INTERVJU - Marko Marinović: Svaki domaći igrač kojeg sam hteo da dovedem - prvo bi tražio pare

Završnicu prošle klupske sezone u Srbiji obeležio je čačanski Borac. Podvig s izborenim opstankom u Jadranskoj ligi tokom nikad izazovnije godine za kompletno društvo, mladi i perspektivni trener Marko Marinović doneo je važnu odluku da u poslednjih nekoliko utakmica Superlige pruži šansu najtalentovanijim klupskim izdancima. I napravio je pun pogodak!

O igrama njegove dečurlije pisalo se i pričalo danima, pobeda u seriji sa FMP iz Železnika došao je kao savršen dokaz da se poverenje isplati, a odmeravanje snaga sa Crvenom zvezdom u polufinalu kao šlag na tortu za momke koji su nešto ranije osvojili kadetskku ligu Srbije.

Marko Marinović u svemu tome vidi odličan temelj za dalji rad, rast, razvoj i usavršavanje. Njega kao trenera i igrača čije vreme tek dolazi.

“Sezona je bila mnogo teška, ali smo na kraju izašli s povoljnim rezultatom iza nas. Možda smo uradili nešto više od onoga što se očekivalo. Dobro je što smo se plasirali u polufinale Superlige. Mi smo zacrtane ciljeve ispunili, nije bilo nimalo lako, cele sezone smo se mučili“, počeo je Marinović razgovor za Mozzart Sport.

Na šta konkretno mislite?

“Znate i sami da je publika naš šesti igrač, tu je uvek da nam pomogne. Cela sezona bila je turbulentna, sa odlaganjima u pandemijskim uslovima. I pored nepovoljnog rasporeda na početku sezone, uspeli smo da se izvučemo i izbegnemo baraž za ostanak u ligi“.

Ponedeljak, 02.00: (1,60) Milvoki (13,0) Finiks (2,60)

Da li možete da kažete da ste potpuno zadovoljni?

“Ne, jer smatram da smo mogli da pobedimo još neke utakmice, ali kada se podvuče crta daleko od toga da sam nezadovoljan“.

Čemu pripisujete poraze zbog kojih ste nezadovoljni?

“Neiskustvu i rangu takmičenja koje smo igrali. Mi smo prošle godine dominirali i pobedili u 90 odsto utakmica, sada smo igrali na sedam dana. Raspored je bio takav kakav je bio. Pobeda nad Partizanom na otvaranju sezone nas je skroz poremetila. Bez obzira na veliki rezultat za nas, ali odmah su svi pomislili da možemo da igramo na još višem nivou nego što smo bili. Mi jesmo pokazali dobru košarku i svi pričaju da smo bili dobri, ali bih više voleo da smo igrali ružno, a da smo dobili još neku utakmicu“, priča Marinović i dodaje:

“Nismo imali ni sreće u sportu i životu. Od osam utakmica na jedan ili dva poseda dobili smo samo jednu. Svakako veliko, neprocenjivo iskustvo za igrače, tim, mene kao mladog trenera. Da se razumemo, moji igrači su skoro svi prebačeni u viši rang iz prošle sezone, uz tek nekoliko pojačanja koji su takođe došli iz nižeg u taj viši rang takmičenja. Prvi put su osetili igru na ovom nivou“.

S obzirom na specifičnost sezone za nama i poziciju Borca, mladim timom i vama koji ste tek drugu godinu trener, da li vam je bilo još teže da se izborite sa kompletnom situacijom i na kraju ipak napravite uspešnu sezonu?

“Moram to da napomenem da je Borac u godini kada nas je zahvatila korona, jedan od retkih koji je isplatio dugovanja prema igračima. To moramo da zahvalimo upravi kluba, ljudima iz Grada... Uspeli su nekako da nađu sredstva da podmire prošlu sezonu“, otkriva mladi trener i nastavlja misao:

“Mi moramo da otvorimo oči i kažemo jasno da se košarka ne igra samo u Beogradu, već da se igra i u ostalim gradovima u Srbiji. Pogotovo Čačku, gradu košarke, ovde je kolevka košarke. Da bismo se uopšte pojavili na košarkaškoj mapi ne možemo samo sa rezultatima da izlazimo, mora da se ’podupre’ i s druge strane“.

