INTERVJU - Miloš Isakov Kovačević: Trener se postaje tek posle susreta sa Željkom
Vreme čitanja: 13min | sub. 14.09.24. | 10:10
"Vojvodina je postala prepoznatljiva u evropskim okvirima. Stvorila se neraskidiva veza između mene i Vojvodine, već sa osvajanjem prvog trofeja u istoriji kluba. Sada je prilika da dodatno očvrsnemo tu vezu"
(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada)
Iako je Vojvodina u nekoliko navrata prošle sezone pokazala da pripada abaligaškom društvu, Novosađanima je uskraćena šansa da se odmere sa regionalnom elitom. Poraz od Spartaka u finalu ABA 2 lige prošle sezone i iznenadna promena pravilnika na Jadranu, ostavili su Vošu bez šanse i da se kroz eventualni baraž plasira u ABA ligu. Ipak, sezona koju su imali crveno-beli mora da se okarakteriše veoma uspešnom, jer su pored odličnih partija u ABA 2 ligi, uspeli po prvi put u istoriji kluba da se domognu trofeja Košarkaške lige Srbije.
Izabrane vesti
Da su ovi uspesi plodovi novog sistema, koji je pre dve sezone uspostavljen u košarkaškom klubu iz Novog Sada, potvrdio je u intervjuu za Mozzart Sport, trener Lala – Miloš Isakov-Kovačević. Na startu novog projekta, uprava kluba na čelu sa Željkom Rebračom nije oklevala da pruži šansu dotadašnjem pomoćnom treneru i sa nepune 33 godine preda mu kormilo ekipe. Zauzvrat, perspektivni stručnjak je iz utakmice u utakmicu podizao letvicu, dok Stara dama nije postala najveći bauk u drugom po rangu takmičenju na Jadranu.
Iako je na startu novosadskog projekta bilo reči o petogodišnjem planu povratka među regionalnu elitu, crveno-beli su za svega dve sezone uspeli da uštinu abaligaško društvo. Taman toliko, da njihovi otisci budu okarakterisani kao najveća pretnja za poslednjeplasiranu srpsku ekipu u ABA ligi.
"Koliko god mi bili obazrivi sa izjavama, jer smo svesni pod kakvim pritiskom i pod kakvom lupom je Vojvodina, svlačionica se uvek nadala da možemo da napravimo ove rezultate. Mi mnogo pazimo kod selekcije igrača i gledamo da u zavisnosti od budžeta, napravimo ekipu istinskih takmičara. Određeni igrači koji su tu već godinama, poput Marka Ljubičića, Uroša Banjca, sad imamo i Stefana Savića kome će ovo biti treća godina, su ljudi koji vole da se takmiče i pobeđuju. Kada se napravi takvo jezgro tima uz ovaj stručni štab, onda mi imamo osnov da uvek razmišljamo o tome da budemo najbolji. Pohvalno je što je taj petogodišnji plan nadohvat ruke već u trećoj sezoni. Čak je bio ostvariv i prošle sezone, što je dokaz kako to izgleda kada se radi sa dobrim i kvalitetnim ljudima, na pravi način”, počeo je razgovor Isakov-Kovačević.
Do sada je Vojvodina svaku svoju sezonu počinjala iz senke, prepuštajući ulogu favorita nekim timovima sa većim budžetima i glasno izrečenim aspiracijama. Sada su se stvari okrenule za 180 stepeni, Novosađani su postali prvi favoriti - lovina, koju želi da „uhvati“ čitav region.
"To može da bude veoma opasno. Ne smemo da upadnemo u zamku da sada razmišljamo o utakmici u baražu koja će se igrati u maju. Jer to što smo mi prošle godine prošli je jedan proces, ne znači nužno da će se isti scenario ponoviti ove godine. Naravno da ćemo mi tome da stremimo, čak i da odemo korak dalje. Ono što moramo da uradimo jeste da zadržimo fokus i da idemo od treninga do treninga i od utakmice do utakmice i da kroz proces, koji je mnogo važniji od konačnog cilja, dođemo u situaciju da ispunimo i zacrtani cilj – uđemo u ABA ligu. Ali to dolazi na kraju i još je jako daleko. Za 10 meseci može mnogo toga da se desi. Jedna lopta u ranom delu, kao i neka povreda, mogu da okrenu tok čitave sezone".
