INTERVJU - Bruno Kaboklo: Hteo sam da budem vojnik, majka me gurala na odbojku, ali su presudile sestre

Partizanu fali mesa, Partizanu fali skok... Ne može se bez Matijasa Lesora u Evroligi. Rečenice koje su navijači crno-belih izgovarali na početku sezone više se ne čuju na tribinama Arene iz vrlo prostog razloga: sada je tu harizmatični Bruno Kaboklo koji je transformisao ekipu Željka Obradovića. Brazilac velikog srca bi danas bio vojnik da je bilo po njegovom, ili možda odbojkaš da je majka istrajala u svojim željama, ali na kraju su Brunove sestre odigrale ključnu ulogu u životu ovog nasmejanog momka. Umesto svega navedenog, on danas oduševljava navijače crno-belih.

Krajem novembra je završena Kaboklova saga oko dolaska u Humsku, a onog momenta kada je obukao crno-beli dres izgledao je kao da je u Beogradu godinama. Povezao se sa navijačima istog momenta zbog načina na koji igra – požrtvovano, lepršavo, borbeno. Dobitna kombinacija da navijači padnu u delirijum kada god nešto uradi na parketu. Klinci posebno. Ko redovno dolazi u dvoranu svedok je neverovatnih scena, neretko Kaboklu treba više od sat vremena kako bi samo došao do automobila, jer želi da ispoštuje svako dete željno autograma ili fotografije.

Sličan je i u odnosu sa medijima, nikada nije odbio intervju, zaobišao pitanje ili izbegao novinara. Uverili smo se u ovu činjenicu i sami, i to na jednom hladnom aerodromu duboko iza ponoći posle fantastične evroligaške pobede. Iako je Kaboklo bio umoran posle velike minutaže i zahtevne utakmice, na intervju za Mozzart Sport je pristao bez peripetija, kako kaže srpski mentalitet mu prija, pa je uvek raspoložen za priču.

„Samo da pronađem neku vodu i mesto gde da sednemo u restoranu. Dođite za 10 minuta i tu sam“, rekao nam je Kaboklo posle pasoške kontrole... I stvarno je bilo tako. Čekao nas je sam za stolom skromnog aerodromskog restorana.

Kaboklo: Prethodna dva poraza dodatna motivacija za Virtus, moramo da igramo brže i agresivnije

Partizan Mozzart Bet bez Smailagića protiv Virtusa, Doužer se očekuje u timu

Tema je bilo pregršt. Sam put iz malog grada u državi Sao Paulo do Beograda je zaista bio neverovatan, jer je momak rođen 1995. godine video sebe u potpuno drugoj profesiji.

„Kao klinac hteo sam da budem vojnik, ne znam ni ja tačno zbog čega. Svidelo mi se kako vojnici izgledaju, kako ih svi poštuju. Ipak, majka je bila ta koja je čitavu moju porodicu gurala ka sportu i tako je sve počelo“.

Košarka doduše nije bila opcija broj jedan.

„Dok sam odrastao, nisam ni znao šta je košarka, niti ko je igra. Na ulici sam uvek igrao fudbal ili odbojku. Živeo sam u malom gradu gde nije bilo nasilja. Svako je svakoga poznavao i imao sam prelepo detinjstvo. Majka je htela da treniram odbojku jer su taj sport trenirale moje sestre. Došle su do profesionalnog nivoa, igrale u Americi, ali na kraju su one bile te koje su mi otkrile košarku, savetovale majku da krenem tim putem i tako je sve počelo. Sa 12 godina sam krenuo da treniram, išao sam možda na tri treninga nedeljno autobusom do hale koja je bila sat vremena od moje kuće“.

NANELI NAJVIŠE POMAŽE

Danas, 15 godina kasnije je u Beogradu igra za Partizan Mozzart Bet i legendarnog Željka Obradovića.

„Nikada nisam mislio da ću živeti u Srbiji kada sam odrastao, ali ono što mi je odmah postalo jasno jeste da su ljudi u Srbiji emotivni i pasionirani ljubitelji sporta, baš kao što je slučaj u Brazilu. Tako da se osećam kao kod kuće. Svi se ophode prema meni sjajno, kako ljudi u gradu, tako i u klubu. Od prvog dana kada sam ušao u svlačionicu, svi mi pomažu“.

Savetima se istakao iskusni Džejms Naneli.

