INTERVJU - Marko Gudurić: Neki misle da foliramo, naša najveća snaga je zajedništvo

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Abu Dabija)

Svega 11 dana ostalo je do prve utakmice grupne faze na Olimpijskim igrama i odmeravanja snaga sa Amerikancima u susretu koji ima takmičarsku vrednost. Srbija je posle trijumfa nad Francuskom u Lionu pretrpela poraz od Australije pred solidno popunjenim tribinama Etihad Arene u Abu Dabiju, poraz koji može da bude dobar za celu ekipu pred završnicu uigravanja i prelazak na 'glavno jelo'.

Igrače Svetislava Pešića u srcu UAE čeka još i ozbiljnija provera od one sa Australijom, protivnik su Sjedinjene Američke Države (RTS, 18.00). Velika proba pre duela koji svi željno iščekujemo u Lilu 28. jula. I ne samo mi, već cela reprezentacija. Marko Gudurić kao jedan od najiskusnijih i igrača sa najdužim stažom u nacionalnoj selekciji za Mozzart Sport je sumirao utiske o dosadašnjim pripremama, najavio meč sa Amerima, ali i govorio o hemiji unutar ekipe, Manili, klupskoj sezoni i zašto bi voleo da ponovo bude u mogućnosti da uzme onako veliki i važan šut, kao što je bio onaj u finalu Mundobasketa sa Nemačkom.

“Pripreme idu, ali još smo na početku. Utakmica protiv Francuske bila je prva prava provera za nas. Sve nekako brzo ide i prolazi, malo je vremena do početka Igara. Utakmice u Abu Dabiju će nam dobro doći, da vidimo gde smo“, otvorio je Gudurić intervju za Mozzart Sport u Abu Dabiju i nastavio:

“Selektor Pešić je već nekoliko puta rekao, to nam i ovde stalno ponavlja, da smo mi još na pripremama i da je fokus na nama i našoj igri. To je najvažnije u ovom trenutku, kao i da se vrate momci koji su van ekipe zbog nekih sitnih povrede. Dobijamo dobre vesti iz Beograda, tako da se nadamo svi da će Deki i Nikola moći da budu sa nama u nastavku priprema“.

Utakmica sa Francuskom bila je prva prava provera za vas, s obzirom da su mečevi sa Holandijom imali drugačiji karakter i igrale su se iza zatvorenih vrata. S obzirom na to da je fokus, kao što si rekao, na vama i vašoj igri, koliko si zadovoljan onim što ste prikazali u Lionu?

“Odbrambeno je to bilo dobro i dosta znači što smo treću godinu zajedno. Vasa i Joka nisu bili tu prošlog leta, Bogdan ono prvo, ali većina nas je tu sve vreme. Dobro se poznajemo, kao i sistem selektora, to sve dosta pomaže u početku. Imali smo malo problema u napadu, ali to je normalno jer su teške noge i još smo u toj fazi priprema, izašli smo tek nedavno iz Pazove gde smo trenirali jače. Sve je ovo normalno, tražimo neke naše tajminge i spejsing, ali znam da će sve to doći na svoje. Znače nam ove utakmice i dobro će nam doći“.

PROTIV AMERA NAŠA SNAGA JE ZAJEDNIŠTVO

Marko Gudurić (©Mozzart Sport / Nikola Mikić)

Posle Australije rival u Abu Dabiju vam je SAD.

“Možda i nije dobro što igramo sa njima na ovom turniru, da bismo ih iznenadili možda u grupi“, zastao je na trenutak as Fenerbahčea, pa nastavio misao:

“Opet, ko zna, nije loše što ćemo da odmerimo snage, da vidimo gde smo. Nisam dosad nikad igrao protiv reprezentacije SAD, ali igrao sam tamo i imam malo iskustva. Može da bude sve ovo i dobro, da neki momci osete kako je to igrati protiv njih, da se opuste i dođe sve na svoje u grupi, da ih možda iznenadimo“.