U nikad dosad viđenom formatu ABA 2 lige (sa četiri grupe sa po četiri ekipe), Vojvodina se nalazi u grupi B, zajedno sa Bosnom, Sutjeskom i Rabotničkim. Prvi meč je na programu već 25. septembra, sa Bosnom i Voša će bez takmičarskog meča morati da ide na pobedu u ranom susretu, koji bi mogao mnogo da znači za nastavak turnira.
"Definitivno će to biti otežavajuća okolnost, pogotovo što nas svi vide kao prve favorite. Svi smo svesni koliko je Bosna uložila da bi se našla tamo gde želi i koliko je u suštini lakše ekipama van Srbije da dođu do ABA lige nego nama. U nekom scenariju da su dve srpske ekipe u finalu, trećeplasirani će ići u elitni rang, što je van svake pameti. Naša grupa je najteža u čitavom takmičenju. Nije samo Bosna tu, i Sutjeska iz Nikšića ima izuzetno kvalitetan roster i veoma iskusnog trenera. Rabotnički isto iza sebe ima ozbiljnu košarkašku tradiciju. Ono što mene najviše brine, jesu tri izuzetno vruća domaća terena. Prošlogodišnji sistem balona, gde se tri utakmice igraju u pet do sedam dana nam je više odgovarao, jer smo imali širok roster. Ove godine, svaka utakmica je na život ili smrt, posebno na gostujućim terenima gde znamo da će nas u Sarajevu, Nikšiću I Skoplju dočekati sigurno 4.000 ljudi na tribinama. Na početku sezone, tako nešto, sa jednim novim rosterom, odmah će da nam otkrije neke stvari, koje ne možemo da vidimo na prijateljskim utakmicama. Mi ćemo u toku tih utakmica morati da narastemo kao tim, inače ćemo već na startu imati problema što se tiče plasmana dalje. Jedino je plej-of format i igranje na tri pobede u polufinalu i finalu neki boljitak. Tada bi stvarno kvalitetniji protivnik trebalo da pokaže da je bolji po broju pobeda, a ne samo koš razlici. Takođe, mnogo će biti važna prednost domaćeg terena u toj završnici. On bi mogao da ima presudnu ulogu“.
Bilo kakva promena pravila i dan danas izaziva jezu kod novosadske ekipe. Jer je usled jedne takve, u finišu takmičarske sezone 2023/24, lišena prava da se bori za svoje mesto u elitnom regionalnom takmičenju.
"To je sve bila jedna velika škola, kako za mene lično, tako i za sve ljude u klubu i klub u celini. Činjenica je da ta promena pravila nije došla slučajno, veoma je zanimljivo što je ona usledila nakon izuzetno dobrih partija Vojvodine na Kupu Radivoja Koraća, što opet, nama može samo da imponuje. Meni je krivo što se mi nismo bolje pripremili svi zajedno, da u tom finalu budemo još bolji. Onda bi ovu priču pričali u nekom drugom tonu. Suština je da se sve dešava sa razlogom i da treba svi kolektivno da naučimo nešto iz toga, kako nam se ta situacija ne bi ponovila".
ROSTER JOŠ NIJE NA NIVOU DA ZAPRETI NEKOM IZ ABA LIGE
S obzirom na to da im titula u Drugoj ABA ligi neće biti garant promocije. Vojvodina će, u slučaju da dospe do vrha Jadrana, morati da bude bolja od najlošijeg srpskog tima iz ABA lige. U tom maniru su Novosađani pristupili košarkaškoj pijaci sa koje su dosad pokupili imena poput Marka Jagodić-Kuridže, Filipa Rebrače, veoma borbenog Miloša Stajčića iz Čačka 94, zatim Džordana Dingla sa koledža, da bi usledio najzvučniji potpis u vidu bivšeg igrača Mege i najboljeg plejmejkera Litvanske lige, Skučija Smita.
