INTERVJU - Marko Marinović: Beograd usisava najveće potencijale

Poraz koji su košarkaši Borca doživeli, u Sarajevu, poslednjeg dana minule godine nije pokvario utisak kad su Čačani u pitanju. Borac nekoliko poslednjih sezona igra na tri fronta, računajući i finalni turnir Kupa Radivoja Koraća, i uvek je u vrhu tabela KLS i ABA 2 lige. Trenutno, izabranici Marka Marinovića drže lidersku poziciju u oba takmičenja sa pobedama više od užičke Slobode odnosno skopskog MZT-a. I pride daju primer da, ma koliko situacija bila teška, košarke ipak ima i van Beograda.

Doduše, Čačak je uvek bio jedinstven kad je igra pod obručima u pitanju.
“Uz dužno poštovanje svima, Borac je posle Partizana i Crvene zvezde najveći srpski klub”, kaže nam popularni Malina u novogodišnjem intervjuu za MOZZART Sport.

Svestan je doduše i sam da Borac ima startnu prednost u odnosu na ostale klubove iz provincije. I ne, ne mislimo tu na finansijski bolju poziciju, već na istorijsku činjenicu da je Čačak iznedrio toliko vanserijskih igrača. Još od Dragana Kićanovića i Radmila Mišovića, preko Željka Obradovića i Miroslava Radoševića, sve do Miloša Teodosića i Duška Savanovića, da pomenemo samo neke od njih. Znate već svi za onu startu “ko opere ruke u Moravi”...

Ali, ima li i dalje takvih talenata u Čačku?
 “Svakako, ima ih u Borcu, ali i u OKK Beogradu, u ostalim timovima. Međutim, vremena su se promenila. Sećam se da sam kao junior uveliko igrao za prvi tim. Pokušavam da to iskustvo prenesem na moje igrače. Još jedan problem je evidentan, Beograd nam usisa najveće potencijale. Od dvanaestorice, valjda će jedan, dvojica da uspeju. Mi radimo sa onim što nam ostane, borimo se i borićemo se. Naši rezultati će dovesti do tog da se deca opredeljuju za ostanak u Čačku. I moje iskustvo iz tog perioda ide u prilog ovoj tezi. Igranjem u Borcu mnogo sam napredovao. Rekao sam vremena su se promenila, sve je dostupnije, svi misle da su za najveću scenu. Sanjaju se NBA i milioni, ali nije baš sve tako slatko i jednostavno”.

Na reprezentativnom nivou se ta košarkaška istorija i vidi. Ali da li na klupskom Srbija već sada ozbiljno zaostaje za Evropom?
“Svi se borimo. Večiti, recimo, imaju ozbiljne budžete, možda nikad veće. To moraju da opravdaju. Mega i FMP su razvojni timovi, a Borac mora da ostane košarkaški brend. Znamo ko je sve igrao u Borcu, tu su i trenutni rezultati, nas svuda dočekuju sa puno uvažavanja”.

A da li je budućnost srpke košarke i dalje na Jadranu? U poslednje vreme sve se više priča o tome da regionalno takmičenje neće imati smisla ako ono ne bude davalo predstavnike u Evroligi.
“Ako kroz ABA ligu imamo prohodnost u Evroligu i Evrokup i naša budućnost je sigurno u ABA ligi. Vidimo i šta se dešavalo u poslednje vreme… Stvarno bi mi bilo žao da mi kao Borac izborimo plasman na Jadran, a ABA liga se rasformira. Nadam se da ćemo izbeći tu čašu. Da podsetim, Borac je bio član stare lige Jugoslavije koja je važila za najjaču u Evropi. ABA asocira na tu ligu pa nam je tu i mesto ”.

Ukoliko izborite viši rang šta valja činiti?
“Zaista ne bih sad o tome. Držim se stare izreke prvo skoči, pa reci hop. I sad imamo kvalitetne igrače, ali nam nedostaje par dobrih da bi održavali željeni ritam. Vidite koliko večiti imaju registrovanih igrača”.

I tu nekako spontano dođosmo do aktuelnog trenutka i Borac razapet između ABA lige i KLS-a. Skoro nikad više od dana predaha. Kako izgleda igrati veliki broj utakmica, bez odmora, bez rostera kakve imaju recimo beogradski večiti rivali?
“Sport je takav, iziskuje velike napore. Kao igrač borio sam se na dva fronta, u evropskim ligama i nacionalnim prvenstvima. U tom ritmu sam nastavio po povratku u Borac, sad kao trener. Nemamo vremena da odradimo kvalitetan trening i svaki dan je dragocen. Sve se svodi na oparavak i lagani trening dok su nam utakmice prave provere”, podvlači Marinović. 

