao problema što se toga tiče”.

Da li je istina da si im pevao Šabanove pesme na predstavljanju?
“Istina je. Tradicija je da ruki na otvorenom treningu ima neki performans. Da odigraju nešto, otpevaju. Kuzmić i ja smo pevali. Kuzmić je pevao Zvezdinu pesmu, a ja Šabanovu. To mi je bilo nekako…”.

Šta si pevao?
“Pevao sam 'Još ovu noć'. Svidelo im se, pokazao sam im kako da tapšu, ali su bili van ritma. Nisu razumeli ništa, ali bilo je lepo, dobro zezanje”.

Imao si tada i neke patike specijalne.
“Da, da. Kada si u NBA, zovu te svi živi što rade patike, majice, dukseve... Javio mi se neki dečko da mi napravi posebne patike. Imao sam bele patike i dao sam mu. I prvo što mi je palo na pamet je eto Hram Svetog Save i novi most kao simboli Beograda. Te patike nisam nosio, nisam igrao u njima, čuvam ih kod kuće”.

Razlike između NBA i Evrope? Ti si svakako pozvan to da komentarišeš…
“Glavna razlika su fizičke predispozicije igrača. Nije velika razlika, ali je glavna razlika. I jednostavno čitava košarka. Više je individualno, posle dva pasa odmah ide jedan na jedan. U Evropi se dosta igra timski. Jednostavno, sve akcije koje se prave u sezoni su takve da u svakom trenutku svako može da napadne. A u NBA se tačno zna ko napada u kojoj akciji. Igra se na njega, jedan na jedan. To je isto velika razlika”.

ARMANI? TO JE DOBRA OPCIJA ZA MENE! SIGURNO NE OSTAJEM U UNIKAHI

Prošlu sezonu si završio kao drugi strelac Evrolige sa 16,8 poena u proseku po utakmici. Koliko ti to znači?
“Bili su De Kolo i Dončić ispred mene, ali sam skočio na drugo mesto posle Fajnal fora. Igrao sam dosta dobro u Evroligi i, što je meni jako bitno, imao sam oko pet asistencija. Igrao sam pleja na poziciji beka. Najbolja sezona u karijeri. Ne mogu da budem zadovoljniji”.

Kakva je situacija sada, da li si odlučio gde ćeš nastaviti karijeru?
“Svake godine sam sa Unikahom potpisivao novi ugovor. Jer sam igrao sve bolje i bolje. Prošle godine sam potpisao ugovor 1+1 sa mojom opcijom da mogu da raskinem ugovor. Mislim da je vreme da tu opciju iskoristim. Posle ovako dobre sezone, interesovanje je veliko. Sve je više ekipa kojima treba bek koji kreira. Ima dosta timova koji su u opticaju. Znaš i sam, sačekaćemo da se sve lige završe. Onda ću sesti sa menadžerom i odlučiti gde ću nastaviti karijeru. Ali to sigurno neće biti Unikaha”, rekao je Nedović i dodao da će se sve znati u narednih petnaestak dana.

Pominje se u javnosti Armani? Da li si razmišljao o njemu kao opciji?
“Jesam. Kako ne. To je dobra opcija za mene. Koliko sam upoznat, prave dobar tim, dobar projekat. Ove godine će uključiti i stručni štab i igrački i sve će dići na viši nivo”.

Jesi pričao sa Vladom Micovim? On je u Milanu…
“Jesam. Malo smo razgovarali, ne o temi mog prelaska u Armani, nego o sezoni, o tome kako mu se tamo dopada. Rekao mi je da je to NBA klub u Evropi što se tiče uslova. Samo su rezultati nedostajali. Ako odem tamo, nadam se da ćemo to da promenimo”.

