INTERVJU – Miloš Teodosić: Mogao sam i ja da propustim neka okupljanja, ali mi je reprezentacija pod obavezno
Vreme čitanja: 10min | sre. 23.06.21. | 08:13
“Nemaš pravo da kažeš da nećeš da igraš, možeš samo da se povučeš kao Stefan Marković što je učinio zbog povrede. Ne može da se razmišlja da li hoću ili neću“, kaže kapiten srpske reprezentacije za Mozzart Sport
Odluka Nikole Jokića da ovog leta ne zaigra za nacionalni tim, uz povrede i nemogućnost Bogdana Bogdanovića da stigne na vreme za olimpijske kvalifikacije zbog konferencijskog finala NBA lige smanjili su manevarski prostor selektoru Igoru Kokoškovu, ali Srbija i dalje ima dovoljno kvaliteta da u predigru za Tokio uđe kao apsolutni favorit.
Četrnaest godina posle debija za seniorski tim Miloš Teodosić spreman je za još jednu reprezentativnu akciju i da Srbiju povede ka Igrama, gde će braniti srebro osvojeno 2016. u Riju. Iako je sezonu završio pre nepune dve sedmice tokom kojih je dobio kraći predah dok su se njegovi saigrači zagrevali na Akropolis kupu u Atini, plejmejker iz Valjeva odiše svežinom i isključivo razmišlja o 4. julu kao danu overavanja olimpijske vize.
Izabrane vesti
Logično, od čoveka koji je bio deo najvećih uspeha Srbije u proteklih deceniju i kusur želeli smo da čujemo razmišljanja o utakmicama koje predstoje, teškoj sezoni u specifičnim okolnostima, poziciji u kojoj se nalaze igrači koji praktično bez pravog odmora nastavljaju sa obavezama, a dotakli smo se i događaja u Virtusu i planovima za budućnost...
TREBA DA PODRŽIMO JOKIĆA...
Posle pet godina, ponovo iz sezone ulazite u kvalifikacije, s tim što su sada okolnosti mnogo drugačije s obzirom na pandemijsko stanje u svetu...
“Nije lako, ne mislim samo fizički, već i psihički. Sezonu smo počeli faktički krajem jula i mnogi su igrali do sredine juna i skoro godinu dana nismo bili kućama. Željni smo porodice, prijatelja, odmora... Sada smo tu, ali kao da nismo jer smo u našoj bazi. Opet, ne suočavamo se s ovim prvi put, pa s tim verujem da ćemo biti spremni za turnir“, kaže Teodosić za Mozzart Sport.
Postoji li mogućnost da se razmišlja o kvalifikacijama, a da se iz jednačine izbaci ono glavno, što cela Srbija očekuje – plasman na Olimpijske igre?
“Nije lako biti fokusiran samo na kvalifikacije. Sa svih strana slušate priče s kim ste u grupi, kakav je put do medalje... Mi, igrači, se trudimo da ostanemo nogama na zemlji, drugačije je to što misli javnost... Fokus na ovih pet dana kvalifikacija, pa onda da svi zajedno razmišljamo šta nas čeka u Tokiju“.
Večeras (20.00) Srbija igra s Meksikom u Pioniru, pogledajte kvote
U turnir ulazite s novim selektorom s kojim dosad niste igrali velika takmičenja, niti je on imao najbolji tim na raspolaganju tokom kvalifikacija. Niste imali vremena da se naviknete ni vi na njega, ni on na vas?
“Ako bismo tražili unapred izgovore, to bi mogla da bude prva stvar. Ali, mi ne tražimo izgovore. Igor je sjajan, kvalitetan trener, poznajemo ga dobro. Biće potrebno vremena da se naviknemo na novi sistem, ali to je jedino što nemamo i svesni smo toga. Daćemo sve što je nas i Igor sve što je do njega da ekipa bude spremna za početak kvalifikacija“.
Praktično na svakom okupljanju nedostaje neko, dok nacija uvek očekuje najbolje igrače, najjači sastav i uvek se diže mnogo prašine zbog toga ko može, a ko ne da se odazove, ima li izgovora ili ne. Kako to sve utiče na vas?