Kako?

“Moramo da budemo koliko-toliko približni kao Mega i FMP. Ne kažem da treba da budemo kao Zvezda i Partizan, ali nivo FMP i Mege je realniji. Svi znaju da smo imali jedan od najmanjih budžeta i uspeli smo da ostanemo u ligi uprkos svega“.

KLS DA NAM SLUŽI KAO POLIGON ZA RAZVOJ MLADIH

Marko Marinović (©MN Press)

Borac je jedini klub koji igra Jadransku ligu, sezonu u ABA 2 ligi van glavnog grada igrali još samo Zlatibor iz Čajetine i užička Sloboda. Koliko je vama koji ste u manjini teško da se nosite s “ritmom“ koji su postavili beogradski klubovi (Crvena zvezda, Partizan, Mega, FMP, Mladost...)

“Mnogo je teško, iskreno. Naša kadetska ekipa je prvak Srbije i stalno apostrofiram da je Čačak grad košarke. Mi kao grad imamo potrebnu infrastrukturu da radimo dobro sa decom. Meni je srce puno zbog klinaca koji su pre neki dan igrali utakmice polufinala Superlige sa Crvenom zvezdom. Napokon, posle ne znam koliko godina, imamo tako mladu decu u prvom timu“.

I vi ste svojevremeno ušli u profesionalne vode jako rano...

“Da, debitovao sam u prvom timu sa 15 godina i znam najbolje koliko znače ovakve stvari. Jednostavno, moramo da ulažemo u ovu decu. Pričamo sada o košarci kao o brendu cele zemlje. Moramo košarkaške centre da oživljavamo nekako - Čačak, Valjevo, Užice, Kraljevo, južna pruga... Svi moraju da otvore širom oči i da nam KLS posluži za to da ovi mladi momci dobiju bilo kakvu šansu da bismo opet imali Jokiće, Bogdanoviće, Bjelice, Dončiće...“

Da li je moguće to izvesti?

“Pazite, košarka je srpski brend. Svi su videli kako su moji klinci igrali ovaj plej-of, pokazali smo da dobro radimo s tom decom. Nadam se da će ovo da bude poslednja godina kako se mi finansijski mučimo. Ne smatram da Borac treba da ima budžet kao Crvena zvezda i Partizan, ali želimo zdraviju osnovu kako bismo mogli normalno da radimo. Nadam se da ćemo prevazići sve što nas je snašlo. Da nije bilo našeg predsednika Predraga Pantovića i Mirka Petrovića i ljudi iz Grada, teško da bismo mogli da završimo takmičenje do kraja. To svakako nije dovoljno sredstava da bismo mogli da se normalno takmičimo na ovom nivou“.

Imate Đorđa V. Ćurčića i Đorđa M. Ćurčića, zatim Luku Andrića, Pavla Nikolića i Stefana Jankovića koji su bili registrovani iz kadetske selekcije i svima ste dali šansu. Pokazali ste ozbiljnu hrabrost, jer se ipak radi o petorici momaka od 15, 16, 17 godina...