"Tim kada se pravi iz ove naše pozicije, mora da bude konkurentan ekipama iz ABA lige. Mislim da još nismo na takvom nivou. Znači nam dovođenje određenih određenih igrača poput Kuridže i Smita, koji su se dokazali na istom nivou. Ali nam isto znači zadržavanje igrača koji daju suštinu našoj igri, poput Ašćerića, Ljubičića, Banjca, Džonsona… Ali ponavljam, mislim da roster još nije na nivou da zapreti nekome iz ABA lige. U toku sezone ćemo videti, koje su to pozicije na kojima ćemo se pojačati. Činjenica je da će nam faliti neki igrač u reketu poput Zorana Nikolića. Ne treba zaboraviti da smo mi ostali bez nosilaca od prošle godine. Dakle, bez Petra Rakićevića, Džereda Kaningema, Zorana Nikolića i Vasilija Vučetića, koji su bili izuzetno važni. Nismo mi na njih dodali abaligaške igrače, već smo zadržali suštinu rostera, koji nam daje model igre i probali da pogodimo sa nosiocima. Poenta priče je da će svi abaligaški timovi imati 30 utakmica u elitnom regionalnom takmičenju i samim tim će imati veće šanse da narastu do baraža, nego što ćemo mi moći kroz ABA 2 ligu i KLS".
Vojvodina je ovog leta napravila, ne toliko karakterističan potez u poslovanju kluba i angažovala Džordana Dingla, kojem će ovo biti ruki sezona u Evropi. Iako je američki kombo bek beležio dobru statistiku u univerzitetskoj košarci (11,6 poena po utakmici, 1,6 asistencija i 1,9 skokova), poznato je da adaptacija na evropsku košarku može da bude prevelik zalogaj za igrače koji dolaze sa druge strane Atlantika.
"Dingl je karakterno neko ko odgovara našoj svlačionici. Neosporno je i da poseduje kvalitet, koji još nije utvrđen u potpunosti. Njemu fali da se do kraja profiliše kao igrač i mislim da mi možemo da mu pomognemo u tome i vidimo gde on može nama da doprinese na terenu. Očekujemo od njega da vredno radi i da tamo negde tek oko nove godine imamo jasnu sliku o njemu, nakon što prođe period adaptacije u KLS-u i ABA 2 ligi, koje umeju biti izuzetno zahtevne lige za igrače koji dolaze sa koledža".
Pre dva leta, bilo je faktički nemoguće da Vojvodina i Novi Sad privuku igrače ovog kalibra. Dokaz, koliko je i Vošina reputacija na košarkaškom atlasu porasla za ove dve sezone.
"To je zahvaljujući dobrim rezultatima i percepciji igrača da Vojvodina može da im donese nešto u njihovoj karijeri. Meni je drago što svi igrači koji su sa višeg nivoa došli u Novi Sad, imaju lepe utiske na osnovu trenažnog procesa, igre i funkcionisanja samog kluba. Mislim da je ovo samo prirodan sled stvari".
Predsednik kluba, Željko Rebrača pričao je nakon finiša prošle sezone, da je Vojvodina među kandidatima za specijalnu pozivnicu od FIBA, za učešće u Ligi šampiona. Ipak, budući da se Novosađani već takmiče na dva fronta, nije bilo izgledno da će na sebe uzeti evropske obaveze.
"U ovom rasporedu i sa ovolikim brojem utakmica to nije izvodljivo. Jako mi je drago što je Vojvodina postala prepoznatljiva u evropskim okvirima, iako igramo ABA 2 ligu. Nadamo se da ćemo biti učesnici nekog evropskog takmičenja već iduće sezone. Ali mi kao klub moramo da budemo spremni za to, jer je trenutno velika razlika između jedne Unikahe i Vojvodine”.
KLS I SUPER LIGA SU DVA RAZLIČITA TAKMIČENJA
Kako su rasle ambicije pojedinih košarkaških centara u Srbiji, tako je srazmerno rasla i Košarkaška liga Srbije i činjenica je da je mnogo kvalitetnija nego što je to bio slučaj pre nekoliko sezona. Takođe je činjenica da još uvek postoje pojedine nejasnoće u organizaciji, pogotovo Superlige.