„Svi su bili otvoreni i velikodušni. Amerikanci su mi baš pomogli, pre svega Džejms Naneli. Stalno priča sa mnom, daje mi savete. Moram da pomenem i Smailagića, igrali smo jedan protiv drugog u Americi kada smo bili u razvojnoj NBA ligi. Imam dobru konekciju sa njim“.

Pregurati prve dane u novoj državi i gradu su bili ključni, ali i najteži.

„Rekli su mi da ću dobiti veliku količinu informacija i da se nikada ne plašim da pitam bilo koje pitanje. Naravno, pomogli su mi oko stvari u životu, gde da nađem stan, neke osnovne stvari da mi olakšaju život u Beogradu“.

OSEĆAM SAM LEPTIRIĆE U STOMAKU NA PRVOJ UTAKMICI

Bruno Kaboklo i novinar Mozzart Sporta Bojan Brezovac (©Mozzart Sport)

Koliko god mu je bilo potrebno vremena da se navikne na novu sredinu, povezao se sa navijačima praktično momentalno.

„Volim da pričam sa ljudima, volim interakciju sa navijačima. Generalno mislim da bolja konekcija sa navijačima pomaže i nama na terenu. Zaista se osećamo da imamo igrača viška na parketu kada igramo u Beogradu. Sećam se prve utakmice, pet minuta sam osećao leptiriće u stomaku. Nisam mogao da dođem sebi. Posle toga sam uspeo da se naviknem i od tada sam na terenu smireniji i sjajno se osećam“.

Profesionalnu karijeru započeo je u rodnom Brazilu igrajući za Pineiros u sezoni 2013/14.

„Napreduje košarka u Brazilu, neki timovi imaju veliki broj navijača, ali nije to ni blizu ovome što ima Partizan. Doduše zna se šta je fudbal u Brazilu“.

Posle samo jedne sezone u Brazilu, Bruno odlazi u NBA ligu. Toronto ga je odabrao 2014. godine kao 20. pika.

„Nisam imao košarkaškog idola, ali sestra mi je pričala najviše o Kobiju Brajantu. Ona je igrala u Americi i stalno mi je prenosila kako Kobi igra i kako se ponaša u javnosti. Najviše pamtim njene priče o Kobiju i pokušavam da imam taj mentalitet, da stalno želim da napredujem. Uspeo sam već dosta toga u karijeri da ostvarim, ali nema stajanja“.

KAD SAM ČUVAO JOKIĆA SHVATIO SAM DA MI NEDOSTAJU KILOGRAMI

Tih godina košarkaški analitičari su procenili da Bruno najviše podseća na čudesnog grčkog košarkaša Janisa Adetokunba. Mnogi su pomislili da su takve procene bile samo pritisak na mladog momka.

„Ne osećam pritisak, niti sam neko ko na sebe stavlja pritisak. Na terenu sam miran i opušten. Samo gledam da dam sve od sebe. Naravno svestan sam bio tih poređenja. Pokušao sam da uzmem neke stvari iz njegove igre i da ih iskoristim i sam sebi pomognem, ali to je normalno“.

Činjenica je da je uspeo da napravi veliki preokret u karijeri. Počeo je kao krilo, a danas je centar koji donosi prevagu u dresu Partizana.

„Niko mi nije konkretno rekao da treba da budem centar. Počeo sam kao nisko krilo, dugo sam bio krilni centar, imao sam sreću da treneri sa kojima sam radio su davali slobodu. Uvek sam imao mentalitet da iskoristim „mismeč“. Ako je čuvar viši od mene, pokušaću da ga pretrčim, a ako sam ja viši idem unutra na leđnu tehniku. Tako razmišljam i danas kada sam centar. Jedino što sam promenio je težina, bio sam prelak i zbog toga sam imao problema“.

Veliki preokret u glavi Bruna Kabokla dogodio se kada je preko puta sebe imao ni manje ni više nego Nikolu Jokića.

„Kada sam čuvao Jokića, sam shvatio da moram da nabacim kilažu, on je bio mnogo teži od mene. Bilo je nemoguće da ga zaustavim. Posle toga sam se fokusirao na težinu i mišićnu masu kako bih bio što bolji centar“.

Okršaj sa Somborcem mu je otvorio oči.

