INTERVJU - Majkl Odžo: Ja sam buldožer, volim karađorđevu i dižem 1000 kilograma iz benča

Ako tražimo šta to može da bude opasno na ovom svetu, verovatno ćemo prvo pomisliti na oružje, tešku drogu, ujed zmije otrovnice ili nešto tome slično. Ali možda postoji nešto opasnije od svih prethodno navedenih stvari zajedno. Recimo, predrasude.

Pravimo ih svakodnevno, živimo u skladu sa njima i nalazimo ih svuda. Od boje kose, do toga ko kakav automobil vozi. Iz toga izvlačimo zaključke, procene…

I sada, ako razmišljamo onako stereotipno, kakav bi, na papiru i da ne znate ko je u pitanju - mogao da bude čovek po imenu Majkl Odžo, čovek od 140 kilograma i 216 centimetara visine, s patikama broj 56? Neki prek tip koga ne smete popreko da pogledate jer će vam zdrobiti kosti jednim udarcem? Ma ni blizu.

Odžo je nešto potpuno drugačije, veliki laf, s velikim srcem i još većim osmehom koji ne skida sa lica. Skroman, dobrodušan, veliki gurman. Razgovarali smo s njim o Zvezdi, igrama, životu, šalama, hrani, srpskoj muzici, dizanju tegova, Deda Mrazu…

Za početak one važnije i ozbiljnije teme.
„Ozbiljno, do sada je odlično. U dobroj smo poziciji trenutno u ABA ligi i u Evrokupu gde smo se plasirali u TOP 16 fazu što je važna stvar za nas. U ABA ligi guramo odlično, ali to nije ono što želimo i gde želimo da budemo. Na kraju sezone želimo da se okrenemo unazad i da vidimo koliko smo daleko otišli i šta smo ostvarili. Sve što je urađeno do sada je rezultat teškog rada“, kaže Odžo za MOZZART Sport.

Izgleda kao da se i on i cela ekipa Zvezde navikla da pobeđuje, posebno na Jadranu.
„Uzeću svaku pobedu ako mi se nudi bilo kog dana. Ne možeš da se umoriš od pobeđivanja, a-ha-ha. Uživam u tome. Ali shvatamo da ako u bilo kom momentu dođemo nepripremljeni, svako može da nas pobedi“.

Zato je tu Milan Tomić da vas spremi.
„Aaaa, trener, ouu... Jako je iskusan, igrao je košarku, razume igru, bio je asistent dugo vremena u velikom klubu. Osvojio je Evroligu. On zna šta radi. I to svi mogu da vide. Od našeg načina igre, strategije, svega. Srećan sam i drago mi je što mogu da radim sa njim u mojoj prvoj godini u Zvezdi“.

Ne krije Odžo da mu je cilj dok je bio u FMP-u bio da jednog dana zaigra u Zvezdi. Čak je i dolazio na utakmice crveno-belih u Evroligi kako bi uživao u atmosferi, a malo i naučio neke poteze od igrača visokog kvaliteta.
„Otkako sam došao u Beograd i zaigrao za FMP, kada sam shvatio šta se događa ovde, bilo mi je jasno da bih jednog dana voleo da zaigram za Crvenu zvezdu. Radio sam vredno, jako, s ciljem da zaigram za Zvezdu. Ostvario sam taj cilj i drago mi je da sam ovde“.

Osvajanje Evrokupa? Ima navijača koji priželjkuju tako nešto iako se Zvezda nalazi u teškoj grupi sa Unikahom, Valensijom i Limožom. Dva tima idu dalje.
„Navijači će uvek želeti da njihov tim pobeđuje u svemu, svakom takmičenju. Ali mi shvatamo da to neće biti lak zadatak. Nismo favoriti u Evrokupu. Razumemo svoj posao. Pobede su dobre, ali se nijedno takmičenje ne osvaja u decembru, nego na kraju sezone“.

A evo kako i Odžo vidi sebe na terenu. Naravno, nije iskoristio priliku da se našali. Zna i sam da ponekad deluje kao da će mučiti svoje čuvare i maltretirati ih, jer jasno je da je snažniji od njih.
„Uuu, ja sam buldožer, nasilnik, a-ha-ha! Moja igra je napredovala od prošle godine. Ima dosta napretka, ali i prostora za dodatno usavršavanje. Svaki dan je šansa za mene da bolje razumem igru i da budem bolji saigrač mojim momcima. Svaki put kada se probudim slušam trenera i iskusne igrače. Kupim znanje od njih kad god mogu“.