"Mislim da je liga porasla i sa njom zajedno klubovi i obrnuto. Ja bih lično voleo da se omogući prenos većeg broja mečeva. Znači, da ne bude jedna utakmica na TV-u nedeljno, već barem tri. Da se omogući da liga bude praćena još više, jer mislim da ima šta da se vidi u Košarkaškoj ligi Srbije. Ta situacija bi bila primamljivija i za sponzore, ali bi mnogo dobrog donelo i mladim igračima koji bi bili mnogo češće na radaru. Prava pobeda KLS-a bi bilo učešće svih naših ekipa od prvog kola, a ne samo u završnici, jer imam osećaj da su to onda dva potpuno različita takmičenja. Ta koju smo igrali 30 kola, praktično da nema dodirnih tačaka sa Superligom".
Kalendar takmičenja je zasigurno i najveća boljka, kada je reč o igranju Superlige Srbije. Prošle sezone je Vojvodina u razmaku od osam dana odigrala četiri susreta – dva u polufinalu ABA 2 lige i dva u kvalifikacijama za Superligu sa FMP-om. Voša usled velike potrošnje nije mogla ozbiljnije da se suprotstavi Panterima, dok ih je ovakav raspored umalo koštao i plasmana u finale Druge ABA lige. Sa druge strane, Spartak je u mečevima Superlige nastupio sa juniorima, baš iz pomenutih razloga.
"To pitanje se rešava formiranjem kalendara pre početka sezone, sa jasno definisanim pravilima. Takođe se moraju obezbediti podjednaki uslovi ekipama koje igraju ABA 2 i prvu ABA ligu. Sasvim je apsurdno da neko ko igra ABA 2, recimo u sredu i subotu, igra u Superligi sa timom iz ABA lige, koji je završio sezonu u regionalnom takmičenju, te potpuno odmoran čeka protivnika".
TRENER SE POSTAJE TEK NAKON SUSRETA SA ŽELJKOM OBRADOVIĆEM
Miloš Isakov-Kovačević je u stručni štab Stare dame došao na poziv Mute Nikolića 2019. godine. Iz godine u godinu rastao je na klupi Vojvodine i upijao znanje, koje su mu nudile lige poput KLS-a, Druge ABA lige i Kupa Radivoja Koraća. Kada se 'osamostalio' na klupi Lala, postavio je svoju košarkašku filozofiju, koja se za sada ispostavila efektivna u svim takmičenjima koje su Novosađani igrali. Najjasniji pokazatelj toga jeste prvi trofej KLS-a u vitrinama novosadskog kluba.
"Meni je jako drago što je moj rad prepoznat od strane ljudi koji se razumeju u košarku. Treba biti svestan činjenice da je najteže raditi u sopstvenom gradu. Kolika god da je to privilegija, odgovornost je prevelika za mladog trenera. Nije slučajno što je posvećenost celokupnog stručnog štaba bila na najvećem mogućem nivou. Mi smo zadovoljni kako smo radili i mislim da smo opravdali poverenje koje smo dobili od ljudi iz kluba. Drago mi je što su nam omogućili da nastavimo taj kontinuitet rada. Stvorila se neraskidiva veza između mene i Vojvodine, već sa osvajanjem prvog trofeja u istoriji kluba. Sada je prilika da dodatno očvrsnemo tu vezu”.
Čak je i predsednik spotrskog društva i prvi čovek FK Vojvodine, Dragoljub Zbiljić pohvalio potez uprave Novosađana, što su uspeli da zadrže po njegovim rečima "najperspektivnijeg mladog trenera u Srbiji".
"To je izuzetna čast i privilegija. Ovo je već treća godina da sam na svakodnevnoj relaciji sa Željkom Rebračom i sada mogu da kažem da smo potpuno kliknuli. A kada poverenje dođe od strane nekoga poput Dragoljuba Zbiljića, koji je ostvaren u svakom smislu i kroz biznis i kroz sport, šta je sve samo radio u odbojkaškom klubu i sada isto sa fudbalom, to onda ima dodatnu čar. To je potvrda da radim dobar posao i da je na dobrom putu ova naša šampionska priča. Mnogo mi je značila Zbiljićeva podrška u vidu telefonskog poziva, pred revanš utakmicu sa Podgoricom gde smo mi napravili malo čudo i uspeli sve u sportskom društvu da učinimo ponosnim".
Njegov rad nije prošao nezapaženo, kako u regionu, tako ni u Evropi. Ipak, talentovani trener, odlučio je da još neko vreme ostane u Novom Sadu.