“Moje mišljenje se godinama menjalo po pitanju toga. Pre svega, svima treba ostaviti izbor, nikoga ne treba terati da igra. Ovo je lični stav, lični izbor. Ako si tu, dobrodošao si, ako nisi – u redu. To je tvoj stav. Nismo mi ti koji treba bilo kome od igrača koji ne dođu ili imaju nekih problema da govore bilo šta“, kaže Teodosić i nastavlja:
“Ne treba ni javnost na loš način da prihvata sve to. I nama je teško kada neko ne dođe. Svako ima dovoljno dobar razlog da ne bude tu i mi treba samo da se pomirimo s tim, pa da se nadamo da će taj neko da se pojavi naredne godine“.
I dalje se ne smiruju strasti oko izostanka Nikole Jokića...
“Ne mogu da govorim iz Jokinog ugla, jer nisam u njegovoj koži. Nisam imao priliku da odigram toliki broj minuta i utakmica u jednoj sezoni, nositi celu ekipu... Voleo bih da sam mogao da osetim i to. Siguran sam da je on dobro razmislio i doneo konačnu odluku za koju smatra da je najbolja po njega. Između ostalog i po tim. Ako je Jokić spreman 100 odsto, onda smo mi na deset stepenika iznad, bolji. Ako imamo Jokića koji je na 50 odsto – nije to to. Nama je potreban Jokić koji je 100 odsto spreman, da li će igrati ove ili sledeće godine, iskreno se nadam da hoće.
Kako gledaš na to što ga deo nacije osuđuje?
“Žao mi je što dosta ljudi osuđuje njegovu odluku. Mogu donekle neke stvari da razumem, ali treba da mu pružimo podršku. On je naš ambasador u SAD, neko ko je napravio zasad sjajnu karijeru, treba da ima podršku svih nas i cele nacije“.
NIKO SE NE PITA KAKO ĆE BITI ONIMA KOJI BUDU IGRALI...
Dobar deo reprezentacije, između ostalih i ti, je klupsku sezonu završio u junu, Bogdan Bogdanović je još igra i očekuje se da posle zaigra za Srbiju. Koliko je zapravo teško da ostanete fokusirani u tako dugom vremenskom intervalu i dovoljno motivisani da pružate najbolje od sebe stalno?
“Svako bira šta će i kako će. Svako ima svoje probleme i teret koji nosi. Znate kako, niko ne priča o tome šta će biti sa svim ovim momcima koji su u reprezentaciji sada za narednu sezonu. Ako se ne plasiramo na Olimpijske igre imaćemo svi dovoljno vremena da se odmorimo i spremimo za jesen. Pod uslovom da odemo na Olimpijske igre, završavaju se 8. avgusta, posle toga imaš desetak dana i već si u narednoj sezoni gde te čeka još deset meseci priprema, treninga, utakmica. Niko ne razmišlja u tom smeru. Ako si mlađi verovatno imaš više energije, volje i želje, ali mogu slobodno da kažem da nijednom momku koji je ovde nije lako da iz sezone dođe ovde, igra i onda se praktično odmah vrati u sezonu“.
Od 2007. si u seniorskoj reprezentaciji, računajući mlađe kategorije punih 20 godina si svakog leta tu, čak i kada si bio povređen. Gde pronalaziš motivaciju?
“Meni je lepo da igram za reprezentaciju i uživam u trenucima koje provodimo zajedno. Od hotela, priprema, utakmica, druženja... Lično nisam video sebe da preskačem okupljanja, a sigurno bi mi dobro došlo da sam preskočio dva, tri, četiri okupljanja zbog mog tela i karijere, da sam se posvetio tada malo više sebi. Ali opet, izabrao sam ovo što jesam i ne želim da pridajem neki poseban značaj tome što sam igrao ili ne, jer je moja odluka i stojim iza nje, kao i svako za sebe“.
Pitaju li te mlađi saigrači oko toga kako postižeš sve?