Čuli smo da si ti najveći šaljivdžija u svlačionici, da li je to tačno?
„A-ha-ha, nee, nisam najveći šaljivdžija. Keš ide prvi, pa onda Džo Regland, pa Mo Faje. Oni su najveće šaljivdžije. Prave šale, kao klovnovi... Džo stalno hoće da se ´tuče´ sa mnom. Možete li to da zamislite? Džo sa mnom da se bije, a-ha-ha“.

Baš nas interesuje kako to izgleda?
„Samo zamisli to u svojoj glavi. Kad Džo krene na mene. Stalno se šalimo“.

Osmeh je sveprisutan kod Zvezdinog centra i kada je van parketa, ali i kada je na njemu. Zašto je Odžo tako dobro raspoložen?
„Pa nekada život ne možete da shvatite previše ozbiljno. Uvek se trudim da nađem način da stavim osmeh na lice. Da nađem najbolje rešenje. Da se smejem, da vidim šta mogu da uradim. Osmeh dolazi kao plod mentaliteta“.

Ima li tu uticaja podneblja odakle Odžo dolazi. Možda se tamo ipak život shvata na malo radosniji način nego ovde?
„Možemo to tako da kažemo, da je i do načina kako sam vaspitavan. Majka nas je uvek savetovala da da gledamo najbolje strane onoga što imamo. Da iskoristimo  šanse koje nam se pružaju. Niko ne zna šta će biti sutra. Vidi šta možeš danas da uradiš. I izvuci najviše što možeš“.

Poslednji put kada smo pravili intervju s Odžom, dok je bio igrač FMP-a, rekao nam je da je nosio broj patika 56. Sećate se priče o tome kako je posebno za njega napravljena mašina koja može da pravi tolike patike. Da li se nešto promenilo od tada?
„I dalje su iste veličine, ha-ha. Mislim da sam do sada prestao da rastem. Da, to su dobre vesti, ha-ha. Vidim sebe, svoju veličinu kao blagoslov od Boga. I dobro je koristim. Imao sam dovoljno sreće da budem na koledžu gde su se brinuli o igračima. Zahvaljujući Najkiju, imam patike koje prave po mojoj meri. Do kraja života ću im biti zahvalan. Pomogli su mi mnogo. To je jedan od ključnih razloga zbog čega mogu da radim ono što volim. Bez tih patika ne bih mogao da igram, ne mogu nikako bos da igram. Zahvalan sam, zahvalan“.

Odžo verovatno najviše na svetu voli svoju porodicu, devojku i košarku. Ali u njegovom velikom srcu postoji (dosta) mesta za još jednu ljubav. Pogađate o čemu je reč.
„Daaa. Pogledaj me, pogledaj, moram da jedem. Ali razumem svoj posao, kao što ti radiš intervjue. Ne smem previše da se ugojim. Poštujem tradiciju, imam kod sebe afričku hranu koju kuvam i uživam u tome. Znam neke restorane u Beogradu u koje volim da odem. Najviše jedem tradicionalna jela, meso. Karađorđevu! Ima dobar restoran u Žarkovu gde volim da odem. Trudim se da balansiram, tražim savete od trenera na tu temu“.

Vreme je praznika.Takva je i atmosfera, a mi pitamo Nigerijca kako mu je u ovo doba godine u Srbiji.
„Za Božić volim da puštam vatromet, to sam imao običaj uvek da radim u Nigeriji. Ali imao sam sada osećaj da sam jedini to radio u mom komšiluku jer sam katolik, a ovde su pravoslavci, vi slavite Božić 7. januara. Tako da sam imao osećaj da samo ja slavim, a-ha-ha. Ali svi su mi prijatelji čestitali, svi me ovde prihvatili kao nekog svog. Tako ću i ja 7. januara svima čestitati. Sve je to lepo i zabavno“.

Šta ti se ovde najviše sviđa, u Srbiji?
„Uf, to je teško pitanje. Teško. Pa ljubaznost, ljudi. Svi te ovde lepo dočekaju iako si stranac. Kao da si njihov. Ljudi žele da ti pomognu, pa i oko prevoda kada neko ne govori engleski. Ta gostoljubivost... Voleo bih da ljudi dođu ovde i sami se uvere. I naravno hrana, uživam u hrani“.