„Trudio sam se da ga čuvam jer sam dobar atleta, ali je baš teško. Ne znam... uvek sam se trudio da pronađem neki način. Da sam možda imao više vremena, možda bih nešto i uspeo protiv Jokića. Moj mentalitet je da uvek pokušava da pronađen način da zaustavim protivnika, ali on je definitivno već sada legendaran igrač“.

PROTIV DURANTA I KARIJA SAMO MOŽEŠ DA SE NADAŠ DA ĆE PROMAŠITI

Šest godina je pokušavao da sebi izgradi ime u NBA ligi gde je igrao protiv najvećih zvezda.

„Kevin Durant je neko ko je ostavio veliki utisak na mene i sećam se mečeva kada sam igrao protiv njega. Teško je bilo pronaći način da ga zaustaviš. Jedino što možeš je da se nadaš da će promašiti jer uvek ima odgovor na svaku odbranu. Isto tako i Stef Kari. Pamtim te utakmice i okršaje sa takvim igračima“.

Da nema mesta u NBA ligi shvatio je 2021. godine, igrao je na kratko u Francuskoj, potom se vratio u Brazil, igrao je u Meksiku, ali pravi potez je napravio dolaskom u Nemačku kada je obukao dres Ulma gde ga je sačekao veliki prijatelj.

„Sa Jagom sam otišao u Nemačku, tamo sam se dobro navikao na Evropu i bržu košarku. Pričamo stalno sada kada smo u Beogradu. Jago je fantastičan košarkaš, on je moj prijatelj, sada i rival. Moram da priznam da mi prija što je ovde, obojica smo daleko od kuće, pružamo jedan drugom podršku. Jedva čekam da igram jedan protiv drugog, biće to sjajno“.

NISAM NI BLIZU DA SHVATIM KAKO OBRADOVIĆ VIDI KOŠARKU

Sudbina je htela da ponovo krene u državu gde ga je sačekao Jago. Samo sada postoji jedna vrlo jasna razlika. Jago je ljubimac navijača Zvezde, a Bruno navijača Partizana.

„Pričao mi je malo o derbiju. Kaže da su navijači ludi, da nikada nisam iskusio takav meč. Da se dešava svašta i da je prava ludnica. Jedva čekam da vidim to“.

Imao je Bruno veliki broj trenera tokom karijere koja traje evo već sada više od 10 godina.

„Željko Obradović je neki potpuno drugi nivo. On vidi košarku na neki sasvim drugačiji način, nisam ni blizu da shvatim kako to on sve vidi. Najviše mi pomaže oko malih detalja, a kada kod mi nešto kaže, pokušavam da to primenim u svojoj igri. Definitivno je najbolji trener sa kojim sam do sada radio. Svaki dan pokušava da nam pomogne da poboljšamo igru, a generalno mislim da je on glavni razlog zbog čega pobeđujemo utakmice, takođe i asistenti su vrlo posvećeni svemu“.

Ne bi to bio razgovor sa sportistom iz Brazila da se barem nakratko ne dotaknemo fudbala.

„Navijam za Santos. Počelo je sve iz porodice. Moj otac je obožavao Pelea, ja sam se posle oduševljavao Nejmarom, Santos je uvek imao velike talente. Nekada možda ne pobeđuju, ali ja ih volim i navijam za njih“.

Za kraj, imao je i jasnu želju za novu godinu.

„Želim da kao tim dominiramo i svakoga pobeđujemo“, završava nasmejani Kaboklo u momentu kada stiže poziv tim menadžera crno-belih da je vreme da se ukrcamo u avion.

EVROLIGA - 17. kolo

Četvrtak:

18.30: (2,40) Efes (15,0) Fenerbahče (1,70)

18.30: (1,60) Partizan Mozzart Bet (16,0) Virtus Bolonja (2,65)

19.00: (1,70) Žalgiris (15,0) Makabi Tel Aviv (2,40)

20.00: (6,00) Asvel (20,0) Real Madrid (1,17)

20.15: (1,30) Panatinaikos (17,0) Crvena zvezda (4,10)

20.30: (1,50) Bajern Minhen (16,0) Baskonija (2,65)

20.30: (1,60) Olimpija Milano (16,0) Baskonija (2,65)

Petak:

20.00: (4,10) Alba Berlin (17,0) Olimpijakos (1,30)

21.00: (1,70) Monako (15,0) Barselona (2,40)

*** Kvote su podložne promenama