“Slušao sam mnogo puta priče o tome kako je Dražen (Petrović) počinjao, kao trener se trudim da budem jedan od onih starog kova. Smatram da će svaku šansu koju detetu date da je iskoristi. Slušao sam Vladimira Grbića koji je lepo pričao o tome da se deca do 14-15 godina igraju i da treba samo da se igraju. Da bi te njihove medalje značile nešto, trebalo bi da se osvajaju u seniorskoj konkurenciji. Medalja u seniorskoj konkurenciji nosi ugovor, slavu, bogatstvo. Posle toga te čekaju Crvena zvezda i Partizan“, kaže Marinović i produžava:

“Odlučio sam da tim momcima pružim šansu. Oni ne samo što su igrali, nego su bili ravnopravni i vrlo dobro su izneli i maltene sami pobedili FMP u dve utakmice. Zaprepastio sam se i oduševio kada sam video kako igraju i kako su izneli celu polufinalnu seriju. Bili su hrabri, nisu preterano respektovali ni ime protivnika, ni igrače protiv koji su se takmičili, iako su to sve mnogo iskusniji, stariji ljudi. Nikom nisu dali povod da ih omalovažava i potcenjuje, što je za svaku pohvalu“.

Da li su njihove partije sada zapravo ulaznica za prvi tim u narednoj sezoni i budućnosti?

“Oni su odavno u prvom timu, samo nisu trenirali sa seniorskom ekipom zbog obaveza u Kadetskoj ligi. Nismo imali dovoljno vremena da ih pripremimo. Mi moramo da baziramo naš tim na njima. Posle 20 godina smo šampioni u kadetskoj konkurenciji. Neću da dozvolim da se ponovi situacija kada smo bili pionirski prvaci u generaciji sa Urošem Tripkovićem, Tadijom Dragićevićem i ostalima, da odmah posle tog pehara odu u Crvenu zvezdu ili Partizan. Hoću da prvo stasaju kao igrači u Borcu i kasnije da idu svojim putem“.

O STRANCIMA, DOMAĆIM IGRAČIMA KOJI NISU HTELI DA DOĐU...

Marko Marinović (©ABA LIGA – Budućnost)

Deluje malo atipično za Borac, odnosno za tim iz Čačka da se u sezonu uđe sa trojicom američkih igrača, pogotovo na spoljnim pozicijama?

“Mnogo je teško bilo ubediti da dođu u Čačak, zbog čega smo napravili takvu odluku. Doveli smo dvojicu rukija, Entonija Smita i Derika Tortona bukvalno za džabe da igraju. Ne želim da zvučim bezobrazno, ali tako je. Nismo bili baš u nekoj sjajnoj poziciji da možemo da biramo pojačanja“.

Zašto je bilo teško dovesti naše igrače?

“Svaki razgovor koji sam obavio sa našim igračima, prvo bi tražili pare. Nadam se da će situacija da se popravi, ali svakako teško da neko može da dođe u Borac i očekuje da se naplati i zaradi. U Borac dolaziš da igraš, da ti bude usputna stanica za velike ugovore. Nailazio sam na odrične odgovore gotovo svaki put kada sam pokušao da dovedem nekog našeg igrača“.

S druge strane, imali ste pozitivan primer s Dušanom Miletićem, koji je iskoristio šansu kao pozajmljen igrač Partizana...

“Istina. On je odradio godinu kako je odradio. Smatram da treba da ostane još godinu dana s nama, ali o tom - potom. Ne odlučujemo mi kao Borac o tome, već Partizan. Biće nam još bolje kada bude publike, da će doći i bolji rezultati“.

20.00: (1,30) Francuska M19 (16,0) Srbija M19 (3,90)

Trenerska karijera vam je počela u nezgodnom trenutku. Iz patika ste uskočili u odelo i prvu sezonu koja se nije ni završila na parketu. Ipak ste promovisani u elitni rang Jadranske lige, gde ste ostvarili solidan rezultat. Kako gledate na sve što se dogodilo na početku vaše trenerske karijere s ove pozicije?

“Sve se brzo dešava i sve se uči u hodu. Sve preživljavamo iz dana u dan. Ova godina je zaista bila turbulentna, ali je iskustvo bilo neprocenjivo i to je nešto što ne može da se kupi. Samo iz ove sezone možemo da izađemo još jači, s više samopouzdanja. Lično učim svakodnevno, kao što je moj trener Svetislav Pešić rekao: ’Svaki dan iskoristi da naučiš nešto novo’. Zato i verujem da svakog dana zaista možeš nešto novo da doživiš, savladaš... Volim da slušam starije, volim da me savetuju, nisam arogantan. Ne može jedan čovek da zna sve. Pokušavam da se usavršavam iz dana u dan, zato jedva čekamo početak naredne sezone, da se ponovo takmičimo“.