“Ne, ne pitaju, niti pričamo preterano o tome. Moja generacija, godinu-dve stariji i mlađi, imaju to usađeno u sebi iz mlađih kategorija da je reprezentacija pod obavezno. Možda grubo zvuči, ali jeste tako. Nemaš pravo da kažeš da nećeš da igraš, možeš samo da se povučeš kao Stefan Marković što je učinio zbog povrede. Ne može da se razmišlja da li hoću ili neću“.
Kako se ti osećaš?
“Umor je prisutan, što je i normalno. Nije prvo leto da igramo pod ovim uslovima i sve je u redu“.
Dakle, očekujemo da igraš kvalifikacije?
“Da, da“.
NE ZNAM DA LI OSTAJEM U VIRTUSU, VOLEO BIH JOŠ DA IGRAM S PEFIJEM
Hajde da pređemo na klupsku sezonu. Spektakularan kraj sezone, 4:0 u seriji protiv milanske Olimpije, nije moglo lepše da se završi?
“Bilo je neočekivano, igrom smo iznenadili sami sebe. Olimpija je izuzetno kvalitetna ekipa, veliki favorit ne samo u toj seriji već i Evroligi gde je među najboljih pet-šest ekipa. Igrali smo na način na koji smo igrali prošlu sezonu do prekida zbog korone. U poslednjih mesec i po dana smo kliknuli i igrali sjajno. Ponosan sam na način na koji smo igrali. I da smo izgubili govorio bih isto, da smo igrali na isti način. Ne bih to pričao srećnim glasom, ali bih opet bio ponosan“.
Virtus je imao verovatno najluđu sezonu čak i u ovim, vanrednim okolnostima. Otkaz Saši Đorđeviću, pa njegov povratak, igrali ste dobro, pa pali, imali 19:0 u Evrokupu i na kraju ostali bez Evrolige zbog nekoliko loših minuta, a onda ste pronašli snagu da se dignete i osvojite titulu na takav način...
“Bilo je dosta stvari, pre svega povreda. Stefan (Marković) koji je izuzetno važan član tima, je polufinale s Uniksom igrao pod injekcijama. Između utakmica nije trenirao. Ako ćemo da budemo objektivni, možemo da nađemo i deset razloga zašto nismo otišli do finala, pre svega da tražimo razloge zašto smo dopustili da nam protivnik u gostima ubaci 107 poena. To nismo smeli da dozvolimo“.
Serđo Skariolo je nedavno izjavio da je s tobom obavio razgovor?
“Pričali smo o situaciji u ekipi i klubu, uopštene stvari. On želi da se upozna sa sredinom u koju dolazi i normalno da smo pričali“.
Da li je bilo priče o tvom ostanku u Virtusu?
“Imam opciju izlaska iz ugovora, ali iskreno nisam trenutno razmišljao. Postoji čovek koji se bavi tim i u dogovoru s njim ćemo videti šta nam je raditi. Lepo mi je u Bolonji, ali o tom - potom“.
Marko Belineli je na prijemu u Gradskoj skupštini rekao da tandem koji činite vas dvojica ne bi smeo da se razdvaja...
“Drago mi je ako je to rekao. Marka nisam znao pre Bolonje. Sjajan momak i saigrač, neko ko ima mnogo iskustva, igrao je u velikim timovima sa velikim saigračima. Neprestano se trudi da svoja iskustva prenese na sve nas, pogotovo na mlađe saigrače. Drago mi je što smo mogli da igramo zajedno i budemo u istoj ekipi, da napravimo uspeh“.
Stefan Marković?
“Pefi i ja nikako nismo uspevali da se uklopimo da budemo u istoj ekipi i izuzetno mi je bilo drago što smo se našli zajedno u Bolonji. Privatno ga mnogo volim, posle ove dve godine u Bolonji zbližili smo se još više. Bila nam je želja da nešto zajedno osvojimo. Na kraju smo, da ne budem skroman, to uradili na dominantan način. Ne znamo šta će se dešavati u budućnosti, ali bih voleo da i u budućnosti igramo zajedno. Videćemo da li je realno“.
Saša Đorđević?