"Bilo je veoma zanimljivo leto. Mnogo je emocija bilo posle finala i ta neka odluka o ostanku u Novom Sadu je došla kada su se sve te emocije slegle. Imao sma ponude iz ABA lige, kao i inostranstva. Međutim, poklopile su se kockice, brzo smo postigli dogovor ovde i kada je to tako, onda ne sumnjam da je ispravna odluka. To je bila najbolja moguća opcija za mene i moju porodicu u ovom momentu", kaže Isakov Kovačević i dodaje da u budućnosti vidi istočnu obalu Pirinejskog poluostrva kao idealnu destinaciju za nastavak karijere:
"Uvek sanjam o tome da jednog dana sebe vidim u sunčanoj Valensiji. Ne znam zbog čega, ali kada zatvorim oči ja vidim onu neku narandžastu halu i onog slepog miša. Sve mi se čini da će moja karijera da ide u tom pravcu (smeh) . Pomaže što je to grad sa najviše sunčanih dana u godini, pa mislim ni da se ostali Isakov-Kovačevići neće buniti oko izbora te sredine. Naravno da je to na nekom dugom štapu, tamo kasnije u karijeri".
Prošle godine u februaru, Isakov Kovačević, ali i većina igrača Vojvodine, imali su najveći izazov u dotadašnjim karijerama. U polufinalu Kupa Koraća susreli su sa Partizanom Željka Obradovića. Uspeli su Novosađani da pruže i više nego solidan otpor i odvedu utakmicu u dramatičnu završnicu, u kojoj je preovladalo iskustvo crno-belih.
"Tada se postaje trener. On je za mene najbolji košarkaški trener svih vremena, uz Svetislava Pešića. Ja sam pomalo strepeo pred taj susret, jer sam nakupio neko trenersko znanje i spremio svoju ekipu za taj meč. Ali kada ideš protiv nekog ko sve to drži u malom prstu, očekuješ da te razgoliti pred svima – koliko znaš ili ne znaš trenerski posao. Mi smo imali tu sreću da smo odigrali jako dobro i parirali Partizanu 37 minuta. Ono što je mene impersioniralo kod njega i čemu se već godinama divim, jeste ta strast prema košarci i prema svakom minutu koji je proveden kako u sali, tako i van nje u nekom obliku razgovora o košarci. Takav pristup i ta strast su retki u sportu, ja mislim da to prepoznajem i kod sebe, iako nemam još pravo tako nešto da izgovorim. Posebno su mi značile njegove pohvale nakon tog meča. Imam osećaj da sam tek tada postao trener".
Osim klupskih angažmana, Isakov Kovačević radio je i u reprezentativnim selekcijama Srbije. Prošle godine predvodio je kadete do četvrtfinala Evropskog prvenstva u Skoplju, a nešto ranije njegov rad je prepoznao, sada već bivši, selektor A tima Svetislav Pešić, koji ga je priključio stručnom štabu reprezentacije, u kojem se Miloš zadržao do Eurobasketa 2022.
"Imam tu privilegiju da mogu uvek da nazovem Selektora Pešića da pričamo o košarci. Imam njega i Slobodana Klipu i sa njima se redovno čujem. Tako da mogu da kažem da sam sa te strane pokriven. Ne znam kakva je situacija sa ostalim mladim kolegama. Mislim da je taj živi primer mentora neophodan za jednog mladog trenera, kome je potrebno da razmeni svoje mišljenje sa nekim ko je sve to već prošao".
Na kraju razgovora za Mozzart Sport, trener Vojvodine odgovorio je na pitanje – da li Novi Sad može da postane prepoznatljiva košarkaška sredina, kao što su Čačak ili pak Beograd?
"Mislim da može. Ali da bi to trajalo, neophodno je da makar Mala dvorana Spensa bude puna na svakoj utakmici. I da ljudi ne dolaze samo na važne mečeve, već da dolaze da gledaju svoju Vojvodinu, bez obzira ko igrao u njoj i ko je vodio. Kada se to postigne, Novi Sad će postati jedan od najozbiljnijih košarkaških centara u Srbiji", zaključio je Isakov Kovačević.
Piše: Konstantin MLAĐENOVIĆ