Igrači se kale kroz takmičenje. Kako otklanjate greške u hodu?
“Nema vremena ni za radovanje, ali ni za tugovanje nakon poraza. Doživeli smo svega tri neuspeha, u obe lige. Posle svake utakmice stavlja se tačka i kreću pripreme za naredni meč. Koliko možemo ukazujemo na pogreške. Sad, nisam čovek koji će da traži alibi u zgusnitom rasporedu, svima je teško kao i nama. Klubovi imaju različite uslove za rad, Borac za sad solidne. Mogu biti zadovoljan postignutim rezultatima, ali još nije posao okončan, još ništa nismo uradili”.

Na osnovu igračkog i sad trenerskog iskustva šta možete reći o ABA 2 takmičenju?
“Realno, ima više kvalitetnih timova. MZT kao stari član elite ima ozbiljan tim. Tu su Split, Sutjeska, da ne nabrajam. Prošle sezone izdvojila se Primorska koja je na početku Jadranske lige potvrdila kvalitet. Iskreno mi je žao što im se sve ovo dogodilo. Jurica Golemac i ja smo prijatelji, ali bez obzira na to, napravio je dobar tim, igru, bili su moćni, igrali su moderno, pobeđivali su i bili pravo osveženje u ABA ligi. Žao mi je”.

Kvalitet domaće lige sigurno je ispod ABA 2?
“Naravno. Borac mora, za razliku od FMP-a i Mega Bemaxa da igra KLS. Nama domaća liga dođe kao razvojna, veću šansu dobijaju naši mladi igrači. Dve godine smo bili prvaci KLS-a, sad smo prvi i mora se očuvati najviši plasman koji obezbeđuje vizu za novu ABA 2 sezonu. U KLS takmičenju ima solidnih sastava”.

Igrački ste puno postigli. Da li ste zadovoljni prvim trenerskim mesecima?
“Đorđu Mićiću i meni ovo je prvi trenerski angažman. Nije loše, a veliku pomoć imamo u Milu Miliću i Darku Bogićeviću. Sanjali smo minulih sezona da uvedemo Borac u ABA ligu gde smo oduvek bili i gde pripadamo”.

Uskoro se otvara i treći front, Kup Radivoja Koraća?
“Iskreno ne mogu da dobacim do tog takmičenja. U glavi držim dve, najviše tri naredne utakmice. Kad dođe vreme razmišljaćemo i o kupu Koraća”.

Ali, o košarci u Čačku se uvek razmišlja. Prosto, to je grad koji je nekako sudbonosno povezan sa igrom pod obručima. Svi to znaju. Svuda to znaju. Pa i u Čačku.
“Publika je uvek naš šesti igrač. Na početku je bila slabija poseta, ali sve se vraća na staro. Protiv MZT-a će nam mnogo značiti podrška. To je utakmica sezone, nadam se da moji sugrađani to osećaju. Tu su i najmlađi Čačani za koje je ulaz besplatan. Obilazili smo škole, družili se sa osnovcima. Mislim das u igrači Borca pravi uzori. Deca ne moraju da postanu vrhunski košarkaši, ali moraju da se više bave sportom, a manje vremena da provode pred računarima, sa mobilnim telefonima u rukama… Mislim da je i to jedan od naših zadataka”.

Šta sa roditeljima koji decu posmatraju kao robu?
“I to je postao veliki problem. Svrha bavljenja sportom je zdrav život, druženje, putovanja…Nekad se uz pomoć sporta obezbedi egzistencija, ali to nije slučaj kod većine. Potrebni su talenat, rad, odricanje, sreća”.

Iskoristili ste malo slobodnih sati i obišli čačansku bolnicu, Zračak – Ustanovu za boravak dece, mladih i odraslih sa smetnjama u razvoju. Darivali ste paketiće za Novu godinu?
“I to su novine u našem ponašanju, uz pomoć našeg sponzora, kompanije PS. Uvek pričam igračima da su možda uzori deci koja rastu. Bili smo u OŠ ‘Milica Pavlović’, bilo je oko 500 devojčica i dečaka. Bilo je prelepo družiti se sa njima. Apelujem na profesore fizičke kulture da dovode decu na utakmice jer kako sam kazao, ulaz je za osnovce besplatan. Siguran sam da smo u ovom momentu ljudi koji na najbolji način reprezentuju svoj grad ”.

Kad ponovo sednemo za pet meseci šta bi ste voleli da stoji ispod podvučene crte?
“Borac član ABA lige”, konstatovao je Marko Marinović.

Piše: Đurđe MEČANIN
djurdje.mecanin@mozzartbet.com