“Sa Sašom sada imam već prijateljski odnos. Krenulo je sve kroz reprezentaciju, ali Sale je jedan od razloga zašto sam otišao u Bolonju. Žao mi je što se na kraju sve ovako izdešavalo posle ovako velikog uspeha. Nisam se nadao tome, mislio sam da do toga neće doći. Definitivno je da košarka, kao i ostali sportovi, sve više postaje samo posao, gde nema previše emocija. A onda mi tražimo od igrača da imaju emocije“.
Da li je nezgodno i koliko da se uskladi sve?
“Pa pazi, kako da ti tražim neku emociju, a onda se sve završi ovako? U NBA ligi je to još izraženije, jer danas si tu, sutra si trejdovan. I u Evropi je sve više tako. Primer je Saša koji je dao sve što je dao za klub, a to je zaista mnogo, da bi sutradan dobio: 'Hvala i doviđenja'. Možda je to do mene, možda gledam na celu situaciju drugačije od ostalih“.
Koliko su dve godine u SAD uticale da promeniš svoje razmišljanje gledajući period pre odlaska u NBA i sada?
“Iskreno, te dve godine u SAD ne bih menjao ni za šta na svetu jer sam video nešto novo, stekao veliko iskustvo i upoznao se sa dosta stvari. Pre svega s načinom funkcionisanja jedne takve organizacije i kluba, kako bi to trebalo da funkcioniše“, zastao je na trenutak Teodosić, pa produžio misao:
“Žao mi je samo što nisam otišao ranije, jer da jesam verovatno se više ne bih ni vraćao u evropsku košarku. Ne kažem da mi je krivo što sam se vratio sada. Košarkaški se nije nešto mnogo promenilo kod mene, već samo pogledi na organizacioni deo i to mnogo. Kada budeš u verovatno najboljoj sportskoj organizaciji što je NBA, shvatiš kako stvari zaista funkcionišu. Voleo bih da svako ko može ode tamo i oseti kako je to“.
KO POSLE TEODOSIĆA? SRBIJA NE MORA DA BRINE
Moramo da pitamo, u ime svih dečaka koji zbog tebe sanjaju da se bave košarkom, kako ti uspeva da traješ toliko dugo, a pre svega odakle dolaze ideje za sve one poteze koje praviš tokom utakmica i dokle će to da traje?
“Nadam se da će da traje dok ne završim karijeru“, smeje se Teodosić i dodaje:
“To je sve samo trenutak. Kako vi pamtite jedno, drugo ili peto dodavanje, tako sam zbog tog jednog dodavanja verovatno bacio stotinu lopti u aut ili pogrešio. Sve je stvar samopouzdanja, to je najbitnija stvar. Zatim sledi rad. Bez samopouzdanja ne bih mogao da probam tako nešto“.
Šta je teže – doći do vrha ili da traješ?
“Da traješ, definitivno. Gledajte fudbal, poslednjih godina stalno iskače neko drugi, ali imaš dvojicu igrača koji traju već po 15-16 godina. Isto tako i u tenisu. Svake godine neko iskoči, ali samo trojica traju. Doći do vrha je teško, ali opstati i trajati je deset puta teži“.
Sigurno si čuo da ljudi pričaju o tome “šta ćemo posle Tea?“, pa kakva su tvoja razmišljanja na tu temu?
“Mi smo oduvek imali Vasu (Micića). I sada je za analizu da li zbog Pefija (Stefana Markovića) i mene nije mogao ranije da dobije šansu ranije. On je svojim talentom to zasluživao, ali nije se pogodilo. Tu su sada Jović i Micić. Vasa poslednje dve-tri godine igra vrhunsku košarku i zaista ne pamtim kada sam video nekog da je izdominirao na Fajnal foru kao on u Kelnu. Jedino možda Luka Dončić u Beogradu. I to s MVP bremenom što nije nimalo lako“.
Znači, ne treba da brinemo?
“Ne treba“, poentirao je na kraju razgovora za Mozzart Sport Miloš Teodosić.
PIŠU: Đorđe MATIĆ, Strahinja KLISARIĆ, Nikola STOJKOVIĆ