Od kolega iz Španije smo čuli da je i Real Madrid bacio oko na tebe i da je razmišljao o tebi tokom sezone. Jesi li možda razmišljao kako bi bilo da obučeš dres Kraljevskog kluba?
“Razmišljao sam, kako nisam. Što ovde naši kažu to je Kraljevski klub i on se ne odbija. Bila bi velika čast kada bih igrao za njih. To je najbolji klub u Španiji, ali i Evropi verovatno, što se tiče svega. Igrači se tretiraju kao kraljevi. Svi uslovi koje imaju su i za NBA standard nerealni. Hotel koji imaju, gde igrači spavaju, prostorije… To sve izgleda svemirski! Nisam imao nikada konkretne kontakte sa njima, i ja sam samo čuo… Igrao sam dobro protiv njih. Ali ako se desi, to bi bilo zaista sjajno”.

JAVNOST IMA MALO POGREŠNU SLIKU O MENI I POVREDAMA

Utisak je da si imao problema sa povredama u karijeri. Kako gledaš na sve to? Zbog njih nisi igrao na Svetskom prvenstvu 2014. niti na Evropskom prošle godine.
“To je nešto najgore što sportisti može da se desi. Ali mislim da javnost ima pogrešnu sliku o mojim povredama, jer sam se povređivao u lošim trenucima. Napukla mi je peta metatarzalna kost i zbog toga nisam igrao na Svetskom prvenstvu. Prošle godine sam imao povredu ramena. To jesu bile ozbiljne povrede, ali to ne znači da sam bio povređen u sezonama u klubu. Ove godine sam imao dva izvrnuća zgloba, odigrao sam 95% utakmica tako da su me povrede zaobišle ove godine. Što sam stariji, shvatam koliko je važno brinuti o telu”.

Imaš li neke posebne metode za to?
“Sada je to lako. Prave čizme koje vrše kompresiju, pa čizme koje 'lediraju' nogu. Hladna voda je obavezna pred svako putovanje. Napunim vodu ledom, uđem do glave u tu vodu i to mi mnogo pomaže. Povrede koje sam imao nisu se desile same od sebe. I rame i zglobovi su bili zbog nepažnje dugog igrača. I da sam nosio gips u tom momentu, opet bih izvrnuo zglob”.

Da li ti je bilo teško da pratiš mečeve sa tih takmičenja na kojima nisi igrao zbog povreda?
“Kako ne. Mnogo sam loše to proživljavao. Bio sam stvarno presrećan zbog momaka posebno na Svetskom prvenstvu sam želeo da se dokažem, da pokažem svima da zaslužujem da budem tamo. Sećam se da sam gledao sa prijateljima ovde i da mi je bilo teško. Onda nam je na Evropskom izmakla medalja za dve-tri sekunde. Potom Olimpijske igre, najlepši trenutak koji neću nikad zaboraviti. Vrhunac. Nešto što treba doživeti. I eto prošle godine je isto Sale imao velike planove sa mnom, bilo mu je krivo što nisam mogao da zaigram. Ali desilo se to rame. I sada taj ligament koji spaja dve kosti kod mene ne postoji. Ne može više da zaraste, ali mi ne pravi smetnje”.

DUŽAN SAM REPREZENTACIJI, DUŽAN SAM SALETU, ŽELIM VELIKI USPEH SA SRBIJOM

Nedović želi još uspeha sa Srbijom.
“Dužan sam reprezentaciji da joj donesem nešto veliko i nadam se da će to biti na Svetskom prventstvu sledeće godine”, kaže Nedović.

Mnogi ljubitelji košarke sanjaju o tome da vide u jednom momentu sve najveće zvezde naše reprezentacije na jednom mestu. Da li je pravi momenat za to Svetsko prvenstvo 2019?
“Ako se sve poklopi što se tiče povreda, a nadam se da će igrači iz NBA završiti sve oko ugovora, jer je to bitna stvar za njih i našu košarku, bilo bi zaista lepo da na jedno takmičenje dođemo u najjačem sastavu po Saletovim kriterijumima. Cela Srbija bi volela da vidi Tea, Joku, Bocu, Bobija… da sad ne nabrajam, u jednoj ekipi na velikom takmičenju. Siguran sam da bismo mogli da napravimo veliku stvar”.