Koliko Odžu njegov gabarit (koji mu pomaže na parketu), odmaže u svakodnevnom životu? Ima li problema sa cipelama, odelom, automobilima, tako tim stvarima?
„Da, za nas velike momke može da bude problem letenje, ulazak u auto... Nema mesta. Ali, brate, pogledaj ove prste (pokazuje šaku leve ruke). Oni nisu jednaki.  Moraš da se navikneš. Zahvalan sam na mom telu. Jer, mnogi bi voleli da su na našem mestu. Zahvalan sam na privilegiji i trudim se da to vratim društvu kroz dobru igru“.

Koliko zbog svoje snage ima problem sa prelakim sviranjem faulova?
“Auuu, ne želim da ulazim u problem sa sudijama, ali generalno sam u lošoj poziciji. Niži igrači su autsajderi u tim situacijama. Ne dodirnem igrača, ne napravim nikakvu kretnju, a oni misli da mi veliki mučimo ove niže ha-ha. Ali svi smo mi ljudi, nismo savršeni, pa tako nisu ni sudije“.

Kako ti ide sa učenjem srpskog jezika?
„Kako si, jesi dobro? Srećan rođendan! Hristos se rodi! Znam tako neke reči, najviše pozdrave, ali srpski je jako težak jezik. Možda ću za godinu dana znati više“.

Navijači su protiv Breše tražili Odžu da šutira za tri poena. Hoće li im možda u nekom momentu ispuniti želju?
„Nisam siguran da sam ih čuo, ali svakako, ja sam najbolji šuter za tri poena u ovom timu. Bolji sam od Bilija Berona, a-ha-ha“.

Poznat si po svojoj konstituciji. Koliko možeš da podigneš kilograma iz benča?
„Uf, 1.000 kilograma“, na keca će Odžo u svom stilu.

Veliki si fan “50 Centa”, zato i nosiš broj 50. Kako ti se čini srpska muzika?
„Volim ritam. Slušao sam i neke starije pesme, kao što su one od Miroslava Ilića. Nekad slušam Maju Berović. Ali i dalje ne razumem najbolje jezik. Teško mi je da znam o čemu pevaju, ali uživam u ritmu“.

Gde vidiš sebe za pet godina?
„E, to je tek teško pitanje. Rekao bih da će mi cilj biti da budem bolji igrač, da igram u Evroligi. U Zvezdi, ili nekom klubu gde me karijera odvede. Da igram na vrhunskom nivou. Da li to bila Evroliga ili NBA. Ali i da se skrasim, da imam porodicu. Imam devojku u Americi“.

Možda tada bude i malih Odža?
„Ima da trče svuda okolo. Mali Odžo, ooo, ne... Pre će biti da će to biti veliki Odžo“.

Poznaje li centar Zvezde Tundžija Avodžobija, još jednog Nigerijca koji je igrao u Crvenoj zvezdi 2005. godine?
„On je jedna od legendi u Nigeriji. Znam da je igrao za Zvezdi, igrao je i za reprezentaciju. Na takve igrače se ugledaš dok odrastaš i igraš košarku. On mi je bio jedan od idola zbog intenziteta igre. Nisam ga gledao u Zvezdi, ali sam ga sreo u Nigeriji. Rekao sam mu tom prilikom da mi je bio idol“.

Kakav bi to novogodišnji razgovor bio, a da nismo pitali Odža veruje li u Deda Mraza?
„Sada ne, jer sam star za tako nešto, ali sam dugo verovao. Slao sam mu pisma i nadao se poklonu“.

Najbolji poklon koji si ikada dobio je?
„Svake godine je najbolji poklon osećaj kada je porodica na okupu, da postoji to zajedništvo i svake godine se tome radujem“.

Ima li snažni centar Zvezde neki hobi, recimo pecanje, sakupljanje salveta?
„A-ha-ha… Najveći hobi mi je da odem da spavam. Jer posle treninga samo gledam šta ću da pojedem i da legnem da spavam. Volim nekad da slušam muziku, odigram igrice... Odem nekad na piće sa saigračima, ali ne volim previše da ih gledam u slobodno vreme jer ih gledam svakog dana po nekoliko sati“, u svom stilu će Odžo.

Kakav tip.

Foto: Star Sport