Imali ste priliku da tokom sezone sarađujete sa Željkom Obradovićem, kakva su vaša iskustva u radu s najtrofejnijim trenerom Evrope?

“Istina je, imali smo tu privilegiju da dobijemo pomoć od Željka Obradovića i Vlada Androića. Njima sam mnogo zahvalan jer su uvek bili tu, u razgovoru, da pomognu oko svega. Kada imaš takve ljude pored sebe, onda si privilegovan“, priča Marinović i dodaje:

“Nije slučajno to što Željko jeste (najtrofejniji trener Evrope). Ne znam kako da objasnim, on je genije koji 24 časa živi košarku. Ne mogu da kažem bilo šta više, jer biće premalo da se objasni koliko on zna košarku i koliko je samo svojom pojavom na treninzima pomogao da igrači budu mnogo bolji u trenucima kada nismo bili dobri“.

O SARADNJI SA ŽELJKOM OBRADOVIĆEM, LAUTARU, SANADZEU...

Marko Marinović (©ABA LIGA – Borac Čačak / Duško Radišić)

Koji su to bili momenti krize, posle kojih vam je Željkova pomoć dobro došla?

“Posle trijumfa nad Partizanom imali smo, čini mi se, post od dva-tri meseca gde nismo pobedili. To mnogo loše utiče na psihologiju igrača. Tek smo negde pred kraj godine pobedili. Mnogo je teško prevazići tako neke stvari. Verovali smo jedni u druge i nismo se predavali nijednog trenutka. Srećan sam zbog sezone koju smo imali, a kao trešnja na vrhu torte došle su igre talentovanih mladića“.

Sigurno ste imali mnogo pitanja za njega?

“Pazite, cela sezona je bila mnogo teška, pitao sam kako da se formira cela sezona, kada da tempiraš formu, jer zbog svih odlaganja nisi znao kada da treniraš, igraš, putuješ... Nadam se da se ovakva sezona više nikada neće ponoviti, iz aspekta pandemije i svega što se dešavalo oko toga“.

Doveli ste uoči početka Superlige argentinskog plejmejkera Lautara Lopeza, što je takođe jedna od onih atipičnih stvari, s tim što ovo važi za kompletnu srpsku košarku s obzirom da se ne dešava tako često da imate baš argentinskog internacionalca u sastavu. Otkud ta odluka?

“Pratio sam cele godine Lautara. Igrao je u Interu iz Bratislave i imao je neke neverovatne brojke. Igra na najosetljivijoj poziciji u timu, organizatora igre. Hteo sam ga u svom timu, argentinski je reprezentativac i bio je u Baskoniji svojevremeno. On je potvrda da mi kao klub funkcionišemo ispod radara. Kada smo ga doveli nisam bio prvo siguran da li može da igra ovaj nivo košarke, jer ipak ABA ligu i slovačku ligu ne možemo nikako da poredimo. Bio je na probi, pokazao da može da se nosi sa svima, posle čega smo se odlučili da ga zadržimo i za narednu sezonu. Argentinci su po mentalitetu slični nama, razume košarku i igra je vrlo dobro, pa je odluka bila logična“.

Potpisali ste i produžetak ugovora sa reprezentativcem Gruzije Dudom Sanadzeom?

“Došao je u teškom trenutku za nas, maltene je bio neko ko nam je dosta pomogao u tim kritičnim trenucima, pokrenuo nas. Zato smo ga nagradili, jer je pomogao kada nam je najteže bilo. Odličan igrač, momak, dobro se uklopio, pravo rešenje za nas“.