Amerikanci su na treningu dostupnom za javnost, ali i posle trijumfa nad Australijom bili utiska da će biti jako zabavan meč u sredu uveče, imali su samo reči hvale za tim...

“Oni uvek privlače najviše pažnje, jer imaju najveće zvezde. Svi ih dobro znamo i ko god da prati košarku zna ko su ti igrači, šta rade i koji su njihovi kvaliteti. Zato i ne treba da se troši previše reči o njima. Opet, ne znam šta da očekujem, nisam dosad igrao protiv njih, mada sam bio 2019. u Kini u sastavu, ali u tom meču nisam nastupao. Ne znam kako ćemo se mi ponašati, ali jedva čekam da izađem na teren“.

A, šta tamo možemo da očekujemo?

“Iskreno, mislim da će naša najveća snaga biti zajedništvo u timu. Svi se poznajemo jako dobro i verujemo jedan u drugog. To nam je donelo uspeh prošlog leta. Videćemo kako će sve to da izgleda, verujem da i ljudi u Srbiji jedva čekaju da pogledaju meč, da željno iščekuje tu utakmicu“.

Selektor je kroz dosadašnja obraćanja javnosti često isticao zajedništvo koje si ti sada pomenuo. Pošto si i sam istakao da ste maltene svi tu već tri godine, verovatno sada sve ide po automatizmu?

“Ma, da. Teško to može da se objasni rečima, ljudi često pomisle kako to nije istina, kako se foliramo. Ali, mi smo stvarno postali više od prijatelja. Sa 50 odsto njih sam se družio i pre deset godina. Igrali smo u mlađim kategorijama, svi smo tu približnih godina. Svaki dan provodimo zajedno i kada se završe treninzi onda se družimo. Imaju tako grupice, jedan deo nas igra društvenu igru ’Katan’, to nam je bila omiljena igra i prošlog leta. U suštini smo svi jako povezani i vlada jako lepa atmosfera. Čak i kada su bile kvalifiikacije, došao je dobar deo nas, jedva smo čekali da se priključimo reprezentaciji, da se vidimo. To je osećaj koji vlada među svima nama. Lepo je biti ovde, svi uživamo. Sa selektorom je sada mnogo lakše, naravno, kada poznajemo ceo sistem i šta on traži od nas. Dosta to olakšava stvari, posebno jer svi dolazimo iz drugih sistema. Svi smo ovog leta došli dosta opušteniji i sve to pomaže da bude bolja hemija i atmosfera“.

BERLIN I MANILA SU DODATNO UJEDINILI TIM

Treće veliko takmičenje za ovu ekipu sa selektorom Pešićem, prošli ste zajedno neuspeh u Berlinu kada je javnost očekivala mnogo, pa onda i srebro u Manili u kojem vas ipak nisu mnogi videli na podijumu. Koliko su ta dva iskustva ojačala tim?

“Dosta je uticalo na način razmišljanja i rezonovanje stvari među svima nama. Kada smo se okupili prošlo leto, svima nam je u glavi bilo ono što se desilo u Berlinu. Hteli smo opet da igramo sa Italijanima i da im se revanširamo. Igrali smo i opet izgubili, bilo je teško u tim momentima. Takvi porazi dođu kao veliki ispit, tada se pokazuju neke stvari. U tim teškim, najtežim momentima, jer se onaj poraz od Italije desio u trenutku kada se sve ono desilo Boriši (Simaniću), pokazali smo kolektivni duh i ujedinjenost tima. Ne znam ni koju bih još reč upotrebio, a da ne preteram“, priča Gudurić i dodaje:

“Stalno se setim sastanka posle poraza. Isti je bio meni, a siguran sam i drugima. Dugo je trajao sastanak i selektor je dosta toga rekao. Posle toga smo igrali protiv Dominikanskom Republikom, plasirali smo se u nokaut fazu. Onda je sve nekako krenulo, Boriša nam je javio da je dobro. Sve je to bilo spontano. Verujem da nam se desilo sve to što se desilo zato što smo bili pravi, iskreni, imali iskren odnos, zajedništvo... Sve je nekako kasnije išlo svojim tokom“.

Vi ste profesionalci i prolazite tokom svojih karijera kroz mnogo različitih situacija. Ipak, ono što se desilo Boriši je i na sve vas imalo veliki uticaj. Kako ste kao ekipa uspeli da zadržite hladnu glavu i da mislima ne odete predaleko, da ostanete pribrani znajući da vam se drug bori za život?

“Kada se setim, nemam prave reči. U tim momentima shvatiš da sve što radiš i sve zbog čega si se nervirao i stresirao nebitno, jer se borimo za život našeg druga koji je sa nama bio tu do pre nekoliko sati. Zovu se ljudi, traži se krv, iščekivanje... Svi smo bili u sobi, čekali... Bilo je stresno iščekivanje i neispavanost... Iskreno, mislim da u prvim momentima nisu ni hteli da nam kažu sve, kako se ne bismo dodatno stresirali. To je nešto neverovatno, niko od nas ništa slično nije doživeo u košarci, pa ni doktor Gaga (dr Dragan Radovanović) za svojih 40 godina rada. To što se desilo nešto je neverovatno, ali hvala Bogu, Bora je sada dobro. Tu je, sa nama i na pripremama. On je jedan od članova koji igra društvenu igru ’Katan’. Održavamo tradiciju i ovo leto“.

U završnici finala Mundobasketa promašio si trojku iz ugla zbog čega si, pričali smo posle utakmice, bio mnogo tužan i teško ti je pao taj momenat. Kako sa ove distance gledaš na taj detalj?

“U našoj prirodi, a posebno sportista je da razmišlja o situacijama koje su se desile i priželjkuje da se ponovo dese da bi dobio šansu da se ispravi, kao meni sa tim promašajem. Iskreno, ne razmišljam previše o tome, osim kada pucam iz ’kornera’ pa mi se vrati ta slika. I svaki put poželim da dođem u situaciju da opet šutiram. To je sport, to je život. Naravno, hteo sam da ubacim taj šut i voleo bih da opet budem u takvom momentu, da uzmem loptu. I da se opet promaši taj šut, da se tako nešto dogodi, život mora da ide dalje“.

Važno je iz takvih situacija izvući pouku i pronaći unutrašnju snagu da ideš dalje kroz život ili karijeru.

“Nekome će zvučati kao prazna priča, ali ljudi koji me poznaju znaju da sam pobožan, religiozan, da većinu stvari gledam kroz to i dosta mi pomaže, da nađem svoj mir. To je za mene nešto najvažnije. Taj mi promašaj jeste teško pao, ostaje žal i danas, ali idemo dalje. To je moj moto i mora da bude tako, jer ništa nemamo od toga da se stalno vraćamo i patimo za tim. Idemo dalje, treniramo, radimo, pošteni smo, kao što sam se uvek trudio da budem kroz karijeru i život, da sve ispoštujem kako treba, da radim. Pa, šta bude – biće. Time sam se uvek vodio, tako će i ostati“.

Pred Srbijom su Olimpijske igre. Za tebe prve, da li se raduješ istim?

“Iskren da budem, nije me još ponela neka euforija. To jeste jedno od takmičenja na kojem nisam bio, kao i većina nas. Jedva čekamo, mada smo bili razočarani kada smo saznali da nećemo biti deo svečanosti na ceremoniji otvaranja Igara. Košarka nije u Parizu, nego u Lilu. A ta ceremonija je ono što čini Olimpijske igre posebnim, to je glavna stvar, da si u olimpijskom selu sa ostalim sportistima. Iskreno, mislim da neće biti isti osećaj kao sa nekih drugi Igara, jer ćemo biti odvojeni od ostalih, ali opet, videćemo. Nadam se da ćemo se plasirati u Pariz, u drugu fazu, pa da će onda biti malo drugačije“.

ŠARAS ĆE BITI MEĐU NAJTROFEJNIJIM TRENERIMA, PRVA EVROLIGA SA MNOM

Marko Gudurić (©Mozzart Sport / Nikola Mikić)

Možemo malo i o klupskoj sezoni. Fenerbahče je bio na Fajnal foru Evrolige, osvojio je titulu u Turskoj. Koliko si zadovoljan, s obzirom na to kakvu ste godinu imali u klubu?

“Još jedna turbulentna sezona u Feneru, kao i svaka za mene otkako sam tu. Peti trener u šest sezona. Morali smo opet da prolazimo kroz prilagođavanje, postalo nam je to normalno tamo. Nadam se da će ove godine ostati sa istim trenerom sve vreme, da neće biti promena. Bilo je turbulentno i izazovno. Što se tiče rezultata, rekao bih da smo uradili neverovatnu stvar s obzirom da smo menjali trenera. Otišli smo na Fajnal for, osvojili kup i titulu. Ta utakmica na F4 bila nam je najlošija u sezoni. Meni je bilo dosta izazovno, kasnije je sve to dosta dobro izgledalo, kada sam se navikao na Šarasa, kao i on na mene. Sada bi bilo dobro da nastavimo da gradimo ono što smo počeli. Doveli smo neke nove igrače, gradimo tim, mislim da ćemo opet imati priliku da se borimo za Fajnal for. A, kada se ode tamo, šanse su svima 25 odsto“.

Koliko se tvoja uloga razlikovala kod Šarunasa Jasikevičijusa, u odnosu na ono što si imao sa trenerom Dimitrisom Itudisom?

“Taj početak bio je baš izazovan, malo i neprijatan, jer nisam znao šta igram. Trebalo je vremena da to sve legne. Jasno mi je bilo da trener mora da se bavi od 12 ili 15 igrača, to je sve normalno. U drugom delu sezone počeo sam da igram na pozicijama ’jedan’ i ’dva’, kao što je bilo kod Itudisa i radilo je. Imali smo korist i ja i ekipa. Ostvarili smo dobre rezultate i verujem da će tako biti i naredne sezone, da ću biti na toj poziciji, pre svega ’jedan’, pa ’dva’“.

Koliko ti je ’legao’ Šarunas kao trener?

“On je dosta zahtevan trener, traži najviše od svojih igrača. U početku je bilo dosta pitanja sa moje strane, pre svega samom sebi. Kasnije je bolje izgledalo. Što se tiče saradnje sa njim, igrač mora da prihvati njegov sistem i kako se radi kod njega. Kada svi igrači prihvate sistem, onda sve izgleda neverovatno, a i rezultati su dobri. To pokazuju i njegovi rezultati, sa svakom ekipom sa kojom je radio, išao je na Fajnal for. To dovoljno govori o njegovom sistemu i filozofiji. Ubeđen sam da će biti jedan od najtrofejnijih, ako ne i najtrofejniji trener, zavisi koliko bude želeo da se bavi poslom“.

Pred njim je budućnost. A, koliko su tačne priče o njegovom detaljnom pristupu svakom treningu i radu?

“Jako je mlad i izuzetno posvećen. Neverovatan pristup detaljima, stalno sa sobom nosi svesku u koju sve zapisuje, non-stop gleda košarku. Kada se završi naš trening ili radimo na šutu, on je stalno na laptopu i gleda jednu istu utakmicu po četvrti put, kako bi bio siguran da mu nešto nije promaklo. Stvarno je posvećen, ne znam da li sam video tako nešto u skorije vreme od jednog trenera. Ubeđen sam da će to da mu se vrati, da će osvojiti Evroligu. Nadam se već sledeće sezone, sa mnom u timu“.

Avramović smiren: Sve je ovo normalno, imamo želju i energiju

Pokuševski: Tražim se još, treba vremena

Ti si tokom karijere napravio veliku tranziciju ka poziciji ’jedan’, mada treba istaći da se košarka promenila mnogo u odnosu na vreme kada si počinjao. Opet, koliko znači kada pored sebe imaš trenera koji je svojevremeno bio igrački as i pravi mozak svake ekipe u kojim je igrao?

“Iskreno, nisam mnogo sa njim pričao o tim nekim detaljima koje je on možda radio na poziciji ’jedan’. Jer, on je došao u decembru, imali smo utakmice, želeo je odmah da postavi sistem, pritom su tu dupla kola, pa prvenstvo... Nema mnogo vremena za te neke stvari. Radujem se tome što će ostati i što ću, nadam se, ovog leta uz njegovu pomoć imati priliku da još dignem svoj nivo, svoju igru. Siguran sam da ima gomilu dobrih saveta i trikova koji mogu da pomognu“.

Hajde onda da preformulišemo pitanje i vratimo se još malo na reprezentaciju... Kako je raditi sa umom, tri puta izglasanim najkorisnijim igračem NBA lige i šampionom kakav je Nikola Jokić?

“Ih, Joka je neverovatan. Ne postoji trening na kojem se ne desi situacija zbog koje kažeš ’vau, to je to’. Zbog toga je to što jeste. Nestvaran talenat koji je oduvek imao podigao je do ovih visina zahvaljujući iskustvu kojeg sada ima, plus je tu samopouzdanje, pa fizička sprema... Sve to u kombinaciji je nešto neverovatno. Jako je dominantan, kad god poželi može da uključi motore i kaže: ’E, sad ću da ubacim 20 ili 30 poena’. To ne može mnogo igrača. Većini nas treba trening, kontinuitet, da uđemo u svojim ritam, a njemu koji deluje možda i nezainteresovano kao od šale polazi da deli onako sjajna dodavanja. Ekstremno je retko videti takav spoj talenta i kvaliteta, iskustva i lakoće u svemu što radi. Sve kada se spoji, plus njegov mentalni sklop, dobije se ono što Nikola Jokić jeste“.

Na kraju, pošto su Vladimir Lučić i Stefan Jović još pre okupljanja rekli da ne mogu, računamo da je ovo, uz Nikolu Jovića i Dejana Davidovca, ono najbolje što Srbija trenutno ima. Koliko vas to dodatno motiviše da u Lilu i kasnije Parizu napravite nešto veliko, iako su Olimpijske igre po sebi dovoljno velika motivacija?

“Ne gledam to tako. Šta znači najjači sastav? Imali smo ranijih godina situacije kada smo imali sve igrače na raspolaganju, pa nismo ostvarivali uspeh. A onda, desila se prošla godina ili 2017. kada smo uzimali medalje. Tada nismo imali najjača imena, štaviše bilo je daleko od toga i opet smo pravili velike rezultate. Ne igraju imena, nego tim. Naravno, važno je kada imaš Nikolu Jokića u ekipi, to je dodatni kvalitet, o tome ne treba ni da se govori. Zato i kažem uvek, najbitnije je da smo zdravi, a ako tako bude – daćemo sve od sebe. To će biti najbolja ekipa, ona koja je na 100 odsto fizički i prisutna mentalno, na to se nadovezuju one stvari koje smo pominjali, poput zajedništva“, kaže Gudurić i zaključuje:

“Na dobrom smo putu. U Lilu treba da pobedimo dve utakmice da bismo otišli u nokaut fazu, posle je to jedna utakmica da se uđe u borbu za medalju. Kaže se da je najlakše takmičenje da se osvoji medalja po broju utakmica, a opet teško jer su to ipak Olimpijske igre. Samo da budemo zdravi, da sve ove utakmice iskoristimo za dobru pripremu i da idemo u Lil spremni“.