Igraćeš predstojeće utakmice kvalifikacija u junu i julu?
“Da, da. Odigraću ove dve utakmice. Nekako sam na loš način završio sezonu sa Unikahom i imam potrebu da se ispravim sa reprezentacijom, osećao bih se bolje da sezonu završim kako treba. Naravno i da vratim reprezentaciji to što nisam igrao na Evropskom. Jako su bitne ove utakmice”.

Kako gledaš generalno na taj famozni sukob Evrolige i Fibe?
“Ma bez veze. Mislim da je cela ta situacija bez veze. Niko tu nema nikakvu korist. A najmanje ljubitelji košarke. Ne mogu da gledaju najbolje igrače, uz dužno poštovanje svim momcima koji su igrali do sada. Treba im zahvaliti, treba im skinuti kapu zato što napuštaju klubove usred sezone da igraju za reprezentaciju. Surova je realnost da mnogi neće ići na Svetsko prventstvo. A niko nije kriv za to. Niko nema korist od tog sukoba”.

SALETOVE PRIČE U HODNIKU HOTELA O DIVCU, DRAŽENU… NEREALNO!

Kakav ti je odnos sa selektorom Aleksandrom Đorđevićem? Njegov uticaj na tvoju karijeru, igru?
“Sale je doneo ludačku energiju u reprezentaciju sve sto je doživeo kao igrač, sve te uspehe, celu tu kulturu je nekako doneo sa sobom, i preneo na ovu generaciju sada. Nije mogao bolji čovek bolji trener da se nađe za taj posao. Mi odemo na pripreme na Kopaonik i posle treninga sednemo svi u lobi i slušamo Saletove priče iz njegove mladosti. Priče sa Draženom, Divcem to je stvarno nekako nerealno. Ulije ti motivaciju i snagu da izguraš pripreme i odigraš prvenstvo na najbolji način”.

Bilo je i manjih nesporazuma, ali to je prevaziđeno davno…
“Mnogo je lakše raditi sa nekim mlađim trenerom koji je bliži nama nego sa old-skul trenerima. Nekako je uvek računao na mene i kada nisam imao sjajne sezone. Imali smo mali nesporazum pre Olimpijskih igara na kvalifikacionom turniru, ali tu sam ja pogrešio, tu sam ja bio kriv”.

Šta je bio problem?
“Oko onog izlaska jednog, mislim, totalna glupost, ali jednostavno je trebalo drugačije da se postavim. I nekako sam celo to leto imao gorčinu što se to dogodilo. Nisam želeo da se to desi, ali to je sada sve iza nas. Redovno se čujemo i kada nema reprezentativnih okupljanja. Kada odigram dobro, on mi pošalje poruku, zaista mi znači što imam njega u svom korneru, da se izrazim bokserski. Znači mi njegova podrška i to što veruje u mene... Dugujem reprezentaciji, dugujem njemu, dugujem da odigram dobro jedno prvenstvo, dugujem mu ove kvalifikacije velika mi je čast što igram za Srbiju”.

Malo o fudbalu, koji je najaktuelniji ovih dana. Mnogi ne znaju da si ti vekiki navijač Juventusa. Otkud ta strast?
“Živeo sam u Italiji pet prelepih godina, trenirao sam fudbal, dobio sam časopis i u njemu poster Del Pjera i od tog momenta se rodila ljubav prema Juventusu. Kada sam živeo u Askoliju, Askoli je igrao Seriju A, otac me je vodio na tu utakmicu i od tada pratim Juventus na svakom koraku. Išao sam u Španiju da gledam Sevilja - Juventus. Još nisam bio u Torinu, na njihovom stadionu, ali mi je to velika želja. Biće prilike. Ako odem u Milano, u tom slučaju bi mi bilo na pola sata”, rekao je Nedović uz osmeh ne zaboravljajući za kraj ni da pruži podršku fudbalskoj reprezentaciji Srbije.

(FOTO